.webp){kind=icon}
Predstavnici Infobipa i Rimca stavili su svoje karte na Orqu kao na sledećeg hrvatskog jednoroga. To je značilo samo jedno za našu zagrebačku redakciju – "hit the road Jack"! Oni su otputovali za Osijek kako bi lično videli šta se krije u tom "kitu ubici" nasukanom u panonskoj ravnici. Ubrzo se pokazalo da niko nije nasukan, već da je taj "osječki delfin" izuzetno inteligentan lovac baš poput svog imenjaka koji perajima lomi talase u okeanima. I zaista, jednorozi su u pravu, na horizontu bi se zaista uskoro mogla videti Orqina silueta u spektakularnom skoku.
Pre nego što se upustimo u pregled svih uzbudljivih stvari koje se događaju u toj kompaniji, evo nekoliko osnovnih detalja o kompaniji. Tehnološki startap koji voli da se hvali time da je jedan od najboljih proizvođača video-naočara za upravljanje dronovima na svetu službeno postoji gotovo pet godina. Suosnivači Srđan Kovačević, Ivan Jelušić i Vlatko Matijević počeli su da sarađuju i pre toga, ali kompaniju Orqa su osnovali 2018. godine.
Prvobitna ideja bila im je da pomažu drugim kompanijama u razvoju hardverskih rešenja i dve godine su zaista funkcionisali kao tipična uslužna agencija. Međutim, shvatili su da se neće profesionalno, a ni lično ostvariti razvijajući tuđe ideje, jer, kako tvrde, imali su i previše sopstvenih. Nakon prolaska kroz njihov proizvodni pogon, kolege iz Zagreba potvrđuju da se taj deo nije nimalo promenio.
Kako to obično biva, prekretnica, odnosno pronalazak novog smera u kom će se kretati došli su slučajno i spontano. Naime, zato što su se na kraju fokusirali na FPV (First Person View) naočare zaslužan je jedan zaposleni koji je na posao poneo svoju omiljenu igračku. "Nakon mesec dana skoro svi u firmi upravljali smo malim dronovima", prepričava suosnivač i direktor prodaje Jelušić, što je to prethodilo poletanju Orqe u nove, više sfere. Za taj uzlet je prelomna bila i pobeda na takmičenju Idea Knockout koja ih je 2019. godine odvela na sajam potrošačke elektronike CES u Las Vegas. Tamo su njihove FPV naočare brzo probudile interes američke vojne industrije, ali i drugih tehnoloških kompanija i tako, tek osmišljene, krenule da osvajaju svet.
U hladno i tmurno decembarsko jutro redakcija Bloomberg Adrije iz Zagreba stigla je u preduzetnički inkubator BIOS, gde se Orqa poprilično raskomotila zaposevši gotovo ceo kompleks zgrada. Dok pogled beži po radnim jedinicama punim malih čipova, zanimljivih alata i pozadina ekrana ispunjenih nekim laicima vrlo riptičnim skicama, Jelušić redakciji pokazuje poslednji "flagship" FPV naočara koje, kako kaže, slovi za najbolji video "headset" za upravljanje dronovima, a prodaje se u više od 60 zemalja sveta.
"Ovaj proizvod se sastoji od otprilike 500 različitih komponenti i velik je izazov držati pod kontrolom nabavne cene i vremena isporuke u vremenu kad su lanci snabdevanja globalno poremećeni, a cene neprekidno rastu", uvodi Jelušić u složeni svet bespilotnih letelica koje su pomoću njihovih, sad već planetarno poznatih "gogli", progledale.
Prvi dron
Uskoro će Orqa na tržište izbaciti i svoj prvi dron. To bi trebalo da se dogodi već iduće godine i zapravo je logičan idući korak s obzirom na to da već i sada u svom portfelju imaju sve ključne komponente za sastavljanje drona – od video i radio sistema, do upravljanja motorima i kontrolera za upravljanje dronom. Orqa je jedina nekineska kompanija u svetu koja to sve ima pod istim krovom, naglašava domaćin i dodaje da im je to velika prednost u svetu koji se trudi da se što više odmakne od Kine.
Posledice trgovinskog rata s Kinom koji je pokrenuo bivši američki predsednik Donald Trump i dalje su veoma opipljive. Optužbe za špijunažu opterećenje su za gotovo sve kineske kompanije, ali i za korisnike njihove tehnologije kojima je poljuljano poverenje, posebno ako u poslovanju barataju osetljivim informacijama. Uz to, svet je prema evropskim proizvođačima okrenula i pandemija virusa korona. Kolapsom proizvodnje lanaca snabdevanja odjednom su svi shvatili koliko su bolno zavisni od velesile sa istoka. To su neki fragmenti svetskih kretanja koji su naizgled "pomazili" osječke inovatore.
"Naizgled" jer se uspesi Orqe ne zasnivaju na "srećnim okolnostima". Trebalo je godinama istrajati u razvoju kompleksnog proizvoda kakav do tada nije postojao u Hrvatskoj i odmah se njime probiti u sam vrh na globalnom tržištu sa robusnom i etabliranom konkurencijom. U tom startapu nastavljaju da razvijaju proizvode za koje će danas-sutra neko možda reći da im se baš, eto, posrećilo. Ti proizvodi nisu vezani uz bespilotne letelice, ali tehnološki blokovi koje u njih ugrađuju iznikli su upravo na krilima dronova.
Orqa je dosad na tržište lansirala šezdesetak proizvoda, trenutno ih razvija još dvadesetak, a najviše prihoda dolazi im upravo iz razvojno-istraživačkih usluga u vezi sa njihovom "core" tehnologijom. Tako se video i radio sistemi koje su razvili često prilagođavaju potrebama raznih klijenata i ugrađuju u njihove sisteme. "Kad na tržište stavimo svoj dron, radićemo na tome da se on integriše u neki širi ekosistem besposadnih, daljinski i autonomno upravljanih vozila", napominje Jelušić.
Navodi nam i primer proizvoda gde se tehnološki blokovi primarno osmišljeni za dronove koriste u druge svrhe, radi se o sistemu kamera za okopna vozila Vegsivir. Taj proizvod razvijaju sa partnerima i investitorima s kojima su početkom prošle godine pokrenuli kompaniju Defensvir u Estoniji.
"Vojna oklopna vozila imaju ograničenu vidljivost, mi razvijamo sistem kamera koji se montira oko tih vozila i omogućuje im vidljivost od 360 stepeni. Posada tog vozila nosi video-naočare koje omogućuju da svaki od njih ima zaseban pogled i pokazuje mu se individualizovan set podataka. Pre nekoliko nedelja testirali smo taj sistem na tenku i lakom oklopnom vozilu pred više od 70 delegata. Imamo potpuno funkcionalan prototip i mislimo da ćemo polovinom iduće godine krenuti u konačnu integraciju s klijentima", rekao je suosnivač Orqe.
Pogled kroz FPV naočare tenkiste u oklopnom vozilu opremljenom sistemom kamera Vegvisir Foto: Vegvisir.ee
Iako nisu jedini koji razvijaju takav sistem, suosnivač Orqe tvrdi da njihov proizvod, bez skromnosti, radi bolje od konkurentskih proizvoda upravo zbog područja unutar kojeg je potekao. "Naš DNA su trke dronova, to je Formula 1 u smislu inženjerskih zahteva. Moraš stvoriti najbrže sisteme sa visokim performansama koji moraju raditi u najekstremnijim okruženjima, pri velikim brzinama i ne smeju puno da koštaju. Mi smo došli iz tog sveta i zbog tog pristupa smo brzo napravili sistem koji konkurentima zadaje glavobolje", pojašnjava Jelušić.
Usput nam demonstrira odeljenje za razvoj optike i priča nam kako ne kupuju gotove sisteme od partnerskih kompanija, već ih sve razvijaju sami. To što mogu gotovo sav hardver da proizvedu unutar kuće velika im je prednost. Budući da kao i svaki startap, kad su kretali s radom, nisu imali finansijskih sredstava na bacanje, sami su razvili i gotovo sav softver koji koriste. Aplikacije drugih proizvođača imaju samo za knjigovodstvo i komunikaciju.
Redakcija iz Hrvatske saznaje i da su jedni od retkih u IT industriji koji nemaju problem sa pronalaskom i zadržavanjem kadrova. Svesni da zbog inovativnog područja kojim se bave ne mogu računati na "gotove ljude", sami ih proizvode. "Učimo iz problema na koje nailazimo i biramo tip ljudi koji na taj način može da funkcioniše. Drugim rečima, zapošljavamo ljude koji imaju snažnu inženjersku intuiciju. Otkad postojimo, imali smo manje od pet odlazaka. To smatramo velikim uspehom jer smo stvorili okruženje u kojem ljudi uživaju da rade", zadovoljan je Jelušić.
U Orqi je prosek godina 26, a s obzirom na slabiju zastupljenost žena u STEM područjima, iznenađujuće je koliko ih ima u timu Foto: Bloomberg Adria
Dalje kroz pogon, naše kolege ležerno nude čipsom od škampa i podednako opušteno im otkrivaju kako kompanija radi na nosivoj kameri, takozvanom "body camu" koji je zbog mogućnosti snimanja i emitovanja video-zapisa uživo primeren za upotrebu policiji, vatrogascima i ostalim hitnim službama. Drugim rečima, razvijaju još jedan proizvod s velikim potencijalom da Orqu poguraju u onaj delfinski skok koji smo spomenuli na početku.
"Očekuje se kako će EU u narednoj godini regulisati korišćenje 'body' kamera u segmentu javne bezbednosti i mi želimo da budemo prva kompanija koja će imati takav proizvod u skladu sa GDPR direktivom koji je proizveden u Evropskoj uniji", pojašnjava Jelušić, demonstrirajući uređaj manji od dlana koji razvijaju već dve godine, a svetlo dana trebalo bi da ugleda iduće godine.
"Verujem da 'body cam' može da za dve-tri godine postane jedan od naših najuspešnijih poslovnih jedinica jer se radi za tržište koje ima velike volumene i zakon velikih brojeva je na našoj strani."
Iduće godine na tržištu bi trebalo da se nađe i Orqina nosiva kamera, prva te vrste čiji je softver usklađen s GDPR direktivom Foto: Bloomberg Adria
Da ne čekaju da im uspeh padne u krilo, pokazuje i mnoštvo drugih tehnologija, rešenja i proizvoda na kojima marljivo rade poput simulatora za vežbanje upravljanja dronovima i infrastrukture za vlastitu 5G mrežu. Svesni delikatnosti baratanja podacima i potrebe da se prekine kineski monopol u nekim tehnologijama, sprovode i vrlo zanimljiv istraživačko-razvojni projekat. Trude se da naprave evropski pandan kineskom rešenju video-prenosa visoke rezolucije i niske latencije.
"Cilj je razviti prvi nekineski video-sistem koji može da prenese visokokvalitetan videosadržaj ispod 30 milisekundi. To je jako ozbiljan projekat i niko sa Zapada to još nije uspeo da uradi. Ako uspemo, to može značajno da promeni naše poslovanje", entuzijastičan je Jelušić dok predstavlja dvojicu mladića koji su takoreći malopre prevalili dvadesetu i već imaju zadatak da postanu šampioni u trci u kojoj učestvuje ceo svet.
Orqa sada zapošljava više od šezdeset ljudi, a većina ih još hoda kroz drugu deceniju života, prosečna starost njihovih zaposlenih je 26 godina. U poslednje dve godine kako je kompanija rapidno rasla, broj zaposlenih se udvostručio. Najviše ih je u osječkoj kancelariji, gde je sedište kompanije, proizvodnja i odeljenje razvoja i istraživanja. Kompanija ima i manju kancelariju u Zagrebu, predstavništva u Estoniji i SAD i holding kompaniju u Irskoj.
Ovaj "tour de Orqa" verovatno je poslednje "njuškanje novinara" po njihovom prostoru u sklopu preduzetničkog inkubatora BIOS, gde su proveli poslednjih nekoliko godina. Priprema se velika seoba u novu zgradu.
"Već drugu godinu zaredom beležimo dvostruki rast u prihodima. Iduće godine takođe planiramo da udvostručimo rast", kaže za Bloomberg Adriju Goran Simonovski, finansijski direktor Orqa Holdinga, i pojašnjava potrebu kompanije za većim prostornim kapacitetima. Prema podacima Fine, Orqa je prošle godine prihodovala 11,36 miliona kuna (1,5 milion evra), dok je 2020. godine prihod iznosio 7,43 miliona kuna. U tom periodu se dobit gotovo upetostručila skočivši sa 16,5 na 79,5 hiljada kuna (oko 10.500 evra).
Orqa je planirala da izgradi sopstveni poslovni prostor, kupili su zemljište, dobili građevinsku dozvolu, ali pre nego što su uspeli da zabodu prvu lopatu u zemlju, razbuktala se pandemija. Cene su astronomski porasle i cela matematika im se raspala. Međutim, bila je to sreća u nesreći jer bi im, kako nam kažu, da su krenuli u izgradnju, taj prostor danas bio pretesan.
Orqa je planirala da izgradi vlastitu poslovnu zgradu, ali pandemija im je pomutila planove, što je na kraju dobro ispalo jer bi im taj prostor već sada bio pretesan Foto: Orqa
Pogotovo kada se uzme u obzir da najnovijom, trećom dokapitalizacijom planiraju i dalje širenje i rast kompanije. Do kraja godine planiraju da zatvore manju investicionu rundu, a to će im biti uvertira za veliku seriju A koju žele da sprovedu iduće godine.
Simonovski otkriva kako su već postigli svoj cilj u ovoj manjoj rundi, a Jelušić dodaje da su u njoj učestvovali poslovni anđeli i neki od najvećih hrvatskih IT preduzetnika. Međutim, o tome ćemo saznati više kada za to dođe vreme.
"Trenutno prolazimo kroz 'bridge financing' koji zatvaramo do kraja decembra. Uspeli smo da postignemo cilj u toj investicionoj rundi. Takođe, već sada planiramo iduće finansiranje krajem prvog ili početkom drugog kvartala kada ćemo ući u malo ozbiljniju investicionu rundu gde bi neki malo ozbiljniji globalni igrači mogli da uđu u strukturu naše kompanije", govori finansijski direktor i daje naznake da Orqa deo tog novca planira da uloži u nove akvizicije.
Za sadsu preuzeli jednu kompaniju, i to nedavno, u martu ove godine. Sada su stopostotni vlasnici švajcarskog Immersion RC-a (IRC) s kojim su protekle dve godine tesno sarađivali na dizajnu, razvoju i proizvodnji nekih ključnih komponenti za dronove.
"U poslednjih deset godina u trkama dronova nije bilo kompanije koja je mogla da se meriti sa njima u kvalitetu proizvoda i performansi. Kompanija je poslovala u Kini i Švajcarskoj, tako da smo prvo preselili deo proizvodnje iz Kine u Hrvatsku, a potom i celo poslovanje. Uspeli smo i u tome da se jedan Švajcarac sa porodicom preseli u Osijek. Kao glavni direktor za tehnološke inovacije našem osnivačkom timu pridružio se Anthony Cake, nekadašnji izvršni direktor IRC-a. Ne idu samo naši u Švajcarsku", ponosan je Jelušić koji naše novinare iz Zagreba vodi direktno do novog stanovnika Osijeka, a oni saznaju da on nije jedini.
Novi direktor za tehnološke inovacije Anthony Cake i izvršni direktor Orqe Srđan Kovačević nakon preuzimanja IRC-a Foto: Orqa
Anthonyjev sin Spencer Cake sedi do Alexa, zaposlenog koji, kako objašnjava Jelušić, "radi na razvoju simulatora, a jedan je od najboljih francuskih 'freestyle' pilota, koji ode u Alpe i leti dronom uz planine kao ptica". To dokazuje i moćan video poniranja niz alpski glečer koji je nedavno snimio.
Letenje dronova je strast, u to nema nimalo sumnje, a izrada dronova i propratnih sadržaja ovim ljudima je i više nego zabavno. Spencer je ispričao da je već s pet godina upravljao modelima aviona uz svog oca. Dok priča ispred njega su delovi drona koji baš sastavlja. To je, tumači on, autonomni dron koji se može koristiti u razne svrhe poput mapiranja polja, 3D slika gradova, pronalaska napuštene lanadi, ali i snimanje napuštenih zgrada i za trke dronova.
Taj mladić, koji priznaje da se raduje selidbi u Osijek, otvara celo jedno područje u kojem se Orqa zacementirala kao prestižan brend. Jelušić u međuvremenu otvara vrata zgrade pored gde se sastavljaju finalni proizvodi. Dok Louis Armstrong svojim dubokim i promuklim glasom peva "What a Wonderful World", a paketići ručno sastavljenih komponenti se množe u korpama kao u radionici Deda Mraza, redakcija iz Hrvatske saznaje da je Orqa glavni partner najveće svetske lige u trkama dronova Drone Racing League (DRL) koja se emituje svakog vikenda od početka decembra.
"Tridesetak vrhunskih profesionalnih pilota koji se utrkuju koriste naše naočare. Od iduće sezone koristiće i naše radio-sisteme. Kod nas nije baš popularno, ali to elitno takmičenje emituje se na američkom NBC-ju pred milionskim auditorijumom", ističe Jelušić uz široki osmeh, ali on ubrzo nestaje dok ozbiljno pored stalka sa proizvodima koji su prošli proveru kvaliteta objašnjava da se kod njih baš svaka komponenta testira i kontroliše.
Alex Vanover prvi je u istoriji postao svetski DRL pobednik 2019. godine i otada svake godine učestvuje u trci koju prate milioni ljudi Foto: Orqa
Novinari Bloomberg Adrije iz Zagreba ulaze i u treću zgradu BIOS-a. Zavirili u pre toga u prostor sa CNC rezačima, laserima, 3D printerima i čarobnim crnim peskom iz kojeg se rađaju komponente i upoznali ekipu koja radi na simulatorima. Evo još jedne zanimljive činjenice na brzaka, Orqa razvija specijalne simulatore i za klijente velikih svetski poznatih dron kompanija, između ostalih u njima treniraju i američki specijalci. Pa kad smo već kod simulatora, još jedna zanimljiva činjenica. Zbog toga što su uz simulator napravili i igru "FPV Drone Simulator" koja je dostupna na Steamu, Orqa je u analizi gejming industrije koja je predstavljena ove nedelje, proglašena četvrtom najvećom hrvatskom kompanijom po prihodima u industriji video-igara u prošloj godini.
Taman kad bi se pomislilo da nema više šta da se doda i da ima materijala i za pet članaka o Orqi, dolazi Dragan Kovačević, projekt menadžer i stručnjak za EU projekte u toj kompaniji, koja zaista pršti od vizija, projekata i potencijala. On je ispričao kako će Orqa zahvaljujući konkursu u sklopu Nacionalnog programa oporavka i otpornosti omogućiti učenicima srednjih škola da nauče da upravljaju FPV dronovima. Pripremiće u tu svrhu posebne STEM pakete koji će uključivati Orqin dron, simulator, naočare i radio-kontroler.
"Planiramo da implementiramo testni izvannastavni kurikulum u Elektrotehničkoj školi u Osijeku, što se izvrsno uklapa s projektom njihovog Regionalnog centra kompetentnosti koji radi na popularizaciji tehničkih zanimanja. Ideja je da kroz obrazovni sistem potvrdimo da je naša tehnologija dobar alat za učenje i približavanje STEM-a učenicima", rekao je Kovačević i dodao da su odluku o finansiranju dobili još u avgustu, ali ugovori još nisu potpisani jer je zapelo na birokratiji. Međutim, to će se, nada se, uskoro rešiti.
Prvi vannastavni program upravljanja dronovima Orqinom opremom koji bi trebalo da bude dostupan u srednjim školama širom Hrvatske biće uveden u Elektrotehničkoj školi u Osijeku Foto: Orqa
Nakon toga se novinari zagrebačke redakcije već bacaju na štrudlu od bundeva koju je za "orkiće" ispekla nečija mama kad ova beskrajna, ali fantastična priča dobija još jedno poglavlje. Saznaju da je u američkim školama nastao novi sport za školarce nalik metloboju samo sa dronovima - Drone Soccer i da je Orqa partner i toj Drone Soccer ligi. Pravila igre su takva da učenici prvo sami sastave svoje dronove za koje Orqa osigurava komponente i onda kreće takmičenje. Sport se, kažu, poput požara širi SAD-om, a pitanje je trenutka kada će osvojiti Evropu i ostatak sveta.
"Nama je to najzanimljivije da uporedimo sa Harry Potterom i kvidičem gde se dva tima sa po pet školaraca takmiče jedni protiv drugih dronovima koje su sami sastavili. To se pokazalo kao vrlo uspešan projekat gde se školarcima na jednostavan način približava celokupna dron tehnologija, a cilj je da se taj sport i te kako popularizuje, da dođe na viši nivo, olimpijski e-sport nivo, što je već postignuto sa DRL-om", ispričao je za Bloomberg Adriju Mislav Kvesić, menadžer prodaje u Orqi.
I za kraj, da ne zaboravimo rogatu životinju zbog koje se redakcija i uputila u Osijek. Protagoniste su pitali da li će oni biti treći hrvatski jednorog.
"Ja mislim da mi već jedan mali jednorog jesmo, u nekom malom aspektu i maloj veličini, ali verujem da iz malog 'unicorna' možemo postati veliki 'unicorn', čak, treći 'unicorn' u našoj maloj državi i verujem da ćemo to uspeti", optimističan je Simonovski.
S druge strane, Jelušić oprezno pristupa toj temi.
"Ne pravimo firmu sa ciljem da postanemo jednorog nego da maksimiziramo potencijale naših proizvoda i znanja. Iz ove perspektive ne vidim kako možemo postati jednorog za godinu ili dve, ali ako nastavimo ovim putem, to nije neizgledno", kaže direktor prodaje i dodaje da bi sledeći jednorog u Hrvatskoj mogao biti Revuto.
Iako se oko mitskog bića, koje u startap zajednici znači kompaniju čija je vrednost prešla milijardu dolara, postavio vrlo skromno, Jelušić je Orqi u perspektivi od tri godine poželeo da zapošljava više od 150 ljudi, bude u vrhu na tržištu komponenti i dronova i da njihovi radio i video sistemi postanu standardi i sinonimi za neke komponente.
S obzirom na to što sve rade (u ovom ogromnom tekstu nismo uspeli da se svega dotaknemo) i koliko je velika atraktivnost njihovih proizvoda tržištu, a zasigurno i investitorima, ti ciljevi deluju posve realno, baš kao i onaj "wallpaperski" skok Orqe.
