Ako se pitate hoće li era Grega Abela, koja je započela u kompaniji Berkshire Hathaway Inc, biti preslikana godina pod vođstvom Warrena Buffetta, dva posla najavljena ove nedelje koja je Abel predvodio u velikoj meri daju odgovor na to pitanje. Čini se da Abel ima sopstvene ideje.
Obe transakcije su izrazito "ne-bafetovske". Prorok iz Omahe bio je slavno selektivan. Tražio je pouzdane i visoko profitabilne kompanije koje bi mogao da kupi po povoljnoj ceni, čak i ako je to značilo gomilanje gotovine dok čeka pravu priliku. Nijedan od Abelovih novih poslova ne odgovara tom Buffettovom obrascu.
Prvi posao, ujedno i akvizicija građevinske kompanije Taylor Morrison Home Corp. vredna 6,8 milijardi dolara u gotovini, koja je najavljena u nedelju, unaprediće Berkshireov portfolio od desetak drugih preduzeća povezanih sa stambenim sektorom.
To je transakcija kakva bi se dopala mladom Buffettu. Na početku karijere tragao je za kompanijama kojima se trgovalo jeftino, što je nazivao "strategijom opuška cigarete" (cigar-butt strategy). "Opušak cigarete pronađen na ulici u kojem je ostao tek jedan dim možda ne nudi neko zadovoljstvo", napisao je u svom pismu akcionarima iz 1989. godine, "ali ‘povoljna kupovina’ učiniće taj jedan dim čistim profitom." Sa odnosom cene i zarade (P/E) od 12 puta za narednu godinu, Taylor je jeftin koliko god to može biti na tržištu bikova. Šire američko tržište akcija trguje se po gotovo dvostruko većem multiplu.
Problem sa jeftinim kompanijama jeste, međutim, to što one retko jesu izuzetna preduzeća. Kopajući za opušcima cigareta može se stići samo do određene granice, na šta ga je Buffettov dugogodišnji saradnik Charlie Munger često podsećao. "Zapravo me udario letvom po glavi kako bi mi izbio ideju o kupovini vrlo prosečnih kompanija po vrlo niskim cenama", prisetio se jednom Buffett. Munger se umesto toga zalagao za „zaista divne kompanije koje možemo kupiti po fer cenama"
"Divna kompanija", rečnikom modernih finansija, označava kvalitetno preduzeće – ono sa dosledno visokom profitabilnošću i skromnom finansijskom polugom. Apple Inc. bio je upravo takva kompanija kada je Buffett počeo da kupuje njegove akcije 2016. godine. Godinu pre toga zabeležio je povraćaj na kapital (ROE) od 46 odsto, uz prosečan ROE od 35 odsto tokom prethodnih 10 godina. Takođe se hvalio bruto maržom od 40 odsto u fiskalnoj 2015. godini, uz prosek od 38 odsto u ranijoj deceniji. Još impresivnije, Apple je to postigao gotovo bez finansijske poluge. Njegov dug u odnosu na kapital u tom periodu iznosio je u proseku svega 10 odsto.
Nije lako pronaći kompaniju višeg kvaliteta, a Buffett za nju nije platio samo fer cenu, već ju je praktično „ukrao“. Apple se trgovao po ceni od 10 puta većoj od očekivane zarade kada je Berkshire počeo da kupuje akcije, što je čak i manje od onoga što Abel plaća za Taylor.
A Taylor definitivno nije Apple. Građevinar je prošle godine izvestio o ROE-u od 13 odsto, što otprilike odgovara njegovom proseku u poslednjoj deceniji. Njegova bruto marža od 23 odsto prošle godine takođe nije sjajna i tek je neznatno viša od desetogodišnjeg proseka od 21 odsto. Još manje laskavo je to što su tim rezultatima pomogle značajne količine poluge. Taylorov odnos duga i kapitala iznosi gotovo 40 odsto, uprkos tome što se poslednjih godina znatno razdužio.
Gledano isključivo kroz brojeve, Taylor više liči na „opušak cigarete“ nego na klasičnu Buffett–Munger kupovinu, ali Abel možda ima planove za Taylor koje Buffett inače ne bi razmatrao. Buffett je imao tendenciju da tretira Berkshireove kompanije kao potpuno samostalne entitete, prepuštajući menadžerima da vode poslovanje nezavisno od ostalih Berkshireovih udela.
Čini se da Abel ima drugačiji plan, nagoveštavajući da bi Taylor mogao imati koristi od sinergije sa ostalim Berkshireovim građevinskim i stambenim preduzećima. „Vremenom očekujemo ujedinjenje naših operacija klasične stanogradnje u kombinovanu platformu koja će nam omogućiti da ostvarimo san o vlasništvu nad nekretninom za više Amerikanaca“, poručio je Abel u saopštenju.
Cilj tog spajanja verovatno bi bio podsticanje boljih finansijskih rezultata Taylor-a, što bi bio potez koji bi Buffett verovatno nerado preduzeo. Isto važi i za težnju, koliko god plemenita bila, da se pomogne u rešavanju stambene krize u Americi. Buffett nije imao drugi cilj osim stvaranja profita za akcionare Berkshire-a.
Investicija od 10 milijardi dolara u Alphabet
Abelov drugi veliki posao je investicija od 10 milijardi dolara u Alphabet Inc. kako bi se pomoglo finansiranje razvoja veštačke inteligencije te kompanije. To se nadovezuje na postojeći Berkshireov udeo u Alphabetu od 17 milijardi dolara, koji je počeo da se gradi prošle godine. Alphabet je nesumnjivo "divna" kompanija, sa bruto maržama koje redovno premašuju 50 odsto i poboljšanim ROE koji je prošle godine probio granicu od 35 odsto. Međutim, sa vrednovanjem od 25 puta očekivane zarade u narednoj godini, ona je takođe znatno skuplja nego što to Buffett voli, naročito kada je reč o opkladi na novu i još neproverenu tehnologiju.
Buffett bi prvi priznao da je njegov apetit za kvalitetom po fer ceni bilo teško zadovoljiti na višegodišnjem uzavrelom tržištu bikova. To objašnjava zašto je Buffett predao Abelu gotovo 400 milijardi dolara u gotovini, što je više od četiri puta veći iznos od Berkshire-ove gotovinske pozicije iz 2016. godine. To daje Abelu obilje fleksibilnosti da zacrta sopstveni put, a čini se da on upravo to i radi.
.webp){kind=icon}
