Da li je srpska privreda spremna za električne automobile

Iako električna vozila i dalje čine manje od jedan odsto prodaje novih vozila u Srbiji, interesovanje za njih raste. Ministarstvo zaštite životne sredine je za samo sedam meseci podelilo predviđene subvencije za kupovinu električnih vozila (EV), da bi krajem avgusta izdvojilo dodatni novac u te svrhe. 

U Srbiji je u prvom polugodištu 2025. prodato 161 novo električno vozilo, pokazuje analiza Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova, mada nema podataka o tome koliko ih je kupila privreda, a koliko fizička lica. "Brojevi su nominalno mali, jer tržište automobila u Srbiji nije veliko, ali stopa rasta prodaje električnih automobila je solidna", ocenjuje za Bloomberg Adriju Lazar Radanov, direktor za razvoj novih biznisa u Delta Auto Groupu. "Veoma je važno što je dodela subvencija nastavljena, kako ne bi došlo do naprasnog pada prodaje u drugoj polovini godine", ističe. 

Srpski privrednici su još uvek nepoverljivi prema električnim automobilima, a razlog je niz izazova, od infrastrukture za punjenje do dostupnosti rezervnih delova. "Elektrifikacija flote je velika odluka za privrednika, s jedne strane brine da neće imati fleksibilnost da dopune vozila prilikom obavljanja zadataka, a s druge strane ih brine dostupnost delova i ovlašćenih servisera, jer je u pitanju nova tehnologija", pojašnjava Radanov. 

Između januara i juna 2025, prodat je 161 električni automobil, što je iznosilo 0,98 odsto ukupne prodaje, pokazuju podaci Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova. Bio je to blagi rast u odnosu na prošlu godinu, kada je u prvih šest meseci prodato 116 električnih vozila, što je tada činilo 0,77 odsto prodaje. U Srbiji se i dalje najbolje prodaju benzinci, a tri najprodavanija brenda u prvom polugodištu bili su Škoda, Toyota i Volkswagen. 

 

 

Evropsko tržište automobila je u julu zabeležilo najveći rast u poslednjih 15 meseci, pošto su potrošači zanemarili svetske ekonomske neizvesnosti i odlučili da potroše više na električne i hibridne modele. Prodaja potpuno električnih vozila (EV) porasla je za više od trećine, što je najbolji rezultat još od januara ove godine, dok je prodaja plagin hibrida samo u julu zabeležila rast od čak 52 odsto. 

Međutim, prelazak na električna vozila u Evropi ostaje neujednačen, pošto je i infrastruktura za punjenje neravnomerno razvijena. Veliki test za tržište električnih automobila biće septembarski sajam IAA Mobility u Minhenu, gde će BMW AG, Volkswagen AG i Mercedes-Benz Group AG pokušati da ojačaju svoj imidž na tom tržištu. "Na sajmu će biti predstavljen električni BMW X3 - nova generacija električnih automobila, sa drugačijim elektromotorima, baterijama dužeg dometa i sa kraćim vremenom punjenja", kaže Radanov. Kako dodaje, ovaj automobil bi uskoro mogao da se pojavi i na tržištu Srbije, a očekuje da bi mogao da "razuveri one koji gaje nepoverenje prema pouzdanosti baterija". 
 

 

DepositPhotos

Elektrifikacija - prednosti i izazovi za privredu

Govoreći o stanju na tržištu, Radanov ističe da je 2025. zasad bila veoma dinamična. "Na srpsko, baš kao i na evropsko, tržište ušlo je desetak novih brendova iz Kine, koji uglavnom nude vozila nižeg i srednjeg cenovnog ranga", kaže. Kako dodaje, među električnim lakim komercijalnim vozilima, poput furgona i pikapova, na tržištu Srbije trenutno dominira kineski Farizon, koji je prisutan od prošle godine. 

Cena je i dalje jedan od ključnih faktora za srpske privrednike, ocenjuje Radanov. U Srbiji zasad ne postoji nijedna kompanija koja je potpuno prešla na električnu flotu, ali ima preduzeća koja su vozni park obogatila automobilima na električni pogon. "Veliki potencijal za uštede leži u razlici u ceni između struje i goriva, a značajne su i uštede na održavanju, jer električna vozila imaju manje pokretnih delova, ređe posećuju servise, a kočnice duže traju", naglašava. 

Osim toga, elektrifikacija flote otvara vrata ka novim poslovnim partnerima. "Pojedine kompanije, zbog svoje poslovne politike i ESG standarda, traže partnere koji će njihovu robu prevoziti isključivo električnim vozilima", dodaje Radanov. 

Srbija važi za zemlju slabo razvijene infrastrukture za punjenje, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Trenutno postoji "nešto više od 200 javnih elektropunjača", kažu iz Ministarstva građevinarstva, ocenjujući da je to "nedovoljno". "Treba nam mnogo više javnih AC i DC punjača, jer Srbija prilično zaostaje za Evropskom unijom (EU) i bližim okruženjem", dodaju u pisanom odgovoru.

"Osim infrastrukturnih izazova, slaboj potražnji za električnim vozilima doprinose nedovoljno poverenje u baterije", rekao je prethodno za Bloomberg Adriju Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Kako je pojasnio, u Srbiji se zasad nije razvilo sekundarno tržište električnih automobila. "Za vlasnike to znači da na vrednosti električnog automobila s godinama gube mnogo više nego kada bi imali automobil sa unutrašnjim sagorevanjem", ističe Marković. 

U Evropskoj uniji, u proseku na svakih 13 automobila ima po jedan punjač, dok za Srbiju ne postoje podaci. Broj punjača je samo prošle godine porastao za 35 odsto, dostigavši nešto više od milion širom EU, a kako bi blok postigao klimatske ciljeve do 2030, mora da poveća broj punjača sa milion na najmanje 3,5 miliona u narednih pet godina. 

 

 

Kakva je srpska politika subvencija 

Ministarstvo zaštite životne sredine je ove godine prvi put dodelilo subvencije isključivo za kupovinu električnih automobila, a predviđenih milion i po evra podelili su građanima i privredi već do početka avgusta, čime je budžet za ovu godinu potrošen. Međutim, nakon dvonedeljne obustave subvencija, 28. avgusta su saopštili da su obezbedili dodatni novac, kao i da se konkurs nastavlja, ali nisu objavili detalje o tome za koliko je ovogodišnji budžet uvećan. Do objavljivanja teksta, iz ovog ministarstva nisu odgovorili na upit novinara Bloomberg Adrije. 

 

 

Subvencije iznose do 5.000 evra za električna putnička vozila do devet mesta za sedenje i teretna vozila do 3,5 tona, u koja spadaju i laka komercijalna vozila, poput furgona i pikapova. 

Srbija sledi primer drugih evropskih zemalja, koje na sličan način pokušavaju da podstaknu kupovinu električnih vozila.  Među njima je i Velika Britanija, koja je ove godine ponovo uvela subvencije do 3.750 funti (5.100 dolara) za kupovinu EV, tri godine nakon trogodišnje pauze. 

Tesla Inc, najveći američki proizvođač električnih automobila, nastavlja da beleži loše rezultate. Prodaja brenda pod vođstvom Elona Muska pala je za 40 odsto u julu, čime je njen tržišni udeo spao na samo 0,8 odsto. S druge strane, Volkswagen, Ford Motor Co. i BMW zabeležili su dvocifrene skokove, dok je isporuka vozila marke BYD više nego utrostručena.

Iako je potražnja za električnim vozilima i plagin hibridima bila snažna, hibridna električna vozila bez mogućnosti punjenja i dalje zauzimaju najveći udeo na evropskom tržištu, sa više od trećine ukupnih registracija. Snažna tražnja u Nemačkoj i Španiji doprinela je ukupnom rastu, iako su padovi u Francuskoj i Velikoj Britaniji delimično umanjili ukupan rezultat.

Dok prodaja električnih automobila u Srbiji nikako da pređe jedan odsto, u prvih šest meseci ove godine uočen je "značajan porast" prodaje hibridnih automobila, navodi se u izveštaju Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. 

Od oko 16.500 novih prodatih putničkih automobila u prvom polugodištu, više od 6.000 bili su hibridi, pokazuje izveštaj. "Oni su činili 36,66 odsto prodaje novih automobila, što je značajan rast", naveli su iz Srpske asocijacije. Kako su podsetili, u istom periodu prošle godine prodato je oko 4.400 hibrida, koji su tada učestvovali u ukupnoj prodaji sa oko 29 odsto. 

Trend rasta tržišta hibridnih automobila prisutan je širom Evrope, pa Srbija nije izuzetak, rekao je prethodno za Bloomberg Adriju Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Većina ovih hibrida ne može da se puni, a potrošači smanjuju potrošnju goriva, dok istovremeno koriste prednosti motora sa unutrašnjim sagorevanjem, jer još uvek ne postoji poverenje u baterije za električne automobile", dodaje profesor Marković.

DepositPhotos

U pripremi je i Zakon o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva, koji će propisati optimalne uslove za izgradnju infrastrukture i optimalnog broja stanica za punjenje automobila, najavilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u pisanom odgovoru za Bloomberg Adria. 

U Srbiji zasad ne postoji regulativa koja bi propisala optimalne uslove za razvoj infrastrukture elektropunjača, ali to bi uskoro moglo da se promeni. "Zakon o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva će urediti ovu oblast i propisati optimalne uslove za izgradnju infrastrukture i optimalnog broja stanica za punjenje automobila", kažu iz Ministarstva građevinarstva, ali ne preciziraju kada bi to moglo da se dogodi.

Od oko 200 elektropunjača, 19 su punjači u državnom vlasništvu, a preostali su u vlasništvu privatnih operatera, među kojima su najveći Orion Telekom i Charge & Go.

Upravo zbog odsustva regulative, korišćenje 19 državnih punjača je zasad besplatno. Privatni operateri, s druge strane, naplaćuju punjenje po ceni od 0,30 do 0,90 evra po kilovat-satu, u zavisnosti od lokacije i brzine punjenja.

Srbija će do kraja godine dobiti još 13 novih državnih elektropunjača, kojima će upravljati JP "Putevi Srbije", kažu iz Ministarstva građevinarstva. Time bi Srbija mogla da završi godinu sa najmanje 32 državna punjača, a postoje i dodatni planovi za širenje mreže na novoizgrađenim deonicama auto-puteva.

 

 

"Ugovoreno je postavljanje još sedam punjača za električna vozila na naplatnim stanicama na Moravskom koridoru (auto-put A5) i auto-putu Miloš Veliki (auto-put A2) koje je u planu za otvaranje 2025. i 2026. godine", navode iz Ministarstva građevinarstva.

U Srbiji ne postoji objedinjen, zvanični spisak državnih i privatnih elektropunjača, ali je informacije o njihovim lokacijama moguće pronaći na mobilnim aplikacijama kao što su GoogleMaps, Virta, Plug&Share i druge.

 

 

 

EU hoće potpuni prelazak na električna vozila, proizvođači se bune

EU planira zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali "to nije realno", upozorili su krajem avgusta evropski proizvođači automobila u otvorenom pismu Evropskoj komisiji, prenosi Bloomberg. Kako su ocenili, koraci EU u borbi protiv klimatskih promena prete da oslabe auto-industriju. 

S druge strane, Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA) upozorava da bi infrastruktura za punjenje mogla da postane prepreka razvoju industrije električnih vozila u Evropi, ukoliko se radovi ne ubrzaju. Kako predviđaju, do 2030. biće potrebno 8,8 miliona punjača, a da bi se to postiglo, potrebno je da se svake godine instalira 1,2 miliona punjača u EU, što je oko 22.000 nedeljno. To je osam puta više nego što se u EU trenutno godišnje instalira.

 

 

Kina je zemlja koja najbrže na svetu razvija infrastrukturu za punjenje električnih automobila. U 2024. imali su ih više od 3,5 miliona, dok je EU dostigla tek milion punjača. Kineski proizvođači automobila, koji na zapadnim tržištima uglavnom nude električna vozila, jačaju svoje prisustvo na srpskom tržištu, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Međutim, usled slabe potražnje za električnim automobilima u Srbiji, među kineskim automobilima i dalje se najbolje prodaju benzinci. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar