Prema izveštaju grandviewresearch.com, svetsko tržište prirodne kozmetike prošle godine je procenjivano na 6,7 milijardi dolara pa se očekuje da će do 2030. rasti 6,6 odsto godišnje. Jedan od primarnih faktora koji pokreću tržište je sve veća svest o štetnim učincima hemikalija na kožu. Zbog povećane svesti o prednostima proizvoda na bazi organskih sastojaka, kupci sve više traže ekološki prihvatljive, prirodne proizvode za negu kože, a pandemija kovida 19 dodatno je uticala na rast ovog segmenta, navodi se u izveštaju.
Proizvodnja prirodne kozmetike i u Bosni i Hercegovini je u porastu poslednjih godina. Tako u sektoru proizvodnje parfema i toaletno-kozmetičkih preparata posluje 11 kompanija koje se bave proizvodnjom prirodne kozmetike. U 2021. godini ove kompanije su prihodovale 1,75 miliona evra. One su upošljavale 40 ljudi i ostvarile neto profit od 388.841 evra.
Kompanija koja je ostvarila najveće prihode i neto profit je Maxivita iz Gradačca. Ta kompanija je tako u prošloj godini ostvarila prihode od 788.071 evra i neto profit od 265.141 evra.
Druga na listi je kompanija Dr.Pasha iz Sarajeva, koja je prihodovala 450.795 evra i ostvarila neto profit 64.857 evra.
Treću poziciju zauzela je Faveda iz Sarajeva, čiji su prihodi iznosili 236.161 evra, dok je neto profit iznosio oko 10.000 evra.
Gorsen iz Mostara je na četvrtoj poziciji sa prihodima od 108.704 evra i neto profitom od 9.342 evra.
Kompanija Organlook iz Sarajeva je u prošloj godini prihodovala 79.262 evra i ostvarila neto profit 35.590 evra i tako se nalazi na petoj poziciji.
Međutim, broj proizvođača prirodne kozmetike je znatno veći s obzirom na to da je veliki broj kompanija registrovan u drugim delatnostima pa ne postoje zvanične procene vrednosti ovog tržišta u BiH.
"Kompanija može biti registrovana pod različitim delatnostima zato što zakon to dozvoljava. Zakonom je definisano samo da moramo imati registrovane firme pod bilo kojom delatnošću u sudskom registru. Tek kada dobijemo odobrenje za rad, tu se dalje definiše delatnost. I tu onda nailazimo na probleme s nelojalnom konkurencijom, koja nije registrovana u našoj delatnosti", za Bloomberg Adriju kaže Nahida Vuković iz kompanije Maxivita.
Najveći problem u BiH jeste taj što ova delatnost uopšte nije zakonski uređena. Vuković ističe da bez ikakvih ograničenja svako može početi da proizvodi prirodnu kozmetiku i plasira je na domaće tržište bez ikakvih provera i sertifikata.
Kozmetika s posebnom namenom mora biti registrovana/Facebook
"Naša kompanija ima ISO22716:2007, GMP i HACCP sertifikate, s tim da nam na području BiH ti sertifikati ništa ne znače, samo u slučaju izvoza u Evropsku uniju. Čak ni kupci ne traže da proizvodi budu sertifikovani", dodaje Vuković.
Pojašnjava da se zakonski mora odrediti i da proizvodnja kozmetike mora biti registrovana kao i proizvodnja kozmetike s posebnom namenom. Kozmetika s posebnom namenom je vrsta proizvoda koji ima specifičnu namenu, u vezi sa ublažavanjem simptoma određenih zdravstvenih indikacija, odnosno za specifičnu negu kože.
"Ukoliko proizvođač ne naglasi na proizvodu da je reč o kozmetici sa posebnom namenom, ne mora plaćati nikakvu registraciju, dok ukoliko to naglase, onda registracija takvog proizvoda košta 1.500 KM i mora se obnavljati svakih od tri do pet godina'', ističe Vuković.
Iz tog razloga društvene mreže su preplavljene raznim stranicama koje nude prirodnu kozmetiku, što u određenoj meri kod nekih kupaca stvara i nepoverenje prema proizvođačima koji se ovom proizvodnjom bave na pravi način.
"Nelojalna konkurencija jeste problem, s tim da se mi protiv njih borimo kvalitetom, jer naše cene moraju biti više zbog uslova poslovanja", ističe Vuković.
Na tržištu dostupni brojni proizvodi bez sertifikata/Depositphotos
S obzirom na neuređenost ovog sektora, ne iznenađuje ni to što nema državnih ulaganja. Vlasnici kompanija sami finansiraju svoju proizvodnju i nabavku mašina, koje su veoma skupe, kao i repromaterijal.
Iako BiH ima potencijal za razvoj ovog tržišta, neuređenost ovog segmenta u velikoj meri koči taj razvoj. Podaci grandviewresearch.com pokazuju da je Evropa dominirala tržištem prirodnih proizvoda za negu kože i imala je najveći udeo u prihodu od više od 33,2 odsto u 2021. Potrošači u zemljama poput Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke svesniji su onoga što nanose na svoju kožu i stoga preferiraju prirodne, biljne i organske proizvode za negu kože. Očekuje se da će u azijsko-pacifičkom području tržište prirodnih proizvoda za negu kože godišnje rasti 6,8 odsto do 2030. godine.
Mnogi vodeći startapi kao što su Skincraft, Natures Tattva i mCaffeine ušli su u segment prirodne nege kože i tela u regionu. U Severnoj Americi očekuje se da će tržište ostvariti godišnji rast od 6,7 odsto do 2030.
"Potrošači u zemljama poput SAD-a i Kanade spremni su da plate visoku cenu za mlađaniji izgled, zajedno sa svetlijom i sjajnijom kožom. Na primer, prema Simmonsovoj nacionalnoj potrošačkoj studiji iz marta 2021, Amerikanci u proseku potroše 322,88 dolara na negu kože svake godine. Procenjuje se da će ova povećana potrošnja doprineti rastu tržišta", zaključuje se u izveštaju grandviewresearch.com.
.webp){kind=icon}
