Istanbulsko čudo

Nije ni čudo što je u Istanbulu odigrana fudbalska utakmica poznata kao pravo čudo. Na preokret Liverpoola u finalu Lige prvaka 2005. godine, kad je preokrenuo veliko vođstvo Milana od 3:0, šokirao svet i pobedio, verovatno je uticala  činjenica da se igralo upravo u Istanbulu. "The Miracle of Istanbul" jednostavno nije mogao nastati nigde drugde.

Ima nešto intrigantno u tom gradu, nepredvidivo i neuhvatljivo. Postoji neki tvȉst koji donosi bogati talog istorije, neverovatan geografski položaj ili pak samo vetar s Bosfora. O tome je pisao Orhan Pamuk, možete to da vidite dok stojite na Hipodromu, između Plave džamije i Aja Sofije, možete to osetiti u Galataportu, mestu gde se staro i novo najbolje isprepliću.

Adria region se vekovima protezao između dve metropole, Beča i Istanbula. Dok nam je Beč određen kao ishodište brojnih težnji, ambicija i integracija ka zapadu, Istanbul i dalje ostaje pomalo mističan, intrigantan i tajnovit. Takav je svaki novi dodir s gradom u kojem po nekima spava 20 miliona ljudi, a živi 30-ak i koji opravdano ističe da je centar sveta. Još je Napoleon rekao da kad bi svet bio jedna država, Istanbul bi bio njen glavni grad. 

Dva sveta

Jedini grad na svetu koji leži na dva kontinenta samim time osigurava nedodirljivi status. Ova idealna pozicija Istanbula može se ilustrovati na mnogo načina, ali je posebno zanimljiva kroz primer Turkish Airlinesa koji, koristeći metropolu na Bosforu kao primarni hab može da pokrije ceo svet i leti na najveći broj odredišta od svih avio-kompanija, bez kupovine aviona najvećeg dometa.

Radno vreme poslastičarnice Hafiz Mustafa u ulici Istikal/Bloomberg Businessweek Adria

 

Novi aerodrom posebna je priča. Deo je velikih turskih ambicija iz poslednje decenije, građen da bude najveći na svetu i da u završnoj od četiri faze može da primi neverovatnih 200 miliona putnika godišnje. Danas je na trećini tih ciljeva, ali i sad dominira veličinom i jednostavnošću. Ako postoji veliki aerodrom u kojem se ne možete izgubiti, onda je to ovaj. Sve je tako logično napravljeno da vam nije jasno koliko znatno manji aerodromi mogu biti toliko komplikovani. 

Istanbul je doslovno grad na dva kontinenta, razmeđi svetova, s brojnim licima i naličjima. Teško je naći grad koji u sebi objedinjuje dva sasvim suprotna identiteta, morski i kopneni. 

Dva identiteta

Da li zbog veličine ili nečeg drugog, zagonetno je kako možete nekoliko puta otići u Istanbul, a da uopšte ne osetite njegov morski duh, da ne osetite miris mora, zvuk brodova ili bogatstvo njegove gastronomije zasnovane na ribi. Dok ste zarobljeni u beskrajnom lavirintu prodavnica i neprekidnog cenkanja, osmanske arhitekture i klasičnih istanbulskih atrakcija, čini se da ste deo grada koji s morem i nema prevelike veze. Opet, ponekad je dovoljno samo spustiti se nekom od uličica južno od Istikala ili sesti u neki od brojnih restorana podno Galata mosta i doživeti more u svoj njegovoj punoći. 

Baš negde na mostu Galata ili u ulicama oko njega, možete nekako u petnaestak minuta doživeti današnji Istanbul, izvorno i silovito, jednostavno i bogato. Probajte balik ekmek, kebab s ribom, gledajte turističke brodove kako obilaze Zlatni rog, još ako s nekog od razglasa čujete İbrahima Tatlısesa - to je Istanbul. 

Pogled na kulu Galata sa istoimenog mosta/Bloomberg Businessweek Adria

 

To je zapravo modernizovani stil na kojem je u Istanbulu na prelazu iz 18. u 19. vek uživao francuski moreplovac i pisac Julien Viaud. Viaud, koji je poznat pod pseudonimom Pierre Loti, proputovao je doslovno ceo svet, a zaljubio se baš u Istanbul. Njegovo omiljeno brdašce s kojeg se pruža verovatno najlepši pogled na Carigrad, dobilo je ime po njemu. Tamo možete kao i Loti, vek i nešto godina ranije, sedeti, piti kafu i meditirati. 

24 sata 

Atmosfera sa ulice kod Misira ili egipatske čaršije/Bloomberg Businessweek Adria

 

 

Za mnoge gradove čućete da žive 24 sata dnevno, ali teško da je tako, doslovno kao ovde na Bosforu. Istikal, ta žila kucavica Istanbula, glavna šoping zona i turistička atrakcija, aktivna je non-stop, a tome svedoče i prodavnice koje su nominalno otvorene 24 sata dnevno. Takav je i istikalski Hafiz Mustafa, najpoznatiji poslastičarski brend u najvećem turskom gradu, koji je otvoren doslovno 24 sata. Ne bi bilo loše proveriti kako najbolje baklave i kunafei padaju na želudac u tri ujutro.

Glavni ulaz u palatu Topkapi/Bloomberg Businessweek Adria

 

Uz bezvremensku arhitekturu i nemerljivo istorijsko  bogatstvo, prvi utisak Istanbula je trgovina. Grad je zapravo golemi trgovački centar u kojem je trgovina verovatno jedina konstanta i gde se ponuda i potražnja sudaraju doslovno na svakom koraku. Turci su najbolji trgovci, to im je u krvi. Sličan osećaj imate bez obzira zaustavite li se pored nekog od bezbroj uličnih prodavaca svega i svačega, u nekom od četiri hiljade dućana Kapali čaršije ili nekom superluksuznom dućanu u Nişantasiju - prodaće vam i ono što ne prodaju.

Palata Dolmabahče/Bloomberg Businessweek Adria

 

Čar trgovini na tim uličicama i ulicama, po bazarima i trgovačkim centrima, daje i činjenica da se sve odvija u turskoj liri, jednoj od najvolatilnijih valuta na svetu. Kad se zavrti rulet cenkanja u stotinama ili hiljadama lira (nekad ranije u milionima i milijardama ), pitanje je drži li iko u toj igri u potpunosti konce u svojim rukama. 

Začini na čaršiji Misir/Bloomberg Businessweek Adria

 

Prvi put 

Istanbul je jedan od onih gradova u koje možete odlaziti redovno, desetak godina, a da se opet osećate kao da ste mnogo toga propustili, niste videli ili doživeli onako kako ste trebali. Za prvi odlazak mnogi preferiraju da uzmu hotel u četvrti Sultanahmet jer se tako nalazite u epicentru turističkih atrakcija - Plava džamija, Aja Sofija, Topkapi palača, Kapali čaršija, Misir čaršija, Sulemanija, Gulhane park, Hipodrom, Cisterna Bazilike... Tamo doživite Konstantinopolj, Carigrad, Osmanlije... 

Stalci sa đevrecima na prilazu mostu Galata/Bloomberg Businessweek Adria

 

Nakon što savladate osnovno gradivo, za drugi odlazak u Istanbul nekako je idealniji Taksim. Osim glasovitog trga, tu je Istikal ulica i Galata toranj, drugačiji doživljaj, manje istorijski nego na Sultanahmetu, više evropski. U tu priču savršeno se uklapa Dolmabahçe palata, impresivna građevina nastala kada je sultanima dosadila klasična arhitektura Topkapija i kada su se zagledali u Versailles ili Schönbrunn. Nije daleko ni Galataport, luksuzna šoping zona nastala poslednjih godina.

Za treći odlazak možda da odaberete boemski i doterani Nişantaşı, koji upoređuju s njujorškim Greenwich Villageom. Tamo je živeo i pisao Orhan Pamuk i to je napredniji nivo doživljaja ove beskrajne i slojevite metropole. 

Jeni ili Nova džamija/Bloomberg Businessweek Adria

 

Za pravi doživljaj Istanbula možete se i dobro pripremiti. Pročitati istoimenu sjajnu Pamukovu autobiografsku knjigu, pogledati neki od filmova o Jamesu Bondu koji se odvijaju na Bosforu ili jedan od istanbulskih fudbalskih derbija. Opet, sa svim pripremama i obavljenim domaćim zadatkom, stvarni doživljaj učiniće vam se sasvim drugačijim od svega onoga što ste očekivali. Ponekad je možda i najbolji "tabula rasa pristup", bez priprema i očekivanja. 

Na kraju, ostaje grad u kojem se intenzivno živi, radi i uživa, s originalnom arhitekturom, pristupom hedonizmu i samosvesti. Grad koji slikaju domaći, ali i oni koji dođu sa strane i nađu nešto svoje između mora i bregova. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar