Posle pola veka, Irci 'Kartonki' menjaju sistem prerade otpadnih voda

Beograd će u septembru dobiti prvo industrijsko postrojenje za biološko prečišćavanje otpadnih voda. Reč je o investiciji irske kompanije Smurfit Kappa, u čijem vlasništvu se nalazi kolokvijalno nazivana "Kartonka" na Karaburmi, to jest dva proizvođača papira i ambalaže - Fabrika hartije Beograd (zvanično Smurfit Kappa doo Beograd) i Avala Ada (zvanično Smurfit Kappa Avala Ada doo), oba na Adi Huji, gde se nalazi i samo postrojenje za preradu vode. Projekat je vredan pet miliona evra i potpuno ga je finansirala krovna kompanija.

Na ovaj način, prerađivaće se voda iz Dunava koja se koristi za industrijske potrebe, te će se u istu reku ona vraćati u čistijem stanju od onog u kojem je uzeta.

Trenutno se na toj lokaciji u reku vraća između dve i dve i po hiljade kubika vode dnevno, a kako je u razgovoru sa predstavnicima srpskih medija naveo generalni direktor Smurfit Kappa doo Beograd Milan Marković, postrojenje je dimenzionisano za njihove buduće kapacitete, te je malo verovatno da će se usluge prečišćavanja vode ponuditi nekim drugim preduzećima.

Bakterije i minimalno hemikalija

Prema rečima procesnog inženjera Marka Anđelkovića, dosad se isključivo pribegavalo mehaničkom prečišćavanju uz dodavanje hemikalija, a novi proces će podrazumevati "samo osnovne hemikalije, poput natrijum-hidroksida, fosforne kiseline i uree". Doziranje pomenutih preparata je strogo kontrolisano, dodao je on, pri čemu se sve potroši u samom procesu.

Projektni inženjer Irena Stefanović istakla je kao specifičnost to što će koristiti bakterije da bi prečistili vodu. "Minimalan je unos hemikalija - one su zapravo hrana za bakterije. Mi praktično time pospešujemo metabolizam dobrih bakterija koje će sve nepoželjne komponente u vodi pojesti."

Ilustracija: Depositphotos

 

Kao još jednu od pozitivnih strana, navela je da će na kraju tog procesa imati bakterije koje kasnije mogu upotrebiti za neka buduća postrojenja. "Sve te komponente smo morali da kupujemo iz Evrope, kako bismo pokrenuli postrojenje kod nas. Spremni smo da našu tehnologiju, znanje i aktivni mulj podelimo sa našim građanima, sa svima koji su spremni da se bave ekologijom."

Trenutni sistem datira iz sedamdesetih godina

Tehnologija koja je implementirana u postrojenju je Smurfitova, rekao je vođa projekta Bojan Savić. "To je u suštini tehnologija koja je razvijana prethodnih 40 godina i dovedena je do nivoa standarda svake Smurfitove fabrike. Ono što mi implementiramo ovde je, dakle, ista tehnologija koja postoji u ostalim Smurfitovim fabrikama. Dosad smo bili jedina fabrika koja nije došla na taj nivo, a upravo je jedan od osnovnih ciljeva Smurfita, kada je kupio fabriku, bio taj da se sa ekološkog aspekta ona dovede na isti standard koji postoji u njihovim ostalim fabrikama."

Smurfit Kappa, inače, posluje na oko 350 lokacija u 36 država, na tri kontineta.

 

Na pitanje o tome postoje li već ista ili približno ista ekološka rešenja na drugim mestima u Srbiji, Savić je odgovorio da je donekle sličan sistem primenjen u pivari u Apatinu, ali da ipak ima određenih razlika, imajući u vidu specifičnosti same papirne industrije.

"Tehnologija prečišćavanja otpadnih voda koja postoji na našoj lokacija datira iz perioda sedamdesetih godina prošlog veka i od tada nije bilo značajnih ulaganja u tom delu, jer za kompaniju te stvari ne donose neku konkretnu korist. Tek je sa dolaskom Smurfita 2019. godine to postalo aktuelno", kazao je on.

Parametri bolji od propisanih, uz gas kao sekundarni proizvod

Kompanija ispunjava sve zakonske uslove u vezi s otpadnim vodama u Srbiji, podsetio je generalni direktor.

Ilustracija: Depositphotos

 

"Nemamo zakonski problem u smislu da smo u Dunav vraćali vodu koja nije adekvatna, ali je Smurfitova filozofija da na nivou čitavog sveta ima iste fabrike za prečišćavanje vode i želi da vrati vodu koja je čistija od one koja se uzela, to jest da ide iznad regulative koja je trenutno u Evropskoj uniji", rekao je Marković.

Savić je dodao da je sekundarni proizvod procesa prerade gas koji može da se koristi za stvaranje energije.

"To znači da ćemo mi sa radom ovog postrojenja moći da supstituišemo potrošnju gasa do sedam-osam odsto, što je značajno, jer faktički iz otpada mi stvaramo energiju", zaključio je on.

Zapošljavaju oko 650 ljudi, prošle godine ostvarili profit od 160 miliona evra

Avala Ada osnovana je 1946. godine i broji 420 zaposlenih, poručila je njihova generalna direktorka Đurđa Radivojević.

"Mi smo tržišni lider u proizvodnji ambalaže u Srbiji i prva fabrika na ovom tržištu. Fokus našeg poslovanja je - 70 odsto Srbija, a 30 odsto izvozimo na eksterna tržišta", navela je.

Ilustracija: Depositphotos

 

Uz to, Fabrika hartije Beograd je najstarija fabrika papira u Srbiji, podsetio je Marković. Osnovana je 1921. godine, a njeno prvo zdanje se nalazi na Senjaku i pod zaštitom je države kao objekat od industrijskog značaja. Mašine su na Adu Huju preseljene posle Drugog svetskog rata. Trenutno kolektiv fabrike, kako se navodi na sajtu kompanije, broji više od 220 ljudi.

Ostvaren profit za obe fabrike u 2022. godini je 160 miliona evra, a za četiri godine, koliko posluju u okviru kompanije Smurfit Kappa, u fabrike je investirano više od 45 miliona evra, rekao je Marković.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar