Pravi 'dolce far niente' se krije u peti Italije, Apuliji

Apulija se nalazi na peti italijanske čizme. Krase je gradovi sa belim fasadama, drevni maslinjaci i mora plavlja od očiju Gvinet Paltrou u filmu "Talentovani gospodin Ripli", Jadransko s jedne i Jonsko more s druge strane. Dugo je bila u senci susedne obale Amalfi, ali u poslednje vreme postaje sve popularnije turističko odredište. Amalfi i ostrvo Kapri jesu zaista šik, ali tek kada stignete na "zaostali i zabačeni" jug Italije, osetite pravu "il dolce far niente", slatku dokolicu. 

Uprkos tome što u poslednje vreme postaje trendi destinacija, Apulija je zadržala autentičnost. Život je ovde spor. Lokalci se ne odriču svojih navika. Prodavnice se zatvaraju u podne, kada sunce primora sve da potraže hlad ili vodu. U to doba sve staje, a parking je u tim satima besplatan. Pojedini restorani čak odrede dan kada ne rade, ne obazirući se na to što je turistička sezona u jeku. Oni imaju svoj životni ritam i čini se da ne mare mnogo za turiste, čak nema one čuvene srdačnosti i predusretljivosti koju često osetite na jugu Italije, bilo da ste na Kapriju ili Siciliji. 

 

Apulija je dugo bila omiljena destinacija domaćih turista. U julu i avgustu oni dolaze u velikom broju da uživaju na belim peščanim plažama, obilaze utvrđene gradove i probaju čuvenu rustičnu kuhinju regije. U vreme kada Evropa pati od prevelikog turizma, Pulja deluje kao misteriozno dobro čuvana tajna, posebno u jesen, kada su putevi tihi, more je još uvek toplo, a glavni talasi turista su pokupili svoje kupaće kostime i vratili se na sever. Ipak, Apulija je i dalje van utabanih staza za strane turiste. Oni tek počinju da je otkrivaju. 

Kako stići tamo 

Postoje dva glavna aerodroma u regionu, Bari na severu i Brindizi na jugu. Moguće je takođe doći vozom iz Rima, a putovanje brzim vozom Frecciarossa traje oko pet sati do Barija i šest sati do Lečea na jugu. Apulija je velika regija, sa skoro 900 kilometara obale, prepuna šarmantnih mesta koja treba posetiti i plaža na kojima je lepo okupati se. Zato je najbolje iznajmiti automobil. Putovanje kolima vodi vas kroz beskrajne maslinjake i uglavnom gusto naseljene ravničarske predele. I putovanje železnicom je moguće, jer su sva mesta dobro povezana regionalnim vozovima koji su tačni u minut. Idealno je posetiti je u septembru i oktobru, kada su znatno prijatnije temperature i kreću se negde oko 25 stepeni, a more je dovoljno toplo za kupanje, mada će vam lokalci reći da je najbolje kupanje u novembru. 

Depositphotos

 

Gde odsesti 

Velike hotele teško da možete pronaći u Apuliji. Umesto toga, u modi su maserije, farme koje datiraju iz 16. veka i pretvorene su u butik hotele, u kojima prenoćište košta 500 i više evra. Tako da za većinu ostaju jeftiniji hoteli, kojih nema baš mnogo, i uglavnom privatni apartmani. 

Koja mesta posetiti 

Bari je lep grad sa dosta znamenitosti i vredi ga posetiti, ali u njemu obično jedva da dodirnete tlo i krećete dalje. Grad je poznat po svom starom jezgru, Bari Vecchia, koje je lavirint uskih uličica, kamenih kuća i istorijskih crkava. Najpoznatija znamenitost je Bazilika Svetog Nikole (Basilica di San Nicola), izgrađena u 11. veku, koja čuva mošti Svetog Nikole, zaštitnika dece i moreplovaca. Bazilika privlači i hodočasnike iz pravoslavnih i katoličkih zemalja. Moderni deo Barija razvijen je tokom 19. i 20. veka, a karakterišu ga široki bulevari, trgovi i šetališta. Grad ima i važnu luku, koja je jedan od ključnih saobraćajnih i trgovačkih centara na Jadranu. 

Polinjano a Mare je prvo mesto na koje nailazite kada krenete ka jugu. Poznat je po svojim dramatičnim liticama i kristalnoj vodi. Mali grad se proteže do ivice krečnjačkih stena, more je nestvarno plavozelene boje, a kamene bele zgrade koje se izdižu iz litica pružaju zadivljujući pogled na Jadran. Tu je, naravno, Lama Monachile, plaža koja je najpoznatija u ovom delu Italije. U starom gradu se takođe nalazi još jedan fenomenalan vidikovac koji pruža pogled na plažu Lama Monachile i zove se Balconata sul Mare. Za one sa većim budžetom preporuka je da se poseti svetski poznati restoran koji je sakriven u pećini, Grotta Palazzese. 

Kroz uske prolaze Monoplija dolazi se do monumentalne katedrale/Depositphotos

 

Monopoli je sledeće mesto, udaljeno desetak kilometara. Bez glamura poznatih destinacija i gužvi velikih turističkih centara, Monopoli nudi nešto mnogo dragocenije – autentičnost, jednostavnost i toplinu juga. Grad nije izvikana zvezda Instagrama, ali upravo u toj skromnosti leži njegova snaga. U luci starog grada, plavi ribarski čamci ljuljaju se na talasima dok ribari, uprkos suncu koje još nije u zenitu, završavaju svoj jutarnji ulov. Mreže se peru, riba se sortira, a miris soli i svežine ispunjava vazduh. 

Stari grad Monopolija, Centro Storico, nalazi se odmah uz more. To nije muzejski prostor, već živa četvrt u kojoj deca trče po trgovima, a bake razmenjuju priče kroz prozore dok se veš suši između ulica širokih tek koliko da se dvoje mimoiđu. Kamen, izbeljen suncem i vremenom, svuda je oko vas, u zidovima, pločnicima, crkvama. Kroz uske prolaze dolazi se do Katedrale Svete Marije od Madije, monumentalne crkve čija kupola dominira panoramom grada. Legenda kaže da je slika Device Marije stigla do Monopolija morem, nošena na čamcu, čudo koje se i danas svake godine slavi velikom procesijom. 

Monopoli ima ono o čemu drugi gradovi sanjaju, more koje dopire gotovo do praga kuća. Cala Porta Vecchia, glavna gradska plaža, nalazi se odmah pored zidina starog grada. Voda je bistra, mirna i topla. Samo nekoliko kilometara južno, plaže poput Porto Ghiacciolo i Cala Paradiso nude uvale s tirkiznim morem, skrivenim pećinama i barovima na pesku. U večernjim satima, grad se pretvara u kulinarski raj. Na Piazza Garibaldi, srcu gradske večernje šetnje, restorani i barovi nude lokalne specijalitete, testeninu orecchiette sa cime di rapa, grilovanu hobotnicu, sirove školjke i vino primitivo. 

Salento krije najlepše plaže kopnene Italije 

Na samoj peti italijanske čizme, između Jadranskog i Jonskog mora, nalazi se oblast Salento, zemlja sunca, kamena i vetra. Zvuči kao poetski opis? I jeste. Ali to je i stvarnost jednog kraja gde dani mirišu na masline, večeri odzvanjaju pizzicom, tradicionalnim plesom Apulije, a vreme kao da se zaboravilo kuda ide. 

Centar ove oblasti je Leče, kulturno i duhovno središte regije, poznat po raskošnim baroknim građevinama, lavirintu ulica i čak dva antička rimska pozorišta. Grad koji Italijani zovu "Firenca juga" ne izlazi na more, ali ima mnogo senovitih mesta gde možete predahnuti od sunca i probati Leccese kafu, služenu preko leda i pomešanu sa bademovim sirupom. 

Na istočnoj obali, Otranto stoji kao čuvar Jadrana. Uske kaldrmisane ulice, kameni bedemi i pogled koji se pruža do Albanije i Grčke. Katedrala u Otrantu krije jedan od najvećih mozaika u Evropi, Drvo života, delo koje povezuje raj, pakao i zemaljski svet. U kripti se čuvaju i mošti 800 mučenika, ubijenih zbog svoje vere tokom turske opsade 1480. godine. 

S druge strane Salenta, na jonskoj obali, čeka nas Galipoli. Grad čije ime na grčkom znači "lep grad", s razlogom. Stari grad je smešten na ostrvu, povezan mostom s kopnom, pun ribarskih kuća, malih prodavnica, pijaca i restorana u kojima se sve vrti oko mora. U predvečerje, lokalci i turisti sede na zidinama s pogledom na zalazak sunca. More postaje narandžasto, školjke se serviraju sa limunom, a u vazduhu se širi miris morske soli i svežih maslina. 

Plaže kao iz snova 

Apulija ima najdužu obalu u kopnenoj Italiji i najlepše plaže sa kristalno čistom vodom, koje se po lepoti mogu porediti samo sa onima na Sardiniji. Možda najzanimljivije izgleda Lama Monachile u Polinjano a Mare, uvala okružena liticama i jedno od najfotografisanijih mesta u Apuliji. Na samom jugu, u mestu Santa Maria di Leuca, gde se susreću Jadransko i Jonsko more, nalaze se Grotta della Poesia, pećina poezije, prirodni bazen okružen krečnjakom sa tunelom koji vodi do otvorenog mora, a u njenoj neposrednoj blizini i Tres Porte, pećina troja vrata, u koju se ulazi čamcima i kupa se u najlepšoj plavozelenoj boji mora. 

Depositphotos

 

Kada se od najjužnije tačke poluostrva Salento uputite ka severu, nailazite na čuvenu Pescolusu, poznatu kao Maldivi Salenta, dugu peščanu plažu sa belim peskom i kristalno čistim morem. Krećući se ka severu jonskom obalom, nižu se predivne peščane plaže Torre San Giovanni, Baia Verde na samo dva kilometra od grada Galipoli, Punta Prosciutto i Porto Cesareo. Pesak, tirkizna voda, senke borova i ono što je retko – tišina koja odmara. Na istočnoj strani Salenta, na Jadranskoj stenovitoj obali, Torre dell’Orso, Baia dei Turchi i litice Roca Vecchia ne zaostaju po lepoti. 

Alberobelo – najveća atrakcija 

Takođe, postoji mnogo toga da se vidi i izvan plaža. Glavna atrakcija je Alberobelo, specifičan zbog truli kućica koje je UNESCO 1996. godine proglasio zaštićenim spomenikom kulture. Truli kućice su napravljene od kamena i bele su boje, sa kupolastim kamenim krovovima. Na nekim krovovima se nalaze nacrtani simboli koji imaju hrišćansko, pagansko, pa čak i magijsko značenje. U vreme kada su truli kućice građene, stanovništvo je verovalo da će im crtanje ovih znakova po krovovima doneti sreću i zaštitu od zla. 

U tom gradu ima oko 1.500 trulija, a veliki broj njih je pretvoren u galerije, suvenirnice, pa čak i u apartmane koje možete iznajmiti. Zanimljivo je da su meštani gradili ove kuće prema broju ukućana u trenutku gradnje. Kasnije, ukoliko se broj ukućana povećavao, povećavala se i sama kuća. 

Postoji i zanimljiva priča kako je uopšte došlo do gradnje ovih kućica. U 17. veku ovim mestom je vladao grof koji je želeo da izbegne plaćanje poreza. Zbog toga je nagovorio meštane da izgrade domove samo od kamena, kako bi u slučaju dolaska poreznika kuća mogla brzo da se sruši, a potom ponovo da se sagradi kada poreznici odu. Tako je na kraju i bilo. 

Glavna atrakcija ove regije je Alberobelo, specifičan zbog truli kućica koje je UNESCO 1996. godine proglasio zaštićenim spomenikom kulture/Depositphotos

 

Kuhinja koja ne ostavlja nikoga ravnodušnim 

Kuhinja Apulije, koja se često opisuje kao tipična predstavnica mediteranske kuhinje juga Italije, karakteriše se jednostavnim, ali izuzetno ukusnim jelima koja koriste lokalne i sezonske sastojke. Apulija je najveći proizvođač maslinovog ulja u Italiji, pa je ulje izuzetnog kvaliteta i koristi se u gotovo svim jelima – od testenina, preko pečenog povrća, do ribe. 

Orecchiette ("male uši") – najpoznatija lokalna testenina, često poslužena sa cime di rapa (zeleno gorkasto povrće) ili paradajz sosom i sirom. Pane di Altamura – tradicionalni hleb od durum pšenice, sa zaštićenim geografskim poreklom. Testenine se često prave bez jaja, samo od brašna i vode. Nije da niko ne zna da pravi picu u Apuliji, ali je fokus ipak više na fokači. Klasična verzija sadrži čeri paradajz. 

Specijaliteti su crudo di mare – sirovi morski plodovi, uključujući školjke i ribu, poput jadranske verzije sušija. Burrata, kremasti sir sličan mocareli, potekao je upravo iz Apulije. Pasticciotti, nalik mafinima od prhkog testa koje se pune vanila kremom ili višnjom, karakteristična su slatka poslastica u Salentu. 

Regija proizvodi poznata vina kao što su Primitivo di Manduria, Negroamaro i Salice Salentino, uglavnom snažna crvena vina. 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar