Zašto je ekstremizam na Telegramu razlog za toliku brigu?

Bilo da širi teorije zavere ili organizuje nerede, aplikacija za razmenu poruka Telegram postala je središte ekstremističkih aktivnosti na internetu. Servis pokrenut 2013. godine jedna je od najpreuzimanijih aplikacija na svetu.

Opcija privatnog četa omogućila je Telegramu da postane slobodan prostor za otvorene rasprave u zemljama s autoritarnim režimima. Međutim, zbog relativno blagih mera moderiranja sadržaja, Telegram je sada glavna meta vlada koje nastoje da zaustave kriminalne aktivnosti i širenje dezinformacija koje mogu da destabilizuju društva.

Dana 24. avgusta, francuske vlasti uhapsile su izvršnog direktora Pavela Durova zbog navodnog propusta u preduzimanju mera za sprečavanje kriminalne upotrebe Telegrama, uključujući širenje materijala koji prikazuju seksualno zlostavljanje dece. Kompanija je izdala saopštenje u kojem navodi da poštuje evropske zakone.

Šta je Telegram?

To je usluga za razmenu tekstualnih poruka koja izgleda i funkcioniše slično kao WhatsApp, s dodatnim opcijama sličnim onima koje možete pronaći na platformama kao što su X ili Facebook. Telegram koristi stotine miliona ljudi širom sveta kao jednostavno sredstvo svakodnevne komunikacije.

Korisnici takođe mogu da objavljuju priče, stvaraju grupe za raspravu ili osnivaju takozvane kanale. Kanal može privući milione pretplatnika i postati uticajno mesto za vesti i informacije.

Novi korisnici moraju da se obavežu da neće slati neželjene poruke ili prevarne sadržaje, da neće promovisati nasilje ili objavljivati ilegalni pornografski sadržaj. Međutim, u praksi, moderiranje sadržaja je manje strogo u poređenju s velikim društvenim mrežama sa sedištem u SAD. Moderatori najčešće uklanjaju eksplicitne pozive na nasilje.

Pavel Durov | Bloomberg

Koliko je Telegram privatan?

Nivo enkripcije na Telegramu ostaje nejasan. Dok konkurentske usluge za razmenu poruka poput WhatsAppa i Signala koriste "end-to-end" enkripciju, što se smatra jednim od najboljih načina zaštite korisničkih poruka, Telegram to ne čini.

Umesto toga, Telegram nudi ovu enkripciju samo korisnicima koji započnu "tajni čet", čime se poruke čine nedostupnim za Telegram i bilo koga ko bi pokušao da ih presretne. Telegram se takođe oslanja na vlastite protokole enkripcije, što znači da, za razliku od Signala, stručnjaci za sigurnost ne mogu da testiraju i potvrde da kompanija radi ono što tvrdi da radi.

Zašto je Telegram tako moćan alat za ekstremiste?

Sadržaj na Telegramu se ne distribuira korisnicima na osnovu njihove istorije angažmana na isti način kao na drugim platformama poput X-a, TikToka ili Facebooka.

Međutim, govor mržnje i dezinformacije i dalje mogu postati viralni na Telegramu. Jedan od razloga za to je mogućnost korisnika da prenose svoj sadržaj s jednog kanala na druge. Korisnici koji prate kanal za pristalice američkog predsedničkog kandidata Donalda Trumpa, na primer, mogu biti meta teoretičara zavere koji objavljuju linkove na svoje kanale s agresivnijim političkim sadržajem.

Ako korisnici kliknu na te linkove, mogu se naći u interakciji s radikalnijim korisnicima koji dele ekstremnije stavove.

Zašto su vlade zabrinute zbog Telegrama?

Vladama je vrlo teško da prate ekstremiste koji koriste Telegram za slanje lažnih informacija direktno pojedincima u čet sobama ili na kanalima. Policije i bezbednosne agencije imaju više uticaja na kompanije poput Facebooka i WhatsAppa, koje su u vlasništvu Meta Platformsa, da im pomognu da identifikuju korisnike uključene u nezakonite aktivnosti, budući da je Meta javno kotirana kompanija sa sedištem u SAD. Međutim, kada je reč o Telegramu, koji je smešten u Dubaiju, vlade su se pokazale uglavnom nemoćnim.

Posebno su aktivni proruski računi na Telegramu, koji šire dezinformacije s ciljem potkopavanja podrške Ukrajini. Ruski obaveštajci koristili su Telegram za regrutovanje sitnih kriminalaca kako bi izveli sabotaže u evropskim prestonicama. Telegram koriste i mnogi Ukrajinci, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog.

Hapšenje Durova predstavlja izvanredan trenutak za Telegram, koji godinama odbija zahteve za uklanjanjem zlonamernog sadržaja. Francuske vlasti ispitale su Durova u sklopu slučaja koji je pokrenula jedinica za sajber kriminal u kancelariji pariskog tužioca. Istraga se fokusira na niz optužbi, uključujući tvrdnje da je Durov odbio da pomogne vlastima u sprovođenju legalnih prisluškivanja osumnjičenih i da je Telegram omogućio prodaju materijala koji prikazuju seksualno zlostavljanje dece, navodi vlada.

Telegram je optužbe u saopštenju nakon Durovljevog haprešnja nazvao apsurdnim.

Bloomberg

Koja je bila uloga Telegrama u neredima u Velikoj Britaniji?

Telegram je korišćen za podsticanje i koordinaciju antiimigrantskih nereda u Velikoj Britaniji početkom avgusta. Nakon ubistva tri djevojčice u Sautportu, na severu Engleske, 29. jula, ekstremisti su koristili Telegram kanale kako bi širili mržnju prema muslimanima, delili lokacije i ciljeve za napade i širili praktične savete za potencijalne izgrednike, prema studiji londonske organizacije za borbu protiv ekstremizma Institute for Strategic Dialogue.

Studija je pregledala 16 istaknutih Telegramovih kanala i grupa koji su "aktivno objavljivali i delili sadržaje protiv muslimana i migranata povezane s neredima". Utvrđeno je da je šest kanala, stvorenih kao direktan odgovor na nerede, uklonjeno s platforme 5. i 6. avgusta.

Na pitanje o ulozi Telegrama u neredima u Velikoj Britaniji, portparol Telegrama izjavio je da njihovi moderatori "aktivno prate situaciju i uklanjaju kanale i objave koje sadrže pozive na nasilje". Praćenje uključuje direktan nadzor javnih delova platforme, korišćenje AI alata i prijava korisnika, dodao je portparol.

Premijer UK Keir Starmer odgovorio je obećanjem da će pojačati nadzor nad društvenim mrežama koje su pomogle da se podstaknu nemiri.

Koji su koreni Telegrama?

Telegram su osnovali Pavel Durov, ruski preduzetnik, i njegov brat Nikolaj, programer i matematičar. Braća su stekla bogatstvo osnivanjem ruske društvene mreže VKontakte (VK) 2006. godine. Pavel je pobegao iz zemlje i prodao svoj udeo u VKontakteu. U to vreme rodila se ideja o Telegramu, pri čemu je Nikolaj razvio sisteme za prenos podataka na platformi.

Pavel, kojeg ponekad nazivaju ruskim Markom Zuckerbergom, i dalje živi u samonametnutom egzilu. Često dospeva na naslovnice zbog svog bogatstva, s procenjenom neto vrednošću većom od 10 milijardi dolara.

Telegram je postao neraskidivo povezan s kriptovalutama i izdao vlastitu početnu ponudu novčića (ICO) 2018. godine, nazvanu Telegram Open Network.

Depositphotos

Kako se Telegram finansira?

Godine 2020. Pavel Durov najavio je planove za monetizaciju platforme nakon što od njenog stvaranja nije ostvarivao nikakav prihod. Verzija zasnovana na pretplati, Telegram Premium, pokrenuta je 2022. godine. Korisnici mogu plaćati naknadu za poboljšano iskustvo korištenja Telegrama, uključujući brže preuzimanje i veće datoteke za prenos.

Telegram je takođe uveo sistem nagrađivanja koji omogućuje kreatorima sadržaja da zadrže 50 odsto prihoda ostvarenog od oglašavanja na njihovim kanalima. Većina finansiranja platforme, međutim, i dalje dolazi od samih osnivača.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar