Da li je iranska energetska kriza neočekivani spas za auto-industriju?

Dok je rat u Iranu rastućim cenama energenata potresao globalnu privredu i finansijska tržišta, u haosu rata pojavlili su se malobrojni pobednici. Među neočekivanim svetlim izuzecima koji bi od rastućih cena goriva mogli očekivati pozitivne posledice je hronični bolesnik evropske industrije - auto-industrija. Ona se već nekoliko godina bori sa nestabilnošću poslovnog, zakonodavnog i prodajnog okruženja, što joj u velikoj meri otežava i poskupljuje zeleni zaokret ka elektrifikaciji. Na njega troši stotine milijardi evra dok se njene fabrike električnih vozila pretvaraju u gradove duhova, a njena profitabilnost nezaustavljivo opada.

Samo je nemački gigant Volkswagen (VW) u okviru važeće strategije, koju je grupa pod vođstvom Olivera Blumea zacrtala za period 2023- 2027, predvideo potrošnju u iznosu od 180 milijardi evra. Od toga je čak 68 odsto, odnosno približno 122,4 milijarde evra, namenjeno isključivo elektrifikaciji i digitalizaciji. Rezultat ogromnih ulaganja u 2025. godini bio je katastrofalno loš. Poslovni rezultat strmoglavio se na 8,9 milijardi evra (u 2024. je iznosio 19,1 milijardu), operativna marža pala je sa 5,9 na 2,8 odsto, dok je neto dobit potonula za 44 odsto, na 6,9 milijardi evra.

Međutim, Trumpova bliskoistočna avantura mogla bi povratiti megalomanska ulaganja i gubitke, jer energetska kriza uklanja glavnu prepreku elektrifikacije - nedostatak potražnje.

"99 problema" autoindustrije

Zamena pogonske paradigme motora sa unutrašnjim sagorevanjem, na kojoj se više od jednog veka zasnivala najvažnija evropska privredna grana, već je sama po sebi težak, dugotrajan i skup poduhvat. Ako tome dodamo još i zakonodavna ograničenja, geopolitičku neizvesnost, uska grla u lancima snabdevanja sastavnim delovima (baterija, elektromotora, čipova itd.) i sirovina, kao i pojavu novih, agilnijih i državnim subvencijama podržanih dalekoistočnih konkurenata, dobijamo savršenu oluju problema.

Nakon izuzetno loše prošle godin i u 2026. godini glavni proizvođači VW, Renault, Stellantis, BMW i Mercedes-Benz ne pokazuju znakove oporavka poslovanja. Razlog i dalje leži u mlakoj potražnji za električnim vozilima, koja su cenovno i po upotrebljivosti nekonkurentna klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Tome treba dodati i agresivnu kinesku konkurenciju, koja pad na domaćem tržištu nadoknađuje invazijom na evropsko.

 

Iako su prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila ACEA baterijska električna vozila na tržištu EU u 2025. godini dostigla 17,4 odsto udela, što je značajan skok u odnosu na 13,6 odsto u prethodnoj godini, Evropa još uvek čeka da alternativa zaživi. Uz cenovnu nekonkurentnost, ukidanje subvencija (kao u Nemačkoj) i neadekvatnu infrastrukturu za punjenje, tu su i makroekonomski aspekti.

Oni vise nad intenzivnom prerađivačkom industrijom i takođe su povezani sa "kolateralnom štetom" zelene tranzicije - skupa radna snaga i energija čine industriju nekonkurentnom i manje inovativnom, te pojačavaju trend deindustrijalizacije, jer se evropske privrede okreću ka sektoru usluga. U Nemačkoj se prošle godine industrijska proizvodnja u poređenju sa 2021. godinom smanjila za gotovo 10 odsto. Pritom veliki deo tog nazadovanja predstavlja upravo kriza auto-industrije.

"Nemačka industrija nesumnjivo se nalazi u izazovnom razdoblju. Nužnost zelene tranzicije posebno je veliki izazov za kompanije, ali on nipošto nije jedini", izjavila je za Bloomberg Adriju Dagmar von Bohnstein, predsednica Slovenačko-nemačke privredne komore. "Kompanije navode i nesigurne ekonomske prilike, slabu domaću potražnju, rastuće troškove rada te visoke cene energije i sirovina."

 

Kinezi trljaju ruke

Rastuće maloprodajne cene goriva širom evropskih zemalja (u nekim zemljama se približavaju nivou od dva i po evra), mogle bi da preokrenu ili barem zaustave negativne trendove u automobilskoj industriji. Ipak, činjenica je da ta slamka spasa više pomaže kineskim izazivačima nego evropskim koncernima jer oni u poređenju s konkurentima nude napredniju tehnologiju digitalizacije i elektrifikacije po konkurentnijim cenama.

 

"Trenutna kriza mogla bi da poveća svetsku potražnju za dominantnim kineskim proizvodima: električnim vozilima, baterijama i solarnim ćelijama. Svaki od njih biće privlačniji kupcima ako cene nafte u narednim mesecima ostanu visoke", objavio je The Economist.

Reprezentativan primer posledica iranske krize na automobilsku industriju upravo je najveći proizvođač električnih vozila na svetu, kineski BYD. On je pre nekoliko dana najpre izvestio o padu dobiti u četvrtom tromesečju koji je bio veći od očekivanog, prvom godišnjem padu dobiti u četiri godine. Rast prihoda bio je najsporiji u poslednjih šest godina, a 2026. nije ništa bolja.

Prodaja kompanije sa sedištem u Shenzhenu u januaru i februaru naglo je pala, a kompanija je na domaćem tržištu izgubila vodeću poziciju u korist Geelyja. Neto dobit u poslednjem kvartalu pala je za 38 odsto na 9,3 milijarde juana zbog žestoke domaće konkurencije i cenovnih ratova, dok su se prihodi smanjili za približno 14 odsto, na 237,7 milijardi juana. To je priznao i prvi čovek kompanije Wang Chuanfu, rekavši da je konkurencija dostigla vrhunac i da se odvija brutalna "faza eliminacije". Veliki "flop" je i dugo očekivana tehnologija autonomne vožnje "Božje oko", koja se pokazala nepouzdanom.

Međutim, problemi na domaćem terenu u suprotnosti su sa uspehom na globalnim tržištima: prodaja izvan Kine u martu je dostigla 120.083 vozila, što je najviše u poslednja tri meseca. Prodaja u inostranstvu u martu je porasla za 65 odsto, prenosi Bloomberg. Nikkei Asia je izvestio da je Wang na konferenciji zatvorenoj za javnost u ponedeljak izjavio da će visoke cene goriva ove godine prodaju kompanije u inostranstvu podići na "novi nivo".

Ipak, vredi naglasiti da je prodor na globalno tržište bio sastavni deo poslovne strategije BYD-ja i pre početka iranskog rata. "Prekomerni kapaciteti za BYD nisu problem jer planiramo globalnu ekspanziju", pojasnio je za Bloomberg Adriju početkom marta, pre iranske krize, David Kušanić, zamenik direktora BYD-ja za Sloveniju i Hrvatsku, koji ističe da su planovi brenda "ambiciozni u pogledu prodaje" te da imaju "velike planove u vezi sa širenjem".

Na naše pitanje beleži li najveći globalni igrač na tržištu električnih vozila povećanje potražnje, odgovorili su da više cene goriva "mogu podstaći veće interesovanje za električna vozila".