U sezoni kvartalnih izveštaja, najpopularnija svetska striming platforma dobro oslikava pomalo paradoksalno stanje muzičke industrije u 2023. Dok Spotify nastavlja da dodaje nove korisnike, koji sasvim jasno obožavaju platformu - Spotify ne profitira. Istovremeno, dok raspravljamo da li će iko profitirati kad i ako veštačka inteligencija počne da stvara muziku - vinil ploče doživljavaju renesansu.
Spotify: Više pretplatnika, i dalje bez profita
Spotify je u prvom tromesečju ove godine povećao ukupan broj aktivnih mesečnih korisnika za 22 odsto na 515 miliona. I broj pretplatnika je zabeležio rast od 15 odsto i trenutno ih ima oko 210 miliona - najviše korisnika je u Evropi i Latinskoj Americi.
Pa ipak, kada je reč o finansijama, Spotify se i dalje bori - prihodi su u prvom tromesečju promašili očekivanja i porasli 14 odsto na tri milijarde evra - manje od očekivanog. Operativni gubici iznosili su 156 miliona evra. Dakle, Spotify još jedan kvartal zaključuje sa istom presudom - da uprkos zavidnoj tituli najpopularnije striming platforme na svetu - nikada nije ostvario godišnji profit.
"Spotify će do trećeg kvartala imati 530 miliona korisnika i s obzirom na to da je reč o najvećoj platformi, Spotify je dobra referentna tačka za događanja u industriji - mislim da će striming samo da nastavi svoj globalni rast", kaže za Bloomberg Adriju CEO SoundExchange, Michael Huppe.
Ali Spotify nije jedini koji u toj priči slabo zarađuje - kompanija je godinama na meti kritika zbog niskih prihoda za muzičare koji distribuiraju svoju muziku preko platforme. Među zvezdama koje su zbog toga povlačile svoje kataloge sa striming usluge bili su Taylor Swift, Thom Yorke i Jay Z. Michael Huppe smatra da je načinu na koji Spotify naplaćuje usluge potrebno prilagođavanje.
"Ako distribuirate muziku na Spotifyju, svi prihodi od pretplate idu 'na gomilu' i onda se dele na osnovu broja strimova. Ali sada se govori o mogućnosti fokusirane pretplate, gde bi novac svakog pretplatnika išao muzičarima koje najviše slušaju. Razmatra se čak i model po kom bi muzičar čije pesme vas 'odvedu' na određenu plejlistu dobije premiju", objašnjava Huppe.
AI muzika: Da li iko želi virtuelnog Drakea?
A ako je muzičarima teško da dobiju svoj deo kolača kada je sa autorskim pravima sve jasno - šta će biti ako veštačka inteligencija uzme instrumente u svoje ruke? Muzičari Drejk i The Weekend nisu bili oduševljeni AI generisanom pesmom koja je nedavno nastala kao rezultat njihove zamišljene virtuelne saradnje, dok je Grimes izjavila da bi podelila 50 odsto tantijema sa autorom njenih AI pesama.
S jedne strane, AI nije ništa novo u muzičkoj industriji - decenijama unazad sve naprednija tehnologija je sastavni deo stvaralačkog procesa. Ali tehnologija ima i svoju mračnu stranu - od kontroverznog Autotunea, do AI generisanih pesama koje otvaraju obilje izazova kada je reč o strimingu, autorskim pravima i korišćenju tuđeg lika i dela.
"Jedno pitanje je i da li nešto što je proizvela mašina može da ima istu vrednost i stvori istu povezanost kao pesma koju je stvorila osoba. Za striming platforme, opasnost je i što bi ovakva tehnologija mogla da preplavi Spotify manje kvaltetnom muzikom koja bi ujedno mogla da 'zagadi' digitalni ekosistem. Zato treba biti pažljiv i koristiti AI odgovorno, etički i sa svešću da ljudska bića iza muzike moraju da budu zaštićena", kaže Huppe.
Vinil ploče - od Beatlesa do Taylor Swift
Odgovor na pitanje da li AI može ozbiljno da ugrozi muzičku industriju možda se krije i u drugim, nedigitalnim izvorima prihoda. Nastupi i turneje ostaju glavni izvor prihoda za muzičare i autentičnog iskustva za slušaoce. Na potragu za autentičnim iskustvom može ukazati i prava renesansa u prodaji vinil ploča - ona je prošle godine prvi put od 1987. prevazišla prodaju kompakt diskova. Prema podacima Statiste, prodato je preko 41 miliona jedinica.
"Vinil ploča je zaista artefakt, sjajna stvar koju možete opipati. Držite omot ploče, vidite tekst unutar omota. Mislim da je to zaista pokazatelj da ljudi prepoznaju vrednost nečega takvog", zaključuje Huppe.