.webp){kind=icon}
Ivan Tavrin bio je zauzet investiranjem u mobilne tornjeve kada je Vladimir Putin napao Ukrajinu prošle godine. Od tada je postao najveći ruski trgovac.
Tokom proteklih 12 meseci, 46-godišnji Moskovljanin iskoristio je svoju poziciju nesankcionisanog investitora da preskoči milijardere koji tradicionalno dominiraju tržištem. Bivši šef ruske mobilne kompanije potrošio je najmanje 2,3 milijarde dolara na tehnološke kompanije, uključujući lokalnu kompaniju Prosus NV Avito i onlajn platformu za zapošljavanje koja uključuje Goldman Sachs Groupu kao akcionara.
Rat i međunarodne sankcije koje su usledile uništile su tri decenije ekonomske integracije sa Zapadom, što je podstaklo strane investitore iz Exxon Mobil do McDonald's da napusti Rusiju. Tavrin je skupljao komadiće jer se mnogi afirmisani igrači suočavaju sa ograničenjima.
Rusifikacija poslovnog pejzaža
"Kratkoročno gledano, čini se da definitivno postoji rusifikacija poslovnog pejzaža", rekla je Liana Semchuk, analitičarka britanske konsultantske kuće Sibylline. "Međutim, malo je naznaka da će ovi biznismeni moći da dostignu isto bogatstvo i slobode koji su imali pre rata", dodala je ona.
Tavrin je izgradio reputaciju biznismena i menadžera, a ne posrednika moći, i ne podleže nikakvim kaznenim merama. On je odbio da komentariše ovaj članak.
Njegovu kupovinu Avita u oktobru, vrednu 151 milijardu rubalja (2,1 milijardu dolara) u oktobru, koja je pre rata bila procenjena na čak šest milijardi dolara, finansirala je Rosselkhozbank, državni zajmodavac koji je pod nekim sankcijama SAD i Evropske unije.
Mere američkog ministarstva finansija sprečavaju banku da prikupi dugoročno finansiranje, ali nije stavljena na strožu listu, delom zbog svoje ključne uloge u finansiranju izvoza hrane.
Tavrin je prošlog meseca takođe kupio 23 odsto udela u HeadHunter Group od privatnog fonda Elbrus Capital za 147 miliona dolara, pri čemu su Elbrus i Goldman Sachs ostali akcionari. Njegova Kismet Capital Group kupila je Ruske kule, nezavisnog operatera mobilne infrastrukture, u januaru 2022, neposredno pre invazije.
Takođe je bezuspešno licitirao za ruske McDonald's restorane i posao prevoznika Yandex NV, prema izvorima upoznatim sa pregovorima koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni.
Kako se rat bliži svojoj jednogodišnjici, obe strane se spremaju da nastave borbu na neodređeno vreme. SAD i njihovi saveznici su dosledno povećavali količinu i sofisticiranost vojne pomoći Ukrajini i redovno pooštravali sankcije, što je izazvalo egzodus stranih kompanija iz Rusije.
Tavrin je kroz istoriju ulagao u telekomunikacije, medije i reklamnu imovinu i u jednom trenutku se smatralo da je vrlo blizak sa petom najbogatijom osobom u Rusiji Alisherom Usmanovom. Bio je partner sa Usmanovom u nekoliko poslova od najmanje 2009. godine, a takođe je bio i glavni izvršni direktor mobilnog operatera MegaFon. Usmanov je pod sankcijama SAD, EU i Velike Britanije.
Tavrin je takođe prikupio oko 768 miliona dolara sa tri kompanije sa blanko čekovima 2020. i 2021. Prva se spojila sa studijom za igre Nexters Global, dok se druge dve koje je Tavrin pokrenuo približavaju prvobitnim rokovima za završetak posla.
Međunarodno povlačenje
Preduzetnik nije jedini lokalac koji se bavi biznisom. Međutim, broj zainteresovanih strana je ograničen zbog predloženog ruskog zakona kojim se ograničava strano vlasništvo nad mnogim sredstvima i sankcijama protiv sve većeg broja ljudi.
Vladimir Potanin, najbogatiji čovek Rusije koji je u decembru bio pod sankcijama Sjedinjenih Država, kupio je Rosbank od Societe Generale SA i udeo u TCS Group Holding od osnivača Olega Tinkova, koji je rekao da je bio primoran na prodaju nakon kritikovanja rata.
Nekoliko kompanija je prodato lokalnim samoupravama, ponekad uz klauzule o povratu, a mnoge kompanije nisu otkrile uslove pod kojima su se zadržale. Primalac franšize McDonald'sa Aleksandar Govor kupio je ruske restorane te kompanije, dok je Putin izdao dekret o prenosu glavne imovine Exxona u zemlji na operatera koji uključuje državni Rosneft.
Kako se rat odugovlači, čak i oni otporni poput Volkswagena, koji je zaustavio proizvodnju u svojoj ruskoj fabrici nakon invazije, preispituju svoje prisustvo.
Sistem PJSFC milijardera Vladimira Evtusenkova pregovara sa nemačkim proizvođačem automobila da kupi njegovu fabriku u Kalugi, izvestio je 6. februara "Kommersant", pozivajući se na neidentifikovane osobe uključene u pregovore.
"Ruski investitori su pod političkim pritiskom da kupuju imovinu od postojećih kompanija, a takođe mnogi vide priliku da jeftino steknu imovinu", rekao je Chris Weafer, glavni izvršni direktor kompanije Macro-Advisory.
