Izbori 2023: Siniša Mali za BBA o ekonomskom programu liste koju predvodi SNS

Bloomberg Adria je, povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji će se širom Srbije održati 17. decembra, intervjuisala ekonomske stručnjake najvećih stranaka u Srbiji. Pitali smo ih kako bi vodili ekonomiju kada bi dobili četvorogodišnji mandat - koje su osnovne tačke njihovog programa, kako bi smanjili inflaciju i šta planiraju po pitanju investicija, poljoprivrede, IT industrije, infrastrukturnih ulaganja i poreske politike.

U ime liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" razgovarali smo sa ministrom finansija u tehničkom mandatu i visokim funkcionerom Srpske napredne stranke Sinišom Malim. Za ceo intervju i opširnije odgovore o ovim temama, pogledajte video.

- Koje su tri najvažnije tačke vašeg ekonomskog programa na kojima insistirate i koje su neophodne Srbiji?

Tri su osnove naše politike. Prva je podizanje životnog standarda građana Srbije. Druga su nikad veće kapitalne investicije, a treća je ulaganje, odnosno podizanje stranih direktnih investicija, s obzirom na to da nam je konkurentnost i atraktivnost zemlje izuzetno porasla.

Prvi stub, koji se zove podizanje životnog standarda građana Srbije, kroz podizanje plata, podizanje minimalne zarade, upravo dovodi do toga da ljudi imaju novca, imaju dohodak, da se ekonomija obrće i da zato imamo rast BDP-a. 

S druge strane, nismo zaustavili nijednu investiciju. Mi i u budžetu za narednu godinu imamo čak 6,8 odsto BDP-a u kapitalne investicije, u koji ide nekih šest stotina milijardi dinara.

Treći stub je upravo zbog atraktivnosti i konkurentnost, izgradnje mreže puteva, podizanje kvaliteta života u Srbiji. Mi smo postali izuzetno atraktivni, imamo i ove godine rekordan priliv stranih direktnih investicija, biće 4,5 milijardi, a prošle je godine bilo 4,4 milijarde, dakle, svake godine se obaraju rekordi.

Ako dobijemo podršku građana, idemo na prosečnu zaradu od 1.400 evra, idemo na prosečnu penziju od 650 evra do kraja 2027. i idemo na minimalnu zaradu od 650 evra takođe. 

- Za privredu i građane važan parametar je inflacija, na koji način biste je smanjili?

Mi smo insistirali na povećanju i plata i penzija u proteklih 12, odnosno 18 meseci i ako pogledate veoma precizne podatke, nama je za prvih deset meseci ove godine prosečna penzija porasla 8,2 odsto u realnom iznosu, dakle iznad nivoa inflacije. Prosečna zarada u Srbiji je porasla za jedan odsto u realnom iznosu, dakle, iznad nivoa inflacije.

Takođe, nismo dozvolili pomeranje deviznog kursa. Sem toga, preduzeli smo čitav niz konkretnih mera, kao što je, recimo, akcija "Bolja cena", gde smo za 36 artikala u razgovorima s maloprodajnim lancima i proizvođačima snizili cene. To je imalo direktne posledice na smanjenje inflacije u Srbiji.

I dalje kontrolišemo cenu goriva - i dizela i benzina, što je veoma važno. Ta cena sada ide dole, a i dalje nam je cena gasa i struje među najnižima u Evropi. I dalje imamo, recimo, najnižu cenu hleba u regionu, hleb "sava".

Projekcija inflacije je četiri, 4,5 odsto za narednu godinu. Tako da dižemo plate i penzije i daleko iznad projektovanog nivoa inflacije.

- Kako ocenjujete trenutnu poresku politiku zemlje, da li biste je menjali i na koji način?

Naša politika daje efekta. Kada vidite da ljudi ovde hoće da investiraju novac, očigledno radite nešto dobro. Imali smo par reformskih poteza kao što je uvođenje novog sistema e-faktura, gde Srbija dominira, ja bih rekao i u Evropi. E-fiskalizaciju smo takođe uveli, uveli smo veću disciplinu. Najveći deo dokumenata i prijava kad je Poreska uprava u pitanju je već elektronski. Ono na šta sam posebno ponosan je što je rezultat te mere upravo to što imate rekordan broj zaposlenih u Srbiji. Iz godine u godinu mi smanjujemo poresko opterećenje na zarade. Imamo čitav niz podsticaja za novo zapošljavanje, umanjenje poreza i doprinosa čak i do 70 odsto.

Mi ćemo sa takvom politikom nastaviti. Ići ćemo dalje sa smanjenjem opterećenja na zarade - tako stimulišmo tržište rada i zapošljavanje. Ići ćemo, naravno, na dalju optimizaciju poreske politike kada su investicije u pitanju, da olakšamo investitorima da otvore fabrike ovde - nama je svako radno mesto važno. To je jedini održiv način ekonomskog razvoja jedne zemlje. 

- Šta biste izdvojili kao prioritete za infrastrukturna ulaganja? 

Mi u ovom trenutku gradimo devet auto-puteva i brzih saobraćajnica. Nijedna zemlja u Evropi ne gradi više. Gradimo brzu prugu ka Subotici, Kreće brza pruga Beograd - Niš - granica sa Severnom Makedonijom. To su meni važni projekti jer je auto-put bezbedniji, a to i otvara privredne zone i otvara fabrike.

S druge strane, za mene su veoma važne investicije u projekte kao što je novi EXPO 2027, novog nacionalnog stadiona, metroa u Beogradu, svake škole, svake bolnice, bilo kojeg infrastrukturnog objekta, za nas je izuzetno važna jer podiže kvalitet života građana Srbije.

Kroz ulaganje u kapitalne investicije, mi podstičemo dalji rast našeg BDP-a, a time imamo više novca za plate, penzije, zdravstvo, obrazovanje i sve ostalo. Ne mogu izdvojiti jednu investiciju. Svaka investicija je važna jer se uklapa u taj mozaik slike uspešne i konkurentne Srbije. 

Bloomberg Adria

 

- Kakva bi bila politika SNS po pitanju stranih investicija u narednim godinama? Da li smatrate da treba da bude veći fokus na razvoju i subvencijama domaće privrede?

Nama su subvencije za domaću i stranu privredu iste. Dakle, ne postoji razlika između podsticaja i investicija. S druge strane, ja i ne pravim razliku između stranih i domaćih investitora. Dakle, to su fabrike koje su ovde u Srbiji, gde su zaposleni naši građani, te fabrike plaćaju poreze i doprinose. To su fabrike ili investitori koji svoje proizvode izvoze u inostranstvo, time nam doprinose deviznom prilivu koji je veoma važan faktor za stabilnost deviznog kursa.

Jedna mala Srbija je atraktivna, privlači investitore, otvaraju se fabrike i nema razloga da sa tom politikom ne nastavimo.

Negde oko 62-63 odsto svih stranih direktnih investicija koji dolaze u region Zapadnog Balkana dolaze u Srbiju. Time smo potvrdili taj primat, odnosno dominantnu poziciju kada je regionalna ekonomija u pitanju. Nastavićemo sa otvaranjem novih radnih mesta, sa privlačenjem fabrika. Za to nam treba mir i stabilnost, predvidivost, a s druge strane mi dajemo sigurnost. To poverenje koje smo stvorili su našim privrednicima je tu, svakodnevno komuniciramo s njima.

- Ove godine je nikad veći budžet za poljoprivredu. Kako vidite strategiju razvoja poljoprivrede? 

Za narednu godinu imamo 118,9 milijardi dinara budžet za poljoprivredu, tri puta veći nego 2012. godine. Povećali smo, recimo, i subvencije po hektaru sa devet na 18 hiljada dinara. Povećali smo i ostale subvencije i kada su voćari u pitanju, i ratari, i stočari, i vinogradari, i povrtari, dakle, sve te aspekte poljoprivrede pokrivamo. Ja u ovom trenutku smatram da način na koji to radimo, sa uvođenjem digitalizacije, odnosno sistema e-agrara koji to dodatno unapređuje, obezbeđuje bolju kontrolu.

Dakle, stopa rasta našeg BDP-a u trećem kvartalu bila je 3,6 odsto. Najveći doprinos rastu je bilo građevinarstvo, a slede poljoprivreda i industrija, tako da sa te strane, opet, veliki doprinos rastu BDP-a daje poljoprivreda.

Razgovaramo kontinuirano sa poljoprivrednicima i njihov zahtev, recimo, za refakciju akcize smo ispunili. Mi ćemo nastaviti da iz godine u godinu povećavamo budžet za poljoprivredu, a ja se nadam da kroz primenu raznih agrotehničkih mera i svih tih novih tehnologija možemo da dođemo na nivo Holandije, da nam prinos po hektaru bude još veći. 

- Jedna od privrednih grana koja se brzo razvija jeste IT - kako vidite dalji razvoj IT-ja i primene veštačke inteligencije u poslovanju kompanija u Srbiji?

To je najbrže rastuća privredna grana u Srbiji. Veliki uspeh smo tu ostvarili i dobili smo priznanje sa svih strana. Veliki broj kompanija otvara svoja sedišta ovde, veliki broj mladih se tu zapošljava, a to su već milijarde evra u izvozu, milijarde evra u doprinosu našem BDP-u.

Naredne godine ćemo nastaviti s izgradnjom naučno-tehnoloških parkova u Srbiji. Mi smo ih četiri izgradili za ovih desetak godina. Sve se polako uklapa u to da mi ove godine imamo rekordan izvoz za IT industriju i rekordan doprinos našem BDP-u. Nema razloga da sad s tom politikom ne nastavimo. I predsednica Vlade je to potvrdila više puta. Naša stranka neće odustati od daljeg ulaganja u IT industriju, Srbija je postala već centar regiona.

Ako sve bude kako treba, a radimo intenzivno na tome, mi hoćemo da kada EXPO 2027 bude održan u Srbiji, da već na ulicama grada Beograda imamo vozila bez vozača koja su samoupravljajuća. Ulažemo i u naš univerzitet, BIO4 je sjajan iskorak napred, da imamo novi kampus samo za biotehnologiju. 

- Koji je vaš stav po pitanju privredne saradnje sa regionom kroz CEFTA ili "Otvoreni Balkan"?

Jasno smo rekli da je naša politika politika samostalne nezavisne Srbije, ali s druge strane otvaramo vrata celog sveta da radimo sa svima. Pre samo mesec dana potpisali smo i Sporazum o slobodnoj trgovini s Narodnom Republikom Kinom. To je jedan ogroman podsticaj koji našim privrednicima otvara vrata verovatno jednog ili drugog najperspektivnijeg tržišta na svetu.

Pregovaramo o slobodnoj trgovini, odnosno sporazumima sa Južnom Korejom, sa Egiptom, sa Emiratima. Imamo već sporazume sa CEFTA, imamo takođe sporazum, naravno, sa Evropskom unijom, s Evroazijskom unijom, takođe sa Turskom, preferencijalni status sa SAD...

Dakle, Srbija je zato postala atraktivna i ova naša politika koja vam daje mogućnost da izvozimo u sve te zemlje bez carina ili po povoljnijim uslovima čini naše tržište konkurentnim i atraktivnim. Zato imate toliki broj investitora koji dolaze i otvaraju fabrike.

Sama inicijativa "Otvoreni Balkan" je, naravno, veoma važna. Mi smo dominantna ekonomija u regionu i hoćemo da privlačimo i ljude iz regiona. Hoćemo da potvrdimo tu dominantnu poziciju i zato nam je važno da nema granica između zemalja sa kojima se graničimo, da kamioni mnogo brže prolaze, da se međusobno prepoznaju radne dozvole, da imamo što kraće čekanje kada su fitosanitarne i veterinarske inspekcije u pitanju. To smo već radili sa Severnom Makedonijom, sa Albanijom. Ne možete da budete uspešni ako ceo region oko vas, vaše komšije, nisu uspešne.

Tek će se videti pravi rezultati saradnje u okviru "Otvorenog Balkana", jer kada gradite auto-puteve i pruge koji povezuju zemlje, ceo region se diže. Kada uzmemo u obzir ceo region, već postajemo i jaki i atraktivni, pogotovu što je za nas važno da privučemo i dodatne radnike, dodatnu radnu snagu, da ojačamo taj kapacitet kako bismo imali mogućnost otvaranja još većeg broja fabrika i, naravno, radnih mesta ovde.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar