Opet se mnogo govori o državnom dugu, što vraća uspomene na 2013. godinu, kad su države iz tzv. grupe PIIGS bile na ivici bankrota, a najviše pogođena bila je Grčka. Tada je tu državu bogate istorije napustilo pola miliona ljudi. Otišli su trbuhom za kruhom. Kakav je tamo život danas?
"Hvala bogu da smo ostali u Evropskoj uniji (EU)", komentariše o periodu kad je Grčka bila na ivici bankrota 35-godišnja Anastasia Vezyroglou. Sreli smo je u Atini, ali inače živi u Solunu, gde se bavi poljoprivredom. Na svom porodičnom gazdinstvu uzgaja pamuk, kukuruz, suncokret, plavu detelinu, badem i cveklu. Nekih useva je nedostajalo prošle godine zbog rata u Ukrajini, napominje.
"Imala sam dobru godinu", zadovoljno se smeši Anastasia, koja je uz porodični posao uspešna mlada preduzetnica.
Opširnije
Studenti će spustiti robot na Mesec pre NASA-e
Komercijalnim letom u svemir u maju, rover po imenu Iris biće poslat na površinu Meseca.
03.05.2023
Radije biste imali psa ili mačku nego dete? Novi trend podstiče industriju
Cene proizvoda i usluga za kućne ljubimce poslednjih godina naglo rastu.
02.05.2023
Ukratko: Krediti u evrima biće skuplji
Da li se inflacija smanjuje ili će opet pasti novi rekordi?
28.04.2023
Psovanje na poslu – da ili ne?
Balkance spaja mnogo stvari, a među njima je svakako i zbirka sočnih psovki.
01.05.2023
Život u Grčkoj danas je sasvim drugačiji nego pre deset godina. "Skoro smo već preboleli krizu. Stanje više nije loše kao nekad. Pre više godina mnogi moji poznanici otišli su iz Grčke na rad u inostranstvo, uglavnom u Nemačku i Ujedinjeno Kraljevstvo, jer ovde nije bilo poslovnih prilika. Sad se vraćaju", kaže Anastasia.
Na atinskom trgu Sintagma, gde je pre više od deset godina bilo središte pobune Grka protiv mera štednje zloglasne "trojke", i dan-danas se vikendom okupljaju mladi ulični muzičari i od turista, koji se i u prolećnim mesecima viju među suvenirnicama, pokušavaju da iskamče poneki evro. Dok se o "trojki" pre deset godina mnogo govorilo, danas više nema govora o tome. "Trojka" je tada bio zajednički naziv za tri međunarodne ustanove koje su nastojale da reše finansijske poteškoće evropskih država – Evropska centralna banka (ECB), Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska komisija. Najviše poteškoća su imale države iz tzv. grupe PIIGS – Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija.
Prošlo je 15 godina od poslednje finansijsko-ekonomske krize, koja je buknula 2008. godine i veći deo sveta gurnula u recesiju. Grčka je od 2009. godine preživela dužničku krizu, mere štednje i pandemiju, a sad se s ostatkom Evrope nosi s posledicama rata u Ukrajini i šire energetske krize. Iako trenutne i nedavne krize otežavaju oporavak privrede i javnih
finansija, Grke hrabri optimizam da je Grčka uprkos svemu na putu prema boljoj budućnosti.
Prošlo je pet godina otkad je država uspešno istupila iz poslednjeg, trećeg programa finansijske pomoći i mera štednje koje su zahtevali Evropska komisija, ECB i MMF. Te mere su grčku privredu na više godina gurnule u recesiju, što je sa sobom donelo porast nezaposlenosti i beskućništva, pa je u napuštenim atinskim zgradama sve više ljudi skvotiralo. Prema podacima Eurostata, 2016. godine trećina Grka živela je u siromaštvu.
"Grčka se u poslednje tri godine, usred pandemije i rata, i finansijski i uopšteno izrazito oporavila. Prihvatamo dogovor s EU u vezi s podrškom za naše programe, za koje dobijamo novac i sredstva za oporavak. Grčka je ostvarila napredak u svim industrijama", rekla nam je grčka zastupnica u Evropskom parlamentu Eliza Vozemberg.
GRČKA DUŽNIČKA KRIZA (1981–2018)
Napravili smo pregled najznačajnijih događaja koji su doveli do dužničke krize u Grčkoj i obeležili je.
1981: GRČKA SE PRIDRUŽUJE EVROPSKOJ EKONOMSKOJ ZAJEDNICI
Grčka postaje deseta članica Evropske ekonomske zajednice, ustanovljene Rimskim ugovorom iz 1957. godine kao prostor slobodne trgovine. Radilo se o grupi tržišta koja su prethodila Evropskoj uniji (EU).
1992: OSNIVA SE EVROPSKA UNIJA I UVODI NOVA VALUTA
Dvanaest država članica Evropske ekonomske zajednice zajedno potpisuje Ugovor iz Mastrihta i osniva EU. Osim zajedničke spoljne politike i pravosudne saradnje, ugovor uvodi ekonomsku i monetarnu uniju (EMU), koja postavlja temelje za uvođenje evra. Evro je 1999. uveden kao obračunska valuta u 11 članica EU. Novčanice i kovanice evra kreću u opticaj tri godine kasnije. Grčka ima teškoće i ne može uvesti evro jer ne ispunjava fiskalne kriterijume: inflaciju nižu od 1,5 odsto, budžetski deficit niži od tri odsto i dug u bruto domaćem proizvodu (BDP) manji od 60 odsto.
Bloomberg Businessweek Adria
2001: GRČKA SE PRIDRUŽUJE EVROZONI
Grčka ipak usvaja evro. Međutim, prilikom ulaska u evrozonu prilaže netačne i nepotpune budžetske podatke – budžetski deficit joj je znatno viši od tri odsto, a stopa duga prelazi 100 odsto BDP-a.
Depositphotos
2004: OLIMPIJSKE IGRE I FISKALNI NADZOR
Grčka organizuje Letnje olimpijske igre 2004. godine, koštaju više od devet milijardi evra. To dovodi do daljih poteškoća – rasta deficita, na 6,1 odsto, i udela duga u BDP-u, na 110,6 odosto. Neodržive finansije Evropsku komisiju teraju na uvođenje fiskalnog nadzora nad državom 2005. godine.
2007: POČETAK SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE
Kriza u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) prelazi u svetsku finansijsko-ekonomsku i kreditnu krizu koja traje sve do 2009. godine. Troškovi zaduživanja rastu, pa finansiranje presušuje, Grčka više ne može da otplaćuje svoj rastući dug.
2009: ISTINA O GRČKOM BUDŽETU
Vođa socijalističke stranke PASOK Georgios Papandreou osvaja državne izbore i postaje premijer. Budžetski deficit raste na 15,4 odsto. Troškovi zaduživanja Grčke znatno rastu.
2010: PRVA POMOĆ GRČKOJ
Kako bi izbegli bankrot, Međunarodni monetarni fond (MMF) i EU dogovaraju se da Grčkoj osiguraju 110 milijardi evra pozajmica. Grčka se obvezuje na mere štednje, uključujući smanjenje potrošnje i povećanje poreza za 30 milijardi evra.
Evropska centralna banka (ECB) pokreće program otkupa obveznica opterećenih zemalja, poput Grčke, na sekundarnom tržištu, kako bi osnažili tržišnu samouverenost i sprečili dalje širenje državnog duga po celoj evrozoni. Ministri finansija dogovaraju se za paket pomoći vredan 750 milijardi evra.
2011: GRČKI REFERENDUM O POMOĆI
Grci protestuju zbog mera štednje. Premijer Papandreou (na slici levo) prisiljen je na ostavku, a ekonomista Loukas Papademos imenovan na čelo vlade jedinstva s nalogom daljeg sprovođenja mera štednje i strukturnih reformi.
Bloomberg Businessweek Adria
2012: NOVI PAKET POMOĆI GRČKOJ
FEBRUAR: Ministri finansija Grčkoj odobravaju drugi paket pomoći EU i MMF-a vredan 130 milijardi evra. Dogovor uključuje 53,5-odstotni otpis duga (eng. haircut) za privatne imaoce grčkih obveznica. Grčka zauzvrat do 2020. godine svoj udeo duga u BDP-u treba da snizi sa 160 na 120,5 odsto. Reč je o najvećem takvom prestrukturiranju duga u istoriji.
MART: EU prihvata fiskalni pakt
Svih 25 članica EU, osim Ujedinjenog Kraljevstva i Češke, zahteva strožu budžetsku disciplinu u EU.
SEPTEMBAR: ECB predstavlja neograničen plan otkupa obveznica
Predsednik ECB Mario Draghi najavljuje program za otkup državnih obveznica opterećenih država evrozone na sekundarnom tržištu. Čuvena izjava da će ECB „za očuvanje evra učiniti sve što je potrebno“ trebalo bi da smiri tržišta. ECB uspeva da snizi troškove zaduživanja perifernih država.
NOVEMBAR: Evrozona revidira grčki paket pomoći
Ministri finansija evrozone i MMF ugovaraju izmenjen plan pomoći Grčkoj koji predviđa da će država udeo duga u BDP-u do 2020. sniziti na 124 umesto 120 odsto, a do 2022. do manje od 110 odsto.
2013: GRČKI PARLAMENT RATIFIKUJE MERE ŠTEDNJE
Bloomberg Businessweek Adria
Grčki parlament odobrava nove nepopularne mere štednje. One uključuju otpuštanje skoro 25 hiljada javnih službenika, snižavanje plata, poreske reforme i druge budžetske rezove. Ratifikacija otvara vrata novoj tranši mera pomoći vrednih skoro sedam milijardi evra. Ljudi na ulicama protestuju.
2014: GRČKA SE VRAĆA NA MEĐUNARODNO OBVEZNIČKO TRŽIŠTE
Grčka se prvim izdanjem obveznica nakon četiri godine vraća na međunarodno finansijsko tržište. Vlada petogodišnjim obveznicama prikuplja tri milijarde evra s prinosom manjim od pet odsto.
2015: GODINA PREOKRETA
JANUAR: ECB najavljuje kvantitativno popuštanje
ECB, suočen sa deflacijom i privrednom stagnacijom u evrozoni, radi podsticanja inflacije i rasta najavljuje program kvantitativnog popuštanja vredan 1,1 bilion evra. ECB u okviru tog programa svakog meseca otkupljuje 60 milijardi evra finansijskih sredstava, uključujući državne obveznice. Prema ECB-ovim pravilima, grčke obveznice nisu prihvatljive.
Levičarska stranka oponirana štednji, Syriza pobeđuje na prevremenim izborima. Premijer Alexis Tsipras najavljuje ponovne pregovore o uslovima pomoći, otpisu duga i obnovi javne potrošnje.
JUN: Grčki paket pomoći ističe
Grčka vlada kasni s plaćanjem 1,6 milijardi evra MMF-u. Time postaje prva razvijena zemlja koja nije ispunila obaveze prema MMF. Kako bi sprečila odliv depozita (eng. bank run), bankovne isplate ograničene su na 60 evra na dan.
Bloomberg Businessweek Adria
AVGUST: Treći paket pomoći odobren
Poverioci EU u zamenu za 86 milijardi evra pomoći, koja bi trebala biti razdeljena do 2018. godine, od Grčke zahtevaju poresku reformu, smanjenje javne potrošnje, privatizaciju državne imovine i reformu radnog zakonodavstva.
2017: GRČKI POVERIOCI PREPIRU SE OKO OTPISA DUGA
Kako bi sprečili krizu koja bi mogla da ugrozi program pomoći vredan 86 milijardi evra, predstavnici EU pristaju na blaži budžetski cilj, ali odbijaju bilo kakav otpis duga.
Bloomberg Businessweek Adria
2018: GRČKA IZLAZI IZ POSLEDNJEG PROGRAMA POMOĆI
Grčka prima poslednji zajam od evropskih poverilaca, čime se završava program pomoći započet 2015. godine. Grčka duguje EU i MMFskoro 290 milijardi evra. Dug iznosi 180 odsto BDP-a. Grčka se radi finansiranja tog duga obavezuje na budžetski suficit do 2060. godine, prihvata dalji finansijski nadzor EU i uvodi dodatne mere štednje.
Brojevi su manje optimistični
Iako su nam sagovornici optimistični, grčka privreda je još prilično opterećena. Pokazatelji koji su početkom svetske finansijske krize 2008. godine najviše brinuli trojku još se nisu vratili na pretkrizne nivoe ili su se čak pogoršali.
I 14 godina nakon početka dužničke krize, grčki javni dug je na visokih 180 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U 2009. i 2010. godini dug je iznosio više od 120 odsto BDP-a, što je dvostruko više od evropske granice od 60 odsto, prema Paktu o stabilnosti i rastu. Grčka je i danas najzaduženija država EU, a sledi je Italija sa skoro 150-postotnim javnim dugom. U svetu je prvi Japan s dugom većim od 260 odsto BDP-a.
Javni dug se zbog svetske finansijske krize u više evropskih država povećao, zbog čega je trebalo da spasavaju svoje finansijske sektore. U Grčkoj je dug u udelu BDP-a bio najveći, zbog čega je država imala i izražen budžetski deficit. Još 2004. godine je tadašnja grčka vlada priznala da je prilikom prelaska na evro 2001. godine navela niže nivoe deficita od stvarnih. To se ponovilo 2010. godine, kad su Grci izvestili o deficitu od 3,7 odsto BDP-a, dok je evropski statistički zavod Eurostat taj broj ispravio naviše, najpre na 12,7, a kasnije na 13,6 odsto.
Državne obveznice su nakon tih podataka oštro pale, što je Grčkoj uzrokovalo visoke troškove zaduživanja, tako da je teško dolazila do dodatnih sredstava za otplatu starih dugova. Osim toga, kao članica evrozone nije mogla da reguliše svoju monetarnu politiku jer ju je određivao ECB.
Grčka je između 2010. i 2015. godine primila tri paketa finansijske pomoći (eng. bailout) ukupne vrednosti više od 300 milijardi evra, a 2018. zaključila i poslednji program mera štednje, kojim je nastojala da zakrpi rupu u budžetu.
Porast javnog duga u udelu BDP-a nakon krize prvenstveno je posledica pada grčkog BDP-a u tom periodu. Još 2022. godine je bio približno 25 odsto niži od pretkriznog nivoa. Kriza je bila gora od očekivane – BDP se od 2009. do 2012. godine snizio za 17 odsto umesto prognoziranih 5,5 odsto, a stopa nezaposlenosti bila je 25 odsto umesto očekivanih 15. Trenutno je stopa nezaposlenosti u Grčkoj viša od 11 odsto, što je približno dvostruko više od evropskog proseka.
Čak se i godinama nakon privredne agonije na brojnim Grcima može videti stoički stav po pitanju stanja u državi – ili barem za turiste stave umirujuću masku.
Možda ih antičke zgrade podsećaju na dugovečnost grčke kulture. "Vrlo nova zgrada, stara je samo dve hiljade godina", rekao nam je atinski taksista mašući rukom naslonjenom na otvoreni prozor prema antičkom panatenejskom stadionu Kallimarmaro, pored kojeg smo prošli na putu u centar.
Kriza kao prilika
Za vreme visokih cena gasa i rata u Ukrajini, prošle godine smo često slušali o tome da je kriza prilika za napredak, odnosno da energetsku krizu možemo iskoristiti za zelenu tranziciju. Međutim, Grci su prilike prethodne krize, pandemije virusa korona, počeli da koriste za oporavak privrede. Naime, EU je za države članice u okviru programa NextGenerationEU namenio više od 800 milijardi evra povratnih i nepovratnih sredstava, pored čega je Grčka primala kohezijska sredstva. U 2022. godini je u okviru kohezijskog programa primila 1,6 milijardi evra za klimatsku i energetsku tranziciju.
Grčki plan oporavka i otpornosti, koji je Evropska komisija odobrila u junu 2021. godine, Grčkoj dodeljuje 17,8 milijardi evra subvencija i 12,7 milijardi evra zajmova za sprovođenje 106 investicija i 68 reformi na području zelene tranzicije i digitalizacije. Evropski mehanizam predviđa završetak programa do avgusta 2026. i povećanje grčkog BDP-a za između 2,1 i 3,3 odsto, kao i otvaranje 62.000 novih radnih mesta.
Ciljevi plana su: podsticanje dekarbonizacije grčke ekonomije, modernizacija i digitalizacija javne uprave, promocija inovacija, digitalno korišćenje i otpornost ključnih privrednih sektora, kao i nadogradnja zdravstva, obrazovanja i deoničkog tržišta, pojašnjavaju u Evropskoj komisiji.
Evropska sredstva očigledno su se već prošle godine isplatila. Britanski časopis The Economist je Grčku zbog visoke stope rasta, niske inflacije, padajućeg odnosa duga i BDP-a, kao i poboljšanog berzanskog tržišta u decembru proglasio najboljom ekonomijom među 34 članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u 2022. godini. "Izrazito nas raduje što naši napori i reforme imaju stvarni učinak. Raduje nas 2023. godina", objavio je na Twitteru grčki premijer Kyriakos Mitsotakis.
Povratak kući
Anastasia Vezyroglou spominje da ima više razloga za poboljšanje života deceniju nakon krize. Promena vlasti i činjenica da je vladajuća stranka desnog centra Nova demokratija (Néa Dimokratía) uspela da otvori više radnih mesta. Nova demokratija je vlast preuzela na izborima u julu 2019. godine, gde je porazila vladajuću Syrizu. Vlada premijera Mitsotakisa je 2020. godine između ostalog uvela program subvencija za plate ReBrain Greece, čime su pokušali da vrateobrazovane mlade. Zemlju je za vreme krize napustilo skoro pola miliona ljudi.
Bloomberg Businessweek Adria
Parlamentarni izbori u Grčkoj najavljeni su za 31. maj. Izgledi za budućnosti, prema mišljenju evrozastupnice Vozemberg, zavise od njihovog ishoda. "Ako vlada ostane, svi programi će se nastaviti. U suprotnom, u to ne bih bila toliko sigurna", pojašnjava pa dodaje da to ne govori samo zato što je i sama članica vladajuće stranke.
"Pre nekoliko godina plaćali smo vrlo visoke poreze, više od polovine svojih prihoda. Sada plaćamo znatno manje, odnosno normalne poreze", dodaje Vezyroglou.
Neko vreme je, naročito oko 2015. godine, situacija bila nesigurna. Ljudi su na referendumu odbili treći paket pomoći koji je predviđao stroge mere štednje, a vlada pod vođstvom Syrize i premijera Alexisa Tsiprasa razmatrala je istupanje iz evrozone i povratak grčkoj drahmi. Ljudi su praktično svaki dan na ulicama protestovali protiv trojke i mera štednje. Tada su neki čak spekulisali da bi evro mogao da propadne Pregovori na kojima je Syriza napokon prihvatila uslove trojke je, između ostalog, među evropske političke zvezde lansirala tadašnjeg grčkog ministra finansija Janisa Varoufakisa.
Evropska parlamentarka Vozemberg napominje da je i drugde u Evropi aktuelno pitanje o budućnosti mladih jer nova generacija nije baš nasledila "čaroban svet". Ali čak je i ona kao politička predstavnica optimistična. "Moramo da se potrudimo i podstičemo mlade koji trenutno nisu toliko optimistični. Njihova narav je optimistična, ali su im planovi za budućnost trenutno malo sivi", kaže.
"Nakon mnogo vremena, mladi veruju da u Grčkoj imaju budućnost", zaključuje naša mlada sagovornica Anastasia.
.webp){kind=icon}
