Kada preduzetnik želi da proda firmu, mora i da ima cilj te prodaje, kao i da dobro razmisli o tome kome prodaje firmu, slažu se preduzetnici i bankari, a od opstanka malih i srednjih preduzeća zavise mnogi poslovi i rast cele privrede, što je posebno postalo očigledno u jeku pandemije virusa kovid 19.
Ekonomija Srbije, kao i većina evropskih, znatno zavisi od malih i srednjih preduzeća. Od ukupno 103.233 privrednih subjekata u Srbiji u 2021. godini, čak 102.644 potpada pod mikro, mala ili srednja preduzeća.
"Momenat kada vlasnik želi da proda kompaniju je jako dobar znak", rekao je Vladimir Ivanović iz Unicredit banke na skupu "Ja Preduzetnik", koji je održan ove nedelje na Fruškoj gori. Govoreći na panelu na kom su učestvovali i predstavnici privrede koji su uspešno prodali svoje kompanije, Ivanović je dodao da banke "blagonaklono gledaju na proces prodaje jer je to znak zrelosti kompanije", pošto nove investicije stvaraju novu vrednost.
Preduzetnici i vlasnici malih i srednjih preduzeća često se nađu u problemu kako im se radni vek bliži kraju jer nisu u mogućnosti da rade tempom kojim su radili na početku karijere. Tada se jedan broj odlučuje na traženje strateških partnera, dok se drugi opredeljuju za investicione fondove – kojih u Srbiji samoj nema mnogo.
Iskustva sa investitorima i fondovima
Kada imate partnera, svi uče jedni od drugih, rekao je Bojan Stevanović, osnivač Hauzmajstora - kompanije koja je počela sa organizovanim sistemom malih kućnih popravki, a sada se bavi upravljanjem i održavanjem nekretnina.
Kompaniju Hauzmajstor kupila je Rustler Grupa, koju vodi porodica Rustler. Oni nisu bili korporatizovani kada su došli na prve pregovore u Beograd, rekao je Stevanović. Ova stara austrijska porodica tada je krenula sa otvaranjem velikog broja firmi i međunarodnim širenjem, a kod Hauzmajstora im se najviše svidela brza organizacija posla - koju oni sami nisu imali.
Stevanović je dodao da se on inicijalno nadao da će dobiti veliki „know-how“ iz Beča, ali da je Rustler Grupa u tom trenutku bila više fokusirana na promet i upravljanje nekretninama, tako da su s vremenom zajedno širili posao i razvijali veštine tima. Obe strane su "ukrale" od ove druge ono što vredi, rekao je Stevanović.
Sa investicionim fondovima je slično, jer oni automatski guraju ka brzoj profesionalizaciji i korporatizaciji, ali njihov cilj je isključivo profit.
Osnivač trgovinskog lanca Gomex Goran Kovačević objasnio je da je on shvatio da mora preduzeti sledeći korak za svoju firmu kada mu je preminuo jedan prijatelj u tridesetim godinama i kada je video koliko je problema firma koju je ostavio za sobom stvorila porodici.
Kovačević je naglasio da je on izabrao stabilnost kroz saradnju sa investicionim fondovima, ali i da je pogrešio nekoliko puta u tom procesu. Sada veruje da je fond SEAF premalo platio Gomex kada su u njega ušli kao manjinski vlasnik 2007. godine, ali se ne kaje zbog toga jer su uveli profesionalno upravljanje u kompaniji i omogućili dalje širenje poslovanja.
"Morate znati tačno šta hoćete", rekao je Kovačević i dodao da je važno znati kada je početak a kada je kraj.
Kovačević je napomenuo da ljudi u Srbiji često, zbog "loših američkih filmova" misle da je namera fonda da "prevari i pokrade... ali to nije baš tako". Dodao je da je fondovima cilj da izađu i da sami imaju tačnu računicu. "Ako dobro odigrate i niste glupi, na kraju imate jednu sasvim pristojnu ponudu."
Osnivač Gomexa, koji je sada predsednik upravnog odbora te kompanije, rekao je da kada ulazi u saradnju sa investicionim fondom, preduzetnik mora da zna da ima dve mogućnosti: jedan je da vrati vlasništvo u potpunosti – što mora da uradi u roku od otprilike pet godina, kako bi se investicija isplatila fondu, ali i kako firma ne bi porasla previše tako da osnivač nema sredstva da je kupi; a druga mogućnost je da osnivač izađe 100 odsto.
Kovačević je rekao da je sam shvatio da mu prva varijanta nije opcija jer bi ponovo firma zavisila samo od njega lično, a i Gomexu bi širenje bilo teže zbog velike konkurencije na tržištu koju predstavljaju svetski lanci poput Lidla i Delhaizea. Tako je rešio da postepeno umanjuje svoj udeo u firmi.
Gomex je ove godine dogovorio izlazak SEAF-a tako što je zajednički ugovorena prodaja većinskog udela u firmi koju je kupio fond CEECAT.
"Novi fond je drugačiji" jer je malo veći, rekao je Kovačević ali je i naglasio da je važno proceniti kakav fond odgovara firmi jer se veliki fond neće dovoljno baviti poslovanje firme koja mu nije dovoljno interesantna.
Strategija je ključna
Međutim, kako je Kovačević napomenuo, sa fondovima treba biti pažljiv i veoma je važno unapred dogovoriti dugoročnu strategiju.
I Ivanović se složio da je strategija važna, napominjajući da banke, kada finansiraju kupovinu udela u nekoj kompaniji, uvek pored finansijskih pokazatelja gledaju i one nefinansijske. On je dodao da trenutno na tržištu u Srbiji postoji tri velika izazova: manjak domaćih investitora, tj. domaćih investicionih fondova, strateško planiranje i ekonomska situacija.
Važnost strategije naglasila je i dr Jasmina Knežević, osnivač i pokretač BelMedica, koji je ove godine sklopio strateško partnerstvo sa turskom kompanijom Acibadem.
"Ja sam napravila procenu da smo mi doživeli svoj maksimum – imamo mi još 10, 20, 30 posto, ali nismo mogli da napravimo 300 posto, a kako je tržište raslo, to mora da se desi jer konkurencija bi nas vrlo brzo pojela", rekla je ona.
Puno investicionih fondova se interesovalo za BelMedic, dodala je Knežević, ali njoj je bilo važno da nađe strateškog partnera. Međutim, ona je savetovala sve preduzetnike da razgovaraju i sa investicionim fondovima kako bi rano naučili koje su im sve opcije i tako se opredelili za ono što njima najviše odgovara.
„Svi vas uče kako da uđete u posao, ali niko vas ne uči kako da izađete iz posla“, zaključila je Knežević.