.webp){kind=icon}
Stanovništvo Evropske unije raslo je punih 20 godina, do početka 2020. kada se počelo smanjivati tokom sledeće dve godine, pre nego što je ponovo poraslo tokom 2022. godine. Međutim, prirodna promena stanovništva (razlika između živorođenih i umrlih) u EU negativna je još od 2012, velikim delom zbog starenja stanovništva. Ipak, tokom 20-godišnjeg perioda, do kraja 2023 (prema najnovijim podacima koje je Eurostat objavio 15. maja) stanovništvo Unije poraslo je ukupno četiri odsto. Taj rast ne dele zemlje Adria regiona, izuzev donekle Slovenije. Naprotiv, one se već decenijama suočavaju s padom broja stanovnika, s teškim posledicama na ekonomski razvoj, tržište rada, penzijske i zdravstvene sisteme.
Hrvatsko stanovništvo se između 2003. i 2023. godine smanjilo za oko pola miliona ljudi, na 3,85 miliona. Broj stanovnika Slovenije porastao je od 2017. do kraja 2023. za oko 100 hiljada, na 2,12 miliona, dok se u Srbiji u istom periodu smanjio sa sedam na 6,6 miliona, u Severnoj Makedoniji sa dva na 1,83 miliona, prema najnovijim podacima Eurostata. Za BiH nema proverenih podataka, već se procenjuje da je u toj zemlji 2019. bilo 3,5 miliona stanovnika, oko 17.000 manje nego 2017. godine.
Iz godine u godinu sve manje dece
U Hrvatskoj se 2022. rodilo najmanje dece u poslednjih 100 godina. Tendencija znatnog smanjenja broja živorođene dece nastavila se i prošle godine, kada je u Hrvatskoj rođeno 32.047 beba ili skoro 2.000 manje nego godinu ranije, odnosno čak 11.699 manje nego 2000. godine, objavio je Državni zavod za statistiku (DZS). Stopa totalnog fertiliteta merena brojem živorođenih po ženi u reproduktivnom periodu iznosila je tek 1,53, što je znatno ispod nivoa od 2,1 rođenih koja osigurava obnovu broja stanovnika.
"Razlog za to leži u nepovoljnoj starosnoj strukturi i iseljavanju mlađe populacije iz Hrvatske, što posledično dovodi do manjeg broja rođene dece", kaže načelnica sektora za društvena istraživanja u DZS-u Dubravka Rogić-Hadžalić.
Prošle godine i u Srbiji je rođeno najmanje beba od Drugog svetskog rata. Začarani krug opterećuje populaciju: što je manja populacija, to je manje dece jer je sve manje žena koje ih rađaju. Vlada je zato uvela određene mere, uglavnom finansijske, usmerene na povećanje stope fertiliteta (broj dece po ženi). To se zaista i dogodilo, jer je 2012. godine stopa fertiliteta bila 1,45, a sada je 1,63, i porasla je u svim regionima Srbije.
Slovenija je takođe uspela da podigne stopu fertiliteta i to sa 1,21 odsto iz 2002. godine na 1,55 odsto u 2023, prema Eurostatu. Predviđanja statističara su ipak neumoljiva - kao i u ostalim zemljama Adria regiona u sledećim generacijama udeo starijih među stanovnicima Slovenije će se povećavati, a udeo mladih smanjivati. Početkom 1982. godine u Sloveniji je bilo dvostruko više dece do 14 godina nego starijih od 65 godina i 2,8 puta više mladih (mlađih od 19 godina). Početkom 2022. bilo je 40 odsto više starijih nego dece i skoro osam odsto više nego mladih. Eurostat predviđa da će 2100. godine u Sloveniji biti 2,5 puta više starijih nego dece.
Sumorne prognoze
U Sloveniji se do 2100. očekuje pad broja stanovnika za 156 hiljada u odnosu na 2022. i pad ispod dva miliona - na 1,95 miliona stanovnika. U Hrvatskoj bi u istom periodu broj stanovnika mogao da padne na svega 2,4 miliona, pod uslovom da broj rođene dece ostane na sadašnjim nivoima i da neto migracije budu na nuli, prema proračunima Ivana Odrčića, analitičara Bloomberg Adrije.
Slično je u Severnoj Makedoniji i Srbiji. Republički zavod za statistiku (RZS) procenjuje da će u Srbiji u najboljem slučaju 2041. biti 6,52 miliona stanovnika, a u najgorem 6,18 milionaa. Scenariji demografa puno su pesimističniji i predviđaju da bi Srbija do sredine veka mogla da izgubi oko dva miliona stanovnika. Procene za Severnu Makedoniju kažu da će zemlja, ako se ništa ne promeni, u sledećih 50 godina ostati bez dodatnih pola miliona stanovnika. Ili uz iste parametre koji su važili 2022. godine, 2070. godine broj stanovnika u Severnoj Makedoniji smanjiće se sa sadašnjih 1,8 na 1,3 miliona, prema računici makedonskog zavoda za statistiku.
Prema istom izvoru, u 2022. godini u Severnoj Makedoniji rođeno je ukupno 18.073 dece. Broj živorođenih u 2022. u odnosu na 2021. godinu manji je za 3,1 odsto. Poređenja radi, 2013. godine rođeno je ukupno 23.138 dece.
U potrazi za radnicima
Sve zemlje Adria regiona ozbiljno su pogođene izazovom starenja stanovništva koje ne zadovoljava potrebe tržišta rada. Problem se pokušava rešiti kombinacijom nekoliko mera, od pronatalitetnih politika, preko zapošljavanja penzionera, do uvoza radne snage. I svaka zemlja traži svoj recept jer nijedna od tih mera nije se pokazala naročito uspešnom, pogotovo kada se radnici u najproduktivnijem dobu masovno iseljavaju u razvijenije zemlje u potrazi za bolje plaćenim mestima i višim standardom.
Iz Ministarstva rada Slovenije za Bloomberg Adriju su rekli da Eurostat u osnovnoj projekciji potcenjuje obim useljavanja. "Zato možemo pretpostaviti da će starenje slovenačkog društva zbog veće migracije u budućnosti biti manje gorući problem nego što se to čini u zvaničnim statistikama: bez migracija situacija bi bila kritičnija, jer u Sloveniji imamo negativan prirodni priraštaj (više umrlih nego rođenih), ali čini se da će se ovaj trend zasad nastaviti."
S problemom uvezene radne snage bolno se suočava Hrvatska, pogotovo poslednjih desetak godina, nakon što je ulazak u EU omogućio slobodan odlazak radne snage u druge zemlje članice. To je lančano povezano s trendovima u ostalim zemljama Adria regiona, pre svega u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, tradicionalnim bazenima iz kojih Hrvatska crpi radnu snagu. Kako su i te zemlje pogođene padom stanovništva i odlaskom radnika, Hrvatska sve više poseže za radnicima iz tzv. trećih zemalja. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske (MUP) otkrivaju da se ipak još uvek najviše doseljavaju građani BiH i Srbije. Od 172.499 dozvola za boravak i rad koje je MUP izdao u 2023, najviše ih je izdato radnicima iz BiH, njih 38.236, a na drugom mestu je Srbija, iz koje je zaposleno 24.028 ljudi, dok je Severna Makedonija na petom mestu (iza Nepala i Indije) s 13.412 dozvola.
"Ovo izrazito bitno povećanje strane radne snage prethodnih godina može nadići ekonomsku zavisnost od tih ljudi i može bitno da se kreće prema fenomenu tzv. paralelnih društava (vidljivo u Švedskoj, Francuskoj, Belgiji…) s obzirom na rapidno povećanje i neintegrisanje tih ljudi u našem društvu", komentariše Odrčić. Naglašava da je, za održavanje populacije koliko-toliko stabilnom i zbog masovnog uvoza strane radne snage omogućiti koheziju društva na duži rok, potrebno stimulisati mere koje dovode do povećanja broja rođene dece na način da svaka žena u zemlji ima snažan motiv da rodi minimalno dvoje dece, a idealno i nešto blago više od tog broja.
Preopterećeni penzijski sistemi
Janez Malačič/Bloomberg Businessweek Adria
Dugoročno gledano, manja populacija mogla bi zadavati glavobolje penzionerima i radno sposobnim građanima, ali i poslodavcima koji traže visokoobrazovanu radnu snagu. "Uslovi na tržištu rada prisiljavaju poslodavce da zadrže starije radnike, iako bi radije zapošljavali više mlađih i tek obrazovanih radnika", kaže Janez Malačič, profesor na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu.
Kako bi zaposlene duže zadržala na poslu, Slovenija i Hrvatska im omogućavaju isplatu dela penzije ako uprkos ispunjenju uslova za penziju nastave da rade. Zaposleni takođe mogu delimično da se penzionišu i rade manje sati, i tako primaju deo plate i deo penzije. Veću penziju dobijaju i oni koji duže rade zbog većeg procenta za obračun penzije.
"Pretpostavka je da ćemo raditi više godina, a da će penzijski sistem biti preopterećen. Ako se smanjuje broj zaposlenih i sve je više neaktivnih, manji broj radnika mora izdržavati više penzionera. Ali nezaposlenih će i dalje biti", rekla je za Bloomberg Businessweek Adria Vera Gligorijević s Geografskog fakulteta u Beogradu, rukovodilac sektora za demografiju.
Pojašnjava da su projekcije ukupnog i radno sposobnog stanovništva precizne i tačne, ali projekcije stope aktivnosti (radne snage) nije moguće tako precizno izračunati, budući da na stopu aktivnosti utiču socioekonomski činioci "čak i više nego demografija". "Nedostatak radne snage je strukturne prirode. Glavno strukturno obeležje je starenje stanovništva. Broj onih koji ulaze na tržište rada je manji od broja onih koji odlaze", rekao je nedavno državni sekretar u Ministarstvu rada Slovenije Igor Feketija.
Region gubi više od pet milijardi evra godišnje
Iako je negativan prirodni priraštaj tipičan za Evropu, Srbija na spisak problema dodaje i problem negativnog migracionog salda jer sve više ljudi odlazi iz zemlje, a sve manje dolazi. U Hrvatskoj je veliki talas doseljavanja stranih radnika donekle preokrenuo takav trend - od kraja 2022. zbog doseljenika stanovništvo je poraslo za 0,06 odsto. Podaci DZS-a su pokazali porast muškog stanovništva, i to najviše u starosnoj grupi od 25 do 29 godina (3,5 odsto), što može biti uticaj migracionih kretanja, smatra Dubravka Rogić-Hadžalić. I u Hrvatskoj i u Srbiji poseban je problem iseljavanje visokoobrazovanih ljudi.
Prema podacima Instituta za razvoj i inovacije, domaća statistika o iseljavanju iz Srbije gotovo da i ne postoji, a međunarodna statistika nije sveobuhvatna. Unakrsnom proverom podataka iz međunarodnih izvora došli su do procene da iz Srbije godišnje emigrira od 15.700 do 49.000 građana. Istraživanje koje je Institut sproveo 2019. pokazuje da je (direktno i posredno ) zbog nemogućnosti sprečavanja godišnjeg odliva stanovništva njihovim zapošljavanjem ostvaren godišnji gubitak bruto dodate vrednosti u iznosu od oko 897,3 miliona evra, što je oko 2,1 odsto srpskog BDP-a iz 2018. godine. Jednostavno, svaki zaposleni stanovnik koji emigrira iz Srbije sa sobom u proseku ponese najmanje 19.500 evra nekog budućeg godišnjeg BDP-a koji bi mogao biti ostvaren. Analiza je pokazala da Srbija godišnje gubi između 2,5 i tri milijarde evra.
Metodologija koja je razvijena za Srbiju primenjena je i na ostale zemlje zapadnog Balkana, te je utvrđeno da region godišnje trpi gubitke veće od pet milijardi evra.
Hrvatska je zbog velike dijaspore donekle specifična. Doznake spolja čine čak pet odsto hrvatskog BDP-a od 2000. do 2022. godine. U tom periodu dijaspora je u Hrvatsku poslala 53,47 milijardi dolara više nego što su strani radnici poslali svojim porodicama u inostranstvo, kako je izračunao vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Kristijan Kotarski obrađujući podatke Svetske banke. Ističe da prema tom indikatoru Hrvatska zauzima (ne)slavno prvo mesto u EU. Podaci HNB-a otkrivaju da volumen doznaka raste, u prva tri tromesečja 2023. dijaspora je poslala 4,2 milijarde evra, dok je u celoj 2022. godine taj iznos bio na 5,1 milijardi evra. Najviše sredstava se sliva iz Nemačke i Irske, a najviše odlazi u Bosnu i Hercegovinu.
Nijedna evropska država nije uspela da zaustavi trendove
Zašto su bitni dostupnost i kvalitet radne snage? Analitičar Blomberg Adrije Ivan Odrčić na to pitanje kaže da se odgovor krije u sadašnjem globalnom ekonomskom modelu, odnosno u ekonomiji obima ili, još preciznije, potrošnji srednje klase.
"Drugim rečima, otvaranje fabrika, zapošljavanje masa, prodaja velikih količina proizvoda i s tim povezan rast plata i standarda zavisi od veličine srednje klase potrošača, a ne, na primer, od dva milionera koji neće konzumirati dva miliona televizora, pari cipela, letovanja, ili automobila. Možemo i jednostavnije, ako danas ulažete u stambene nekretnine, jasan je pad potražnje za njima kroz naredne decenije ukoliko će se broj stanovnika skoro pa prepoloviti do kraja veka", pojašnjava Odrčić.
Boris Vujčić/Bloomberg Businessweek Adria
Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić smatra da se gubitak stanovništva ne može nadoknaditi iz neaktivnog stanovništva ili demografskim pronatalitetnim politikama. "Može se nadoknaditi jedino povećanjem dalje migracije, aktiviranjem penzionera, produženjem radnog veka ili automatizacijom i robotizacijom", kaže. Za Bloomberg Adriju pojasnio je da ne veruje da pronatalitetne politike mogu preokrenuti situaciju na tržištu rada, barem ne kratkoročno.
Da bismo smanjili trendove starenja stanovništva, potrebna nam je "dobro zamišljena, široko društveno koordinirana i temeljno sprovedena populaciona politika", smatra Malačič. To bi mladima trebalo da omogući dugoročnu socijalnu sigurnost i odgovori na mnoga pitanja i prepreke koje im onemogućuju rađanje u proseku dvoje do troje dece po porodici.
Budući da nijedna evropska država to nije uspela, mere se, rekao je, moraju kombinovati s efikasnom migracionom politikom, koja bi trebalo da spreči negativno selektovane migracije, s kojima se u zemlju useljava sve više niže obrazovanih, a odlaze obrazovaniji.
- U pisanju pomogli Urban Červek (Slovenija), Hana Stevović (Srbija), Aleksandra Tomić (Severna Makedonija).
