Više nije pitanje koliko čipova proizvodite, već kome ih prodajete

Investitori koji su u petak pohrlili na spektakularni debi kompanije SK Hynix na Nasdaqu, vredan 28 milijardi dolara, trebalo bi da imaju na umu jednu stvar: poslovni model na kojem su dosad rasli vodeći svetski proizvođači memorijskih čipova uskoro će se promeniti i zameniti modelom koji zahteva znatno više strateškog promišljanja i finansijskog rizika. SK Hynix još uvek povlači prave poteze, ali ostaje nejasno koliko će se vodeći igrači uspešno prilagoditi promenama.

Okidač je, naravno, procvat veštačke inteligencije (AI). Sve moćniji AI sistemi doveli su memorijske čipove do njihovih granica, jer upravo oni prenose podatke do procesora i nazad, odnosno do "mozga" računara ili servera.

U većem delu istorije računarstva usko grlo bio je sam procesor, odnosno brzina računanja. Danas se situacija preokrenula. Moderni grafički procesori koje proizvodi Nvidia obavljaju proračune mnogo brže, dok je prenos podataka između memorije i procesora ostao relativno spor. Zamislite genija koji ne može dovoljno brzo da zapisuje svoje misli - njegova sveska predstavlja memorijski čip.

"AI sistemi vape za većim memorijskim protokom jer su modeli postali toliko veliki", rekao je u nedavnom intervjuu bivši direktor Intela Pat Gelsinger.

To znači da AI čipovi ne ostvaruju svoj pun potencijal, ali i da čak ni najnapredniji čet-botovi ne mogu da "pamte" onoliko koliko bi mogli. Na primer, model Fable 5, kompanije Anthropic, u radnoj memoriji može da zadrži tekst veličine približno sedam romana. Ali ako od njega zatražite da obradi više sadržaja, moraće da počne da zaboravlja ono što je ranije pročitao.

Kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju godinama pokušavaju da povećaju kapacitet memorije svojih modela, jer bi im to omogućilo obavljanje složenijih i kontinuiranijih zadataka, poput finansijskih analiza ili administrativnih poslova u kompanijama. Međutim, ograničava ih sama fizika. Serveri u data centrima koriste tehnologiju poznatu kao memorija velikog propusnog opsega (engl. High-Bandwidth Memory - HBM). Njena suština je da se memorijski slojevi slažu jedan na drugi, čime se skraćuje put kojim podaci putuju između memorije i grafičkog procesora (GPU).

Ipak, HBM ima ozbiljne nedostatke.

"HBM kakav danas poznajemo, zapravo, nije naročito dobra memorija", kaže Gelsinger. Toplota se zadržava u donjim slojevima memorijskog čipa, a rast temperature primorava GPU da smanji brzinu rada.

Jedno od mogućih rešenja jeste da tri najveća svetska proizvođača memorijskih čipova - SK Hynix, Samsung Electronics i Micron Technology - ugrade memoriju direktno u procesor. Umesto da genije mora da zapisuje svoje misli, sveska bi se, slikovito rečeno, nalazila u njegovoj glavi.

Takav pristup učinio bi AI modele višestruko moćnijim, ali bi istovremeno primorao tri vodeća proizvođača memorijskih čipova (čija je zajednička tržišna vrednost tokom 2025. porasla za čak tri biliona dolara zahvaljujući ogromnoj potražnji) da potpuno promene način poslovanja. Industrija koja je decenijama proizvodila standardizovane čipove, gotovo kao robu široke potrošnje, sada bi morala da razvija proizvode po meri kupaca.

"To je za njih potpuno novi poslovni model", kaže Gelsinger, koji danas kao partner u investicionom fondu Playground Global ulaže u startape koji razvijaju tehnologije za objedinjavanje memorije i procesorske snage na jednom komadu silicijuma. On procenjuje da vodeće kompanije imaju još dve do tri dobre godine pre nego što ove promene počnu da ozbiljnije utiču na njihovo poslovanje, jer će razvoj i masovna proizvodnja novih prilagođenih čipova potrajati.

Micron Technology / Bloomberg

Nvidia je već odgovorila na predstojeće promene sklapanjem ugovora o licenciranju vrednog 20 milijardi dolara sa kalifornijskom kompanijom Groq, koja razvija procesore s integrisanom brzom memorijom. To predstavlja potencijalnu pretnju za SK Hynix i njegove konkurente.

Istovremeno, proizvođači memorijskih čipova moraće da uđu u sasvim nov biznis - da predviđaju buduću prodaju procesora kompanija poput Nvidije, Intela i Googlea, odnosno da procene koliko da ulože u istraživanje, razvoj i proizvodnju kako bi zadovoljili njihove potrebe.

Drugim rečima, više neće biti dovoljno proizvesti što veći broj identičnih memorijskih čipova. Ključno će biti pogoditi koji će proizvođači procesora biti pobednici, a koji gubitnici. Ko napravi pravu procenu, može da obezbedi dugoročnog kupca. Ko pogreši, ostaće sa zalihama skupih čipova koje niko ne želi.

 

SK Hynix je još 2024. odlučio da raspodeli rizik partnerstvom sa Taiwan Semiconductor Manufacturing Companyjem (TSMC), kompanijom koja proizvodi čipove za gotovo sve velike tehnološke firme. Time je sebi omogućio da sarađuje sa više konkurentskih tehnoloških giganata, umesto da se osloni na samo jednog.

Zasad kompanija uživa snažnu podršku tržišta. Toliko je veliki procvat memorijskih čipova da su mnogi investitori počeli da prodaju akcije Nvidije i ulažu u SK Hynix i njegove konkurente, kako se AI investicioni talas širi i na druge delove infrastrukture. Akcije SK Hynixa porasle su čak 600 odsto u poslednjih godinu dana.

To predstavlja drastičnu promenu za sektor koji je prethodnih pet decenija važio za prilično dosadno tržište standardizovanih proizvoda.

"Memorija nikada u istoriji nije bila ovako uzbudljiva", kaže Gelsinger.

Za kompanije i investitore koji ulaze u ovu trku, međutim, "uzbudljivo" bi moglo da bude samo drugo ime za - rizično.