Siniša Mali je u novoj srpski vladi formiranoj krajem 2022. godine po treći put postao ministar finansija, što je funkcija koju obavlja od 2018. godine. Jedna od najvažnijih reformi koju je ove godine provelo srpsko ministarstvo finansija je proces e-fiskalizacije, odnosno digitalizacije starog sistema fiskalizacije, što podrazumeva potpuno iskorenjivanje klasične fiskalne blagajne i uvođenje novih softverskih i elektronskih rešenja. Proces nije prošao bez otpora, ali je prema podacima ministarstva krajem godine u sistemu elektronskih faktura bilo preko 20 hiljada korisnika javnih sredstava, uključujući većinu preduzetnika.
U izazovnom okruženju posle početka rata u Ukrajini i posledične energetske krize, Mali je na čelu ministarstva tokom godine bio suočen s raznim izazovima, a jedan od najvećih je svakako bilo finansiranje povećanog uvoza struje zbog nedovoljne proizvodnje Elektroprivrede Srbije (EPS) nakon havarije u novembru 2021. Procenjuje se da je za te namene prošle godine potrošeno dodatnih 1,7 milijardi evra, zbog čega je, između ostalog, vlada bila primorana da zatraži novi aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kao i da se dodatno zaduži iz drugih izvora. Srpske javne finansije su godinu završile s javnim dugom od 54 odsto BDP-a, usporenim privrednim rastom i inflacijom od 15,1 odsto. Najveći izazovi u 2023. godini za ministra finansija svakako ostaju visoka inflacija i privredni rast.
.webp){kind=icon}
