Dubai nije laž - sedam razloga zašto zaslužuje ozbiljniji tretman kod nas

U velikom delu javnosti našeg šireg regiona Dubai se još uvek tretira s rezervom. Kao da je reč o kulisi, o veštačkoj konstrukciji iza koje ne stoji stvarna ekonomska snaga. Narativ "sve je to samo šminka" i dalje je prisutan, od sarajevskih kafića do poslovnih konferencija. 

Međutim, ta teza više ne stoji ni pod osnovnim brojkama, a kamoli pod ozbiljnom analizom. Dubai nije samo luksuzni turizam, šoping centri i Instagram estetika. To je ekonomsko i finansijsko čvorište globalnog značaja, grad koji u sve težim geopolitičkim i makroekonomskim uslovima uspeva da beleži i rast, diverzifikaciju i geostratešku relevanciju. 

Evo sedam razloga zašto je vreme da Dubai prestanemo da doživljavamo kao "balon", te ga umesto toga sagledamo kao ono što jeste – ozbiljan poslovni, logistički i investicioni centar 21. veka. 

1. Dubai kao logistički epicentar između Istoka i Zapada 

Geografski položaj Dubaija čini ga prirodnim mostom između Azije, Afrike i Evrope. Aerodrom DXB već je godinama jedan od najprometnijih međunarodnih čvorišta, dok luka Jebel Ali - najveća u regiji - omogućava pristup tržištima s preko tri milijarde potrošača u četiri sata leta. 

U svetu poremećenih lanaca snabdevanja, Dubai nudi stabilnost, efikasnost i infrastrukturu koja već sada privlači multinacionalne kompanije koje žele da redukuju rizik globalnih šokova. 

2. Diverzifikacija ekonomije - nafta odavno nije glavna priča 

Za razliku od ostatka regije, Dubai je naftu davno ostavio u pozadini. Danas samo oko jedan odsto BDP-a grada dolazi iz naftnog sektora. Glavni pokretači su turizam, transport, finansije, IT i nekretnine. Taj zaokret bio je u fokusu i tokom nedavne posete Donalda Trumpa, koji je najavio nove investicione projekte povezane sa luksuznim nekretninama i sektorom usluga.  

Sektor usluga u 2023. godini činio je više od 70 odsto BDP-a, a tamošnja vlast neprestano ulaže u nove industrije, uključujući zelenu energiju i digitalnu ekonomiju. Planovi za 2030. uključuju pozicioniranje Dubaija kao centra za veštačku inteligenciju i biotech, s projektima poput "Dubai Future District". 

3. Pravna i poreska infrastruktura prilagođena globalnim investitorima 

Dubai je izgradio pravni okvir koji pogoduje internacionalnom kapitalu – od bescarinskih zona sa 100 odsto stranim vlasništvom, do poreskih olakšica i jednostavnog procesa registracije kompanija. 

Nedavno uvođenje korporativnog poreza (devet odsto) dočekano je s rezervom, ali u globalnom kontekstu još uvek predstavlja atraktivnu stopu. Pravna sigurnost u zonama poput Dubai International Financial Centre (DIFC), koji koristi britanski "common law" model, čini grad preferiranom destinacijom za pravne i finansijske operacije. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

4. Rast tehnološke i startap scene - globalno središte inovacija 

Projekti poput Dubai Internet City, Dubai AI Campus i "Dubai Future Foundation" pokazuju strateški pomak prema znanju, inovacijama i digitalnoj transformaciji. 

Dubai je 2024. bio domaćin više od 1.000 tehnoloških događaja, a privukao je investicije u desetine regionalnih i globalnih startapova. Naročito se ističe sektor finteka, gde grad postaje alternativa tradicionalnim finansijskim centrima poput Londona i Hongkonga – posebno za tržišta Bliskog istoka, Afrike i Južne Azije. 

5. Turizam s visokim povratom i globalnim uticajem 

Za razliku od percepcije o "preplaćenom glamuru", turizam u Dubaiju beleži i izvanredne rezultate s vrlo konkretnim brojevima. U 2023. godini, grad je ugostio više od 17 miliona turista, nadmašujući i pretpandemijske rekorde. 

Hoteli beleže visoku iskorišćenost i premijum cene, dok potrošnja po posetiocu višestruko nadmašuje prosek drugih destinacija u svetu. Istovremeno, razvoj luksuznog, ali i zdravstvenog i poslovnog turizma čini grad atraktivnim za širi spektar tržišnih segmenata. 

6. Nekretnine - investicioni magnet i za naše građane 

Tržište nekretnina u Dubaiju više nije domen samo ruskih, britanskih ili indijskih investitora. Sve veći broj građana iz Hrvatske, BiH, Srbije i Crne Gore prepoznaje potencijal ove destinacije – bilo za rentiranje, preprodaju ili kao ofšor sigurnosnu imovinu. Kad objavite na Instagramu selfi negde na JBR-u ili s Palmom u pozadini, verovatno će vam neko ubrzo napisati "eto te pored mog stana".  

Posebno atraktivne su "freehold" zone u kojima strani državljani mogu posedovati nekretnine bez ograničenja. U 2023. godini zabeležen je rast od gotovo 20 odsto u prodaji stanova i vila, uz prosečan godišnji povrat na rentiranje od šest do osam odsto - višestruko više nego na većini EU tržišta.  

Istovremeno, cene "entry-level" stanova još uvek su konkurentne: stan od pedesetak kvadrata može se naći za 150.000 do 250.000 evra, što mnogima deluje dostupnije nego ulaganja u prenaduvana tržišta Zagreba, Beča ili Ljubljane. 

Za dijasporu s likvidnošću i regionalne preduzetnike koji žele diverzifikaciju, Dubai nudi pravnu sigurnost, visoku likvidnost tržišta i poresku efikasnost – uz dodatni bonus: životni stil koji prati investiciju. 

7. Lider jedne nove poslovne regije - 'Globalni jug 2.0'

Dok se EU bori s birokratskim opterećenjima, a SAD sa sve većom polarizacijom, Dubai – zajedno s Rijadom, Dohom i Abu Dabijem – vodi novu poslovnu geografiju globalnog juga. Tu ne mislimo samo na Bliski istok već i na afričke, centralnoazijske i južnoazijske tokove kapitala i trgovine. 

Dubai je ključni posrednik tog procesa. Tu se održavaju najvažniji regionalni forumi (GITEX, COP28, Arab Health), potpisuju najveći infrastrukturni i energetski sporazumi s afričkim i azijskim zemljama, tu se seku rute između Indije, Kine, Afrike i Evrope. 

Za Adria region, koji često ostaje na marginama velikih tokova, partnerstvo s Dubaijem znači pristup tržištima koja su van domašaja klasičnih EU kanala. Bilo da se radi o izvozu prehrambenih proizvoda, zdravstvu, obrazovanju ili tehnologiji – Dubai otvara vrata prema nezapadnom svetu koji sve brže raste, a sve manje zavisi od starih sila.