Deonice švajcarske banke Credit Suisse su u ponedeljak pale za 12 odsto, na najniži nivo ikad nakon što su se proteklog vikenda na Twitteru javila nagađanja oko teških finansijskih problema u banci, da bi pred kraj trgovanja deonica vratila gotovo sav gubitak.
To jasno pokazuje u kakvim se teškoćama Credit Suisse nalazi kako bi zadržao poverenje investitora u trenutku kada pokušava da izgradi plan za restrukturiranje poslovanja koje je u velikim problemima nakon gubitaka prošle godine izazvanih, između ostalog, propašću privatne investicione kompanije Archegos Capital Management.
Problemi s kojima se Credit Suisse suočava možda se mogu uporediti sa iskustvom kroz koje je prošla Deutsche Bank pre pet-šest godina i Morgan Stanley 2011. Obe finansijske institucije su preživele.
Sadašnji glavni finansijski direktor u Credit Suisse Dixit Joshi bio je u doba krize visokopozicionirani menadžer i kod Deutsche Bank.
Deonice Credit Suissea porasle su četiri odsto u utorak i došle iznad nivoa na kom su bile protekli petak. Pala je i cena osiguranja duga banke od bankrota.
Uprkos povoljnom razvoju situacije nakon drame početkom nedelje, očito je da panična reakcija tržišta ukazuje da švajcarska banka nema baš mnogo opcija uoči sastanka zakazanog za 27. oktobar na kom će se raspravljati o daljoj strategiji poslovanja. Deonice banke oslabile su za oko četvrtinu vrednosti otkako je najavljena promena strategije.
Investitori su zabrinuti oko toga kako će Credit Suisse pokriti troškove restrukturiranja koje mnogi analitičari procenjuju na četiri milijarde dolara i šta će to značiti za kapitalnu snagu banke.
Tržišna kapitalizacija banke Credit Suisse u padu
"Ako je jedna opcija prikupljanje svežeg kapitala, uvek je izazovno zadržati vrednost deonice kada su količina novog izdanja i nivo smanjenja udela trenutnih deoničara nepoznati", rekla je Alison Williams, analitičarka za bankarski sektor za Bloomberg Intelligence.
Jedna je od mogućnosti i prodaja dela poslovanja kao što je trgovina osiguranim dugom, što je privuklo zanimanje mogućih kupaca kao što su BNP Paribas ili Apollo Global Management. Međutim, pitanje je koliko je moguće postići dobru cenu u vreme kada rastuće kamatne stope negativno utiču na takvu imovinu.
"Da su s restrukturiranjem počeli pre godinu, bilo bi lakše jer je potražnja za rizičnom imovinom bila veća", rekao je Andreas Venditti, analitičar bankarskog sektora koji radi za švajcarsku investicionu kompaniju Vontobel.
Prema njegovim rečima, dvojac na čelu Credit Suissea Ulrich Körner i Axel Lehmann trebalo bi da povuče radikalne poteze koje su prethodni čelnici izbegavali ako žele pozitivnu reakciju deoničara. To ostavlja malo prostora osim za skupo restrukturiranje.
Moguće opcije su i prodaja dela banke za upravljanje imovinom ili inicijalna javna ponuda domaćeg segmenta bankarskog poslovanja koji se drži relativno dobro dok su drugi delovi Credit Suissea trpeli skandale i tržišne potrese.
Može se takođe doneti odluka da se ključni sastanak održi ranije kako nervozno tržište ne bi moralo da čeka tri nedelje ili ranije objavi kapitalno stanje banke za treći kvartal.
Iskustva Deutsche Banke i Morgan Stanleyja mogu biti poučna. Nemačka banka je 2016. godine postigla dogovor sa ministarstvom pravosuđa SAD oko istrage u vezi sa osiguranim hipotekarnim kreditima, i to za pola iznosa od početno traženih 14 milijardi dolara, ali zabrinutost oko budućnosti banke nije otklonjena dok se ne prikupi sveži kapital od osam milijardi evra godinu kasnije.
Morgan Stanleyju su bili potrebni meseci 2011. godine da otkloni strahove izazvane tržišnim glasinama kako je snažno izložen krhkom evropskom dugu u to vreme, što je negativno uticalo na njegove deonice i obveznice, premda se strahovi oko mogućih gubitaka nisu materijalizovali.
.webp){kind=icon}
