.webp){kind=icon}
Otkad su nedavno u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) data prva odobrenja kripto ETF-ovima (fondovima baziranim na kriptovalutama) da trguju na berzi, kripto-tržište je dobilo ozbiljan vetar u leđa. Virtuelne valute sve jače postaju deo realnosti u SAD, ali i u Evropskoj uniji. Doduše, u zemljama kao što je Nemačka i dalje važe konzervativniji i birokratski komplikovaniji propisi koji usporavaju njihov prodor, pa je tako Binance kao najveća svetska platforma za razmenu kriptovaluta povukla zahtev da dobije licencu u Nemačkoj.
A gde je tu Adria region? Kako prolaze kriptovalute u našem sokaku? Koliko su se države u regionu regulatorno pripremile za prodor tržišta digitalne imovine? I šta kripto može da donese regionu?
U razgovoru za Bloomberg Businessweek Adria, Ivan Andrejević iz firme CTB Crypto & Consulting kaže da region najviše zaostaje po stopi prihvatanja digitalne imovine, budući da u Evropskoj uniji oko šest odsto stanovništva koristi kriptovalute, dok je, na primer, u Srbiji to tek u začetku i stopa je tek dva odsto.
„Iako procenat usvajanja nije zadovoljavajući, interesovanje za kripto je povećano time što je 2021. godine Srbija bila među prvima u svetu koja je donela Zakon o digitalnoj imovini, koji je poprilično liberalan“, kaže Andrejević i dodaje da se sada čekaju izmene i dopune tog zakona da bi digitalna ekonomija mogla još više da se pokrene.
Ali kako sredovečnim menadžerima ili vlasnicima kapitala objasniti šta su kriptovalute kada se mnogima čini da je to nešto između kladionice i neke vrste piramidalne štednje, koje se u Srbiji sećaju po bankama Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića? Da li je kripto zaista savremena verzija bajke o lakoj zaradi?
Andrejević kaže da je ovde zapravo u pitanju „sasvim normalan generacijski jaz“ te da je slična situacija bila kada je došao nagli prelazak sa gotovine na elektronski vid plaćanja. Prema njegovim rečima, već 20 godina živimo u svetu digitalnog bankarstva, a kripto je još samo jedan proces ubrzavanja toga i još jedan korak ka sigurnosti zasnovanoj na blokčejn tehnologiji.
„Velika većina kripto-valuta su, slobodno možemo reči, mladi startapovi zasnovani na samoj tehnologiji. Kao što u tradicionalnom finansijskom sistemu imamo IPO (inicijalnu javnu ponudu) za akcije, ovde imamo ICO (inicijalna ponuda novčića), gde jedan startap može svojim investitorima da izda određen broj novčića ili tokena, koji će investirati u razvoj same te ideje“, objašnjava Andrejević i dodaje da on investitorima uvek preporučuje, kako bi najbolje razumeli investiciju u konkretan token ili kriptovalutu, da „moraju da razmišljaju u pravcu šta će to njihov komšija jednog dana koristiti“ te da vide šta je to od tehnologije čime se bave konkretni startapovi na blokčejnu. „Ta evolucija tehnologije je nešto u šta investiramo.“
I dok je trgovina kriptovalutama i tokenima najsličnija tradicionalnoj trgovini i investiranju u akcije kompanija, Andrejević dodaje da ni najveći kritičari sveta kriptovaluta, kao što je Jamie Dimon iz JP Morgan banke, nisu odoleli kriptu. Tako JP Morgan među prvih pet investitora koji su otvorili „banku“ u okviru projekta Decentraledland na blokčejnu, koji omogućava da se kriptovalutom MANA može investirati, pa čak i kupiti nekretnina.
„U tom virtuelnom svetu su mnogi veliki brendovi, ali je tamo i onaj najveći kritičar postavio svoju banku“, ističe ovaj konsultant za kretanja na kripto-tržištu.
Slovenija kripto poreska oaza
Budući da je kripto-poslovanje i dalje povezano sa brojnim nepoznanicama u regulativi, ne samo u Adria regionu već širom sveta, svaki investitor se, između ostalog, odmah upita koliki porez mora da plati na dobit ostvarenu trgovinom tokenima i kriptovalutama. I tu postoje drastične razlike. Od toga da su neke evropske zemlje već proglašene za poreske oaze za kripto, dok se u nekima dobit na kriptu oporezuje kao da je u pitanju dodatna zarada, tako da stopa oporezivanja ide i do 50 odsto.
U Nemačkoj se kratkoročne dobiti od trgovine kripto-valuta, potom rudarenje, oročavanje ili naplata usluga u kriptu oporezuje tako što svi prihodi ulaze u individualne prihode, koji se u zavisnosti od ukupnog godišnjeg bruto iznosa oporezuju stopama koje idu čak do 45 odsto za iznose iznad 278.000 evra. Doduše, tu je dodatnih 5,5 odsto solidarnog poreza za istok Nemačke, što fizičkim licima praktično prepolovi ukupne prihode. Oni kojima je prihod manji od 10.900 evra ne plaćaju porez.
Međutim, Nemačka je oslobodila poreza svakoga ko kriptovalutu zadrži u svom posedu duže od godinu dana.
Slovenija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj nije potrebno plaćati porez na dobit od prodaje kriptovaluta. Primer: ako ste kupili bitcoin 2019. i prodali ga 2024. čak i za profit od milion evra, oslobođeni ste plaćanja poreza. Ali pazite, ovo važi samo ako investitor ne trguje kriptovalutama. U slučaju da izvrši veliki broj transakcija godišnje, finansijska uprava može shvatiti da se radi o obavljanju trgovačkih aktivnosti. U ovom slučaju, investitor se oporezuje.
„Nekad se u Srbiji na bitcoine i tokene plaćao veliki porez. To je bio porez na ostale prihode i minimalna stopa bila je 20 odsto. Sada se plaća porez od 15 odsto na kapitalnu dobit na razliku između nabavne i prodajne vrednosti, kao kod akcija i hartija od vrednosti“, kaže Praštalo i dodaje da čak i u slučaju gubitaka vredi podneti poresku prijavu jer taj gubitak može da se prenese u sledeće knjigovodstvene godine. Kriptovalute u većini zemalja nisu službeno sredstvo plaćanja, već sredstvo razmene za fiat novac ili za neko drugo dobro.
U Srbiji su od poreza na kapitalnu dobit oslobođeni oni koji čuvaju kriptovalute više od 10 godina, međutim, postoje inicijative da se taj period, kao u Hrvatskoj, smanji na dve godine.
Porez na prihode od kripta u Crnoj Gori iznosi 15 odsto, dok u Severnoj Makedoniji, koja takođe ima kripto-menjačnice ali ne i regulativu, iznosi 10 odsto. I u Hrvatskoj je porez na kapitalnu dobit 10 odsto, ali biva za koji procenat uvećan u zavisnosti od mesta prebivališta.
Prava kripto-plaćanja samo u Sloveniji i Hrvatskoj
„Zasad u Srbiji niko nema dozvolu za kripto-plaćanja (B2C)“, kaže Praštalo. Kada budu kripto-menjačnice dobile tu dozvolu, postaviće, na primer, u supermarketima svoje uređaje, poput POS terminala, na kojima ćete moći da platiti kriptovalutama. Ali prodavac neće dobijati kriptovalutu već će se istog trenutka ona razmeniti u fiat valutu, ističe Praštalo. To već postoji u Hrvatskoj, gde dozvolu za to ima Electrocoin koji se povezao sa Konzum supermarketima i ostalim maloprodajama, dok u Sloveniji dozvolu ima GoCrypto.
Slovenija se nalazi na listi zemalja pogodnim za kripto-investicije, a Ljubljana se proglašava evropskim gradom koji je najpogodniji za korisnike kriptovaluta, budući da u njemu više od 130 kompanija na više od 580 mesta omogućava kripto-plaćanja. Teorija je jedno, praksa je drugo. Uglavnom, trgovci kažu da su takva plaćanja retka. „Kada cena bitcoina poraste, pojavi se kupac koji plaća kriptovalutama“, rekao nam je trgovac koji prodaje telefone.
U Srbiji trenutno licencu za rad imaju dve kripto-menjačnice – Crypto12 i ECD – dok je prve tokene izdala firma Finspot d.o.o., koja onima koji investiraju u njihov token godišnje isplaćuje fiksnu kamatu.
Za razliku od Srbije, u Bosni i Hercegovini ne postoji specijalna regulativa za virtuelne valute, ali postoje kripto-menjačnice, kao što su Balkan Crypto Exchange (BCX) i Adriatic Crypto Exchange (ACX). Kako za Bloomberg Businessweek Adria kaže operativni direktor ACX-a Nikola Maričić, to što su u BiH pojmovi virtuelne valute i pružaoca usluga povezanih sa virtuelnim valutama definisani samo u zakonima o tržištu hartija od vrednosti i o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma „stvara određeni nivo pravne neizvesnosti, na kojoj treba da radimo, te da zajedno razvijamo i tržište i regulativu, ali ipak ovo omogućava građanima da trguju i investiraju na tržištu virtuelnih valuta“.
„Globalno kripto-tržište odlikuje ogromna veličina, popularnost i likvidnost, a taj trend prati i kripto-tržište u Bosni i Hercegovini, koja je u usponu, s rastućim brojem aktivnih korisnika i generalnim interesovanjem javnosti za blokčejn tehnologije“, kaže Maričić. U BiH je porez 10 odsto i, kako kaže Praštalo, tamo funkcionišu kao što je u Srbiji funkcionisalo kripto-tržište do 2021. i usvajanje zakona.
On ukazuje da i Crna Gora ima veliki potencijal, ali i dalje nema regulativu jer donošenje propisa otežavaju česte promene vlasti. „Crna Gora je imala nešto što se zvalo Direktorat za blokčejn i kriptovalute koji bi trebalo da se postara da se napravi regulatorni okvir za digitalnu imovinu. Došlo je do promene političke situacije i taj direktorat je ukinut. A potencijal je ogroman“, kaže on. Porez na prihode od kripta u Crnoj Gori iznosi 15 odsto, dok u Severnoj Makedoniji, koja takođe ima kripto-menjačnice, ali ne i regulativu, iznosi 10 odsto. I u Hrvatskoj je porez na kapitalnu dobit 10 odsto, ali biva za koji procenat uvećan u zavisnosti od mesta prebivališta.
