Ko 'kosi' profit od zelene trave doma mog?

Investitorima i analitičarima tržišta u Evropi proteklog avgusta su zasijale okice, a osmeh im nije padao sa lica. Ali ne zbog toga što su popušili dobar džoint, već zbog toga što je nemačka vlada i formalno usvojila predlog zakona kojim će dozvoliti uzgajanje i posedovanje manjih količina marihuane. Ukoliko zakon dobije odobrenje i u Bundestagu, u Nemačkoj će od sledeće godine biti dozvoljena ne samo kupovina i uživanje u rekreativnom korišćenju kanabisa u licenciranim prodavnicama i društvenim klubovima već će svaki građanin imati pravo da uzgaja najviše tri biljke i da poseduje do 25 grama marihuane za sopstvene potrebe.  

To će omogućiti da se u Nemačkoj nesmetano uzgaja i konzumira „zelena trava doma svog“, bez rizika da dođe do prekršajnog gonjenja i kazne koja je dosad iznosila nekoliko hiljada evra za otkrivene dve stabljike marihuane.  

I dok to raduje turiste i oko 4,5 miliona odraslih Nemaca, koliko je, prema zvaničnoj statistici, makar jednom probalo marihuanu, planirana legalizacija kanabisa od sadnje do potrošnje će napraviti pravi bum na evropskom tržištu proizvoda baziranih na kanabidiolu (CBD). CBD je esencijalna komponenta kanabisa, koja ne sadrži psihoaktivnu supstancu, za razliku od psihoaktivnog tetrahidrokanabinola (THC).  

Doduše, preparati na bazi i CBD-a i THC-a se koriste u terapijama različitih bolesti, od epilepsije i multiple skleroze, preko Parkinsonove bolesti i depresije, do kancera, a mogu se nabaviti u nemačkim apotekama na recept. Dodatno otvaranje Nemačke u ovom sektoru dovešće, prema očekivanjima, do drastičnog skoka na tržištu medicinskog, terapeutskog i rekreativnog kanabisa.  

Predviđa se da će legalan prihod na tržištu kanabisa u Evropi ove godine doseći osam  milijardi evra, što je skoro 12 puta više nego 2016. godine, kada je legalan promet iznosio tek 680 miliona evra. Veliki rast, međutim, neće izostati ni narednih godina, tako da analitičari tržišta procenjuju da će u 2028. godini legalni promet kanabisa u Evropi biti 16,5 milijardi evra.  

 

 

Potencijal evropskog tržišta se prevashodno ogleda u tome što ima oko 750 miliona stanovnika, čija platežna moć nije mala. Prema studiji firme „New Frontier Data“, koja se bavi analizom podataka tržišta marihuane, kada bi sve evropske države potpuno legalizovale marihuanu, evropske potrebe za kanabisom bi bile „teške“ između 40 i 43 milijardi evra, uz potencijal da do 2030. godine evropsko tržište prestigne američko, koje je svetski lider u ovom segmentu.  

Profit guše predrasude i neznanje  

I dok je Nemačka u dekriminalizaciji kanabisa videla, između ostalog, i razvojnu ekonomsku šansu, većina zemalja Adria regiona ne samo što teško kažnjava korisnike kanabisa već državni organi guše čak i proizvođače industrijske konoplje, koja ne sadrži THC. Da apsurd bude veći, to se sve dešava na prostorima koji se u evropskim okvirima smatraju idealnim za gajenje konoplje. Poznavaoci ove materije i danas govore kako je Kraljevina Jugoslavija svojevremeno bila najveći proizvođač i izvoznik ove industrijske biljke u Evropi.  

Predsednica Udruženja „Konoplja“ u Srbiji Maja Timotijević kaže da su potencijali u ovoj proizvodnji neverovatno veliki, ali da većina ljudi koji odlučuju o konoplji vrlo malo zna o njoj. Ona ukazuje da je u Srbiji od 2015. godine došlo do ponovnog zamaha u proizvodnji industrijske konoplje pa se za samo nekoliko godina od tek 60 hektara zasada godišnje došlo do 1.000 hektara.  

Međutim, to se drastično promenilo kada je krajem 2019. godine otkriven slučaj „Jovanjica“. Tada je policija upala na veliko gazdinstvo poljoprivredne kompanije „Jovanjica“ iz Stare Pazove, poznate u Srbiji po proizvodnji organske hrane. U staklenicima ove kompanije, koja je imala dozvolu da proizvodi industrijsku konoplju, prema navodima tužilaštva, pronađene su plantaže kanabisa, koji sadrži psihoaktivnu komponentu veću od dozvoljenog 0,3 THC-a. Kako se navodi u optužnici, izmerena je količina od 1,77 tona kanabisa, pri čemu su pojedini uzorci imali i višestruko više THC od dozvoljenog te spadaju u opojnu drogu.  

"Od 'Jovanjice' je došlo do ogromnih ograničenja i pritiska na proizvođače industrijske konoplje, koji za sadnju dobijaju dozvole od Ministarstva poljoprivrede, ukoliko dokažu da seme i bilje nemaju psihoaktivnu supstancu. I nije problem to što nam inspekcija dolazi svaka dva-tri meseca, već to što su prepreke na svakom koraku. Počelo je striktno da se primenjuje zabrana konoplje u ishrani, tako da u Srbiji više nema nigde hladno oceđenog ulja od konoplje, iako ona ima manje od 0,3 THC-a. Od prošle godine, inspekcija je apotekama zabranila prodaju svih proizvoda od konoplje", objašnjava za Bloomberg Businessweek Adria Timotijević, dodajući da je zbog svega ovoga godišnji zasad industrijske konoplje u Srbiji pao na tek nekoliko stotina hektara.   

Timotijević u industrijskoj konoplji vidi ogroman potencijal, tako da je, nakon udruženja, osnovala i poljoprivrednu zadrugu, a prošle godine i kompaniju koja se bavi uzgojom, preradom i distribucijom proizvoda od industrijske konoplje. Kao doktor agronomije, ona ističe to da je konoplja jedna od retkih poljoprivrednih kultura čiji se svaki deo koristi, pri čemu bi mogla da pomogne i u borbi protiv klimatskih promena.  

"Nakon berbe, na poljima ostaje stabljika konoplje, koja prerađena može da bude odlično bio-gorivo. Na jednom hektaru bude oko 10 tona stabljike, čiji kvalitet celuloze je tako visok, da kao biogorivo može da zameni čak četiri hektara šume koja je rasla 20 godina, dok je konoplja rasla samo četiri meseca. Osim toga, konoplja troši 25 odsto više ugljen-dioksida, tako da nam pomaže u suzbijanju klimatskih promena", objašnjava Timotijević i dodaje da, osim kao gorivo, konoplja je odlična za proizvodnju građevinskih izolacionih ploča i biorazgradive plastike.  

Međutim, osim propisa, otežavajuća okolnost u celom regionu je to što su pojedinačna gazdinstva mala i razbacana, dok su mašine za preradu stabljike konoplje skupe za pojedinca, budući da njihova cena iznosi nekoliko stotina hiljada evra. Izuzev nekoliko manjih mašina, u Srbiji trenutno nema velike mašine za preradu stabljike konoplje uprkos profitabilnosti. A kolika je profitabilnost, navodi Timotijević, najbolje svedoči da je jedna firma iz Holandija zakupila 1.000 hektara zemlje u Rumuniji gde gaji konoplju, a posle berbe i plod i stabljike odvozi u Holandiju.  

 

 

Potencijal ove proizvodnje u Adria regionu prepoznaju i strani investitori, koji dolaze sa spremnošću na velika ulaganja u Srbiji, ali, kaže Timotijević, odustaju zbog manjkavosti zakona koji suštinski otežavaju tu industriju. Kako navodi, u razgovorima sa nadležnima u Srbiji, ona uvek ukazuje na znatno liberalnije propise u Hrvatskoj, dok su joj srpske vlasti uvek isticale nekad veoma rigorozne nemačke propise o proizvodnji i korišćenju kanabisa, sa THC-om i bez njega.  

"Sada kada je i Nemačka liberalizovala propise, zvaničnici u Srbiji to ne ističu. Iako je trend u regionu jasan, pa je liberalizacija bar delom stigla u Sloveniju, Hrvatsku, Bugarsku, pa čak i Albaniju, koja je nedavno legalizovala korišćenje marihuane u medicinske svrhe. Samo u Srbiji, BiH i Crnoj Gori nema pomaka", kaže ona, ističući da je neznanje onih koji odlučuju najveći problem.  

Crno tržište kontroliše sve  

Međutim, u Udruženju IRKA koje se u Srbiji bori za promenu zakonskog regulisanja kanabisa kažu da bi „neznanje lako pobedili da ne postoje jaki interesi“ pojedinih farmaceutskih kompanija i crnog tržišta. Udruženja IRKA se bori za legalizaciju marihuane u rekreativne i medicinske svrhe i pomaže pacijentima u Srbiji i regionu da dođu do informacija kako da nabave medicinske proizvode na bazi kanabisa. Prema rečima Miloša Simića iz tog udruženja, javna je tajna da šverc marihuane rade klanovi koji su zaštićeni, a povezani su sa klubovima navijača.  

"Sve oko kanabisa je ogroman generator ilegalnog novca za mafiju i deo državne korupcije. Naprosto, neko je u tome video biznis za sebe, budući da se procenjuje da se na kanabis (za rekreativno i medicinsko korišćenje) u Srbiji dnevno troši dva do pet miliona evra. Nijedna druga droga ne pravi toliki novac", tvrdi za Bloomberg Businessweek Adria Simić i ukazuje da policija i pravosudni organi većinski sudski gone pojedince koji uzgajaju marihuanu za sopstvenu upotrebu, često i iz medicinskih razloga. "Veliki šverceri marihuane iz Albanije, u najboljem slučaju, na sudu dobijaju kućni pritvor uz nošenje nanogvice, dok onkološki pacijenti zbog uzgajanja dve biljke za sopstveno lečenje dobijaju po dve i po godine zatvora."  

Ovakva sudska praksa i drastično kažnjavanje korisnika utiče na to da su pacijenti u regionu osuđeni na crno ili sivo tržište medicinskih proizvoda na bazi kanabisa, na kojem ima i prevara. Pacijenti iz Srbije i dobrog dela Adria regiona ove medikamente nabavljaju u Sloveniji ili od rođaka i različitih preprodavaca koji im donose iz SAD, Kanade ili Nemačke.  

"Veoma je teško proceniti koliko je to tržište, ali se zna da onkološki pacijenti uobičajeno uzimaju jedan mililitar ekstrakta kanabisa, to jest 10 osušenih cvetova. Na mesečnom nivou to su troškovi od oko 1.000 evra. Nije poznato koliki je broj tih pacijenata, ali se zna i da sve sve veći broj ljudi preventivno uzimaju ove medikamente kako bi smanjili stres ili bolove", objašnjava Simić i dodaje da je nedavno jedna anketa u Sloveniji pokazala da 80 odsto onkoloških pacijenata koristi medikamente od kanabisa, pri čemu o tome ne obaveštava svoje lekare.  

Korišćenje kanabisa i proizvoda od kanabisa u medicinske svrhe legalizovano je u Albaniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i delom u Sloveniji, dok je korišćenje kanabisa u rekreativne svrhe delimično dekriminalizovano u Hrvatskoj i Sloveniji.  

Depositphotos

 

Iako je legalizacija marihuane i dalje veliki tabu u celom regionu, uočljiva je poprilična razlika među zemljama. Pa je tako pacijentima lakše da nabave ekstrakt kanabisa u Sloveniji, gde je to delimično dekriminalizovano nego u Severnoj Makedoniji, gde je njegovo korišćenje u medicinske svrhe potpuno legalizovano.  

S druge strane, u Srbiji je za unutrašnju upotrebu zabranjeno ulje kanabisa, čak i kada nema THC, pa proizvođači ulje od konoplje deklarišu kao da je za spoljnu upotrebu, iako je u pitanju ulje koje može da se koristi i u ishrani. Osim toga, u Srbiji postoji drastični sudski progon korisnika marihuane, pri čemu se legalizaciji korišćenja protive čak i zeleno-levo orijentisane stranke i udruženja pacijenata.  

"Srbija je jedina država u regionu u kojoj je Zelena stranka protiv legalizacije marihuane. Zbog afere 'Jovanjica', ovde je opozicija protiv legalizacije, podstičući i osnažujući predrasude o kanabisu koje postoje u društvu. Primera radi, u Bosni i Hercegovini legalizaciju korišćenja kanabisa u medicinske svrhe javno zastupaju lekari, udruženja roditelja dece sa autizmom, udruženja pacijenata od multiple skleroze, dok je Srbija usamljena u tome da lekari ne podržavaju svoje pacijente", ističe Simić iz Udruženja IRKA.  

Međutim, i u BiH borba udruženja i lekara da se ulje od kanabisa dozvoli kao lek traje već šest godina, jer političari koče legalizaciju. A da apsurd bude veći, u praksi vlasti otežavaju i proizvodnju industrijske konoplje jer je prilikom uvoza semena tretiraju kao opojnu drogu.  

Za to vreme crno tržište i mafijaške grupe "kose" profit zelene trave doma mog.  

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar