"NLB Grupa prvu polovinu godine završava sa stabilnom i finansijski solidnom pozicijom", naglasio je više puta generalni direktor banke Blaž Brodnjak na sastanku sa investitorima nakon što je banka predstavila polugodišnje rezultate poslovanja. Nakon prošlogodišnjeg rekordnog poslovanja, NLB Grupa održava rast profita u prvoj polovini godine. U drugom kvartalu ostvarila je 122,6 miliona evra dobiti nakon oporezivanja, što je povećanje od dva odsto u odnosu na prvi kvartal.
Prioritet je traženje mogućih preuzimanja, naglasio je Brodnjak. Ukoliko se ne nađu u narednih godinu i po dana, povećaće isplatu dividende u skladu sa dogovorom sa akcionarima. "Dugoročno, preuzimanje donosi veći prinos od isplate dividendi", upozorio je on. Akcionare je zanimalo i kako su poplave uticale i kako će uticati na poslovanje banke i njenih klijenata.
- Kabinet italijanske premijerke Giorgie Meloni odobrio je porez na višak profita banaka, šta mislite o tome? Slovenački ministar finansija Klemen Boštjančič nedavno je rekao da ovaj predlog još nije skinuo sa stola.
Opširnije
Brodnjak: Bolje takmičiti se sa jednim velikim nego pet manjih
Nakon preuzimanja Nove KBM i njenog najavljenog pripajanja SKB-u, mađarska OTP banka će u Sloveniji dobiti banku koja će, po nekim kriterijumima, prestići NLB.
07.02.2023
NLB širi biznis lizinga na Srbiju i Severnu Makedoniju
Do odluke dolazi posle velikog rasta prihoda od usluge u Sloveniji, naveli su iz banke.
29.11.2022
NLB iskoristila povećanu ekonomsku aktivnost
Umerene ali i dalje pozitivne stope privrednog rasta očekuju se u regionu do kraja 2023. godine.
11.11.2022
Profit NLB Komercijalne posle integracije trostruko veći
Porast neto dobiti je rezultat kako integracije dve banke, tako i uspešnog poslovanja, navode iz kompanije.
16.08.2022
Brodnjak: Ovo je vrlo populističko pitanje. Kao sistemska institucija, već smo donirali pogođene poplavama i time već dali doprinos društvu. Banke ne mogu uticati na monetarnu politiku Evropske centralne banke. Verujemo da se ovi dobici u ovom trenutku čine ogromnim, ali ih treba pretvoriti u istorijske proseke. Podsetimo, imali smo sedam godina negativnih kamata kada nismo ostvarivali profit. Ukratko, to je političko pitanje, ne mogu da komentarišem eventualne buduće odluke vlade.
- Nezvanično saznajemo da je NLB u ekskluzivnim pregovorima o kupovini Summit Leasinga. Možete li to da komentarišete? Takođe, kako idu druge potencijalne aktivnosti preuzimanja?
Brodnjak: Ne znam odakle vam ta informacija. NLB analizira i proučava potencijalne mogućnosti. Ako se pojavi nešto zanimljivo, možda ćemo odlučiti da to preuzmemo. Već smo rekli da razmišljamo i o ulasku na nova tržišta, poput Hrvatske i Albanije. Povećali smo taktički kapacitet za spajanja i akvizicije, odnosno sa približno četiri milijarde na više od četiri milijarde evra u aktivi prilagođenoj riziku. Ako za 12 do 18 meseci ne nađemo pravu priliku, možemo da podignemo dividendu u dogovoru sa investitorima. Danas je rano govoriti o tome. Iskoristićemo mogućnosti koje vidimo u regionu.
- S obzirom na dobre rezultate, da li možemo da vidimo povećanje dividendi u narednim godinama?
Brodnjak: Strategija isplate dividende ostaje nepromenjena, tako da će kapitalni prinos u vidu dividendi između 2022. i 2025. godine iznositi 500 miliona evra. To već znači da će dividende automatski biti sve veće. Kao što sam pomenuo, ima prostora za povećanje dividende ako ne nađemo pravu priliku za preuzimanje. Preuzimanje bi inače donelo veći prinos na duži rok od stvarne isplate većih dividendi. Naravno, sledeće godine bi to moglo da se promeni, ali danas verujemo da ćemo naći priliku za preuzimanje.
- Kakav su uticaj na poslovanje NLB-a imale poplave koje su zadesile Sloveniju?
Andreas Burkhardt, član upravnog odbora: Trenutna procena pokazuje da će uticaj na poslovanje biti umeren, ne očekujemo ozbiljnije uticaje. Dugoročno, očekujemo da će zbog poplava biti potrebno više kapitalnog finansiranja. Što se tiče domaćinstava i hipoteka, izloženost je veoma mala i pokazuje bolje nego što smo u početku mislili. Više je eksponiranosti u korporativnom radu, tačnije dva-tri velika, dobra, jaka klijenta, tako da ne očekujemo veće probleme. Neposredno pre elementarne nepogode predviđali smo da će cena rizika ove godine pasti sa 30-40 baznih poena na 15 baznih poena, a sada se nadamo da će prognoza ostati i pored poplava i da je nećemo korigovati. Nakon početnog šoka, sada izgleda bolje, čak su i kupci u početku bili pesimistični u pogledu toga koliko će vremena biti potrebno da se proizvodnja pokrene, ali sada izgleda mnogo bolje.
- Kakav je vaš plan sa izdavanjem obveznica u narednoj godini? Da li razmišljate i o maloprodajnom izdanju? Koja su očekivani prinosi investitora za potencijalna buduća izdanja?
Arčibald Kremser, finansijski direktor: Vratićemo se na tržišta kapitala, sledeće godine ponovo emitujemo povlašćenu obveznicu u iznosu od 500 miliona evra. Mnogo razmišljamo i o mogućnostima za male investitore, jer želimo da im ponudimo ovaj instrument. Ali prvo moramo pronaći pravi pravni put. Što se tiče zahtevanih prinosa, vidimo ih na istorijski visokim nivoima, moramo da živimo sa tim, naši troškovi finansiranja rastu. Teško nam je da komentarišemo budućnost, jer se tržišni uslovi brzo i značajno menjaju – uglavnom naviše. Mada smo već u prošlom izdanju videli da su se pritisci donekle normalizovali. Istovremeno, poigravamo se i idejom izdavanja obveznica denominiranih u dolarima. Dolar nam je na radaru, dobijamo i reakcije investitora da bi to bilo interesantno. Postoji mnogo ruta na raspolaganju, ne mogu ništa više da kažem u ovom trenutku.
Depositphotos
- Potražnja za novim kreditima se usporava – šta očekujete u budućnosti u svetlu usporavanja privrede?
Kremser: Što se tiče makrokarbonske sredine, vidimo da postoje mogućnosti za takozvano meko sletanje. Skoro sve je u granicama očekivanog. Ekonomija i dalje pokazuje otpornost, čak i u Sloveniji. Ovo je dobra početna pozicija pred prirodnom katastrofom. Uprkos zahlađenju, i dalje vidimo jednocifreni rast novih kredita.
- Kako ćete smanjiti troškove? Troškovi rada su posebno visoki.
Kremser: Inflacija troškova rada je činjenica, govorimo o dvocifrenoj, ali je istovremeno i odraz opšte inflacije. Za talentovane kadrove takmičimo se sa mnogim kompanijama, ne samo bankama, ali istovremeno želimo da ulažemo i u kvalitetne zaposlene. U početku moramo da zadržimo dobre kadrove i da se pobrinemo da što više stvari bude automatizovano i digitalizovano. Moramo znati i da je u Srbiji inflacija još veća, pa ne možemo očekivati da će rast troškova zaposlenih biti mnogo manji od ovoga. Želimo da digitalizujemo još više usluga, u Sloveniji je 89 odsto svih transakcija bezgotovinsko, a želimo da to ubrzamo i u drugim zemljama. Dugoročno, međutim, činjenica je da se broj zaposlenih mora smanjiti.
- Kako napreduje vaš lizing posao?
Brodnjak: Slovenačka lizing kuća lepo raste, povećavamo udeo na tržištu, a dugoročno želimo da dostignemo udeo koji imamo u bankarskom poslovanju. I u Srbiji veoma snažno rastu, iako smo tamo tek na početku. U Severnoj Makedoniji smo još više na početku. Ukratko, očekujemo brz rast u Sloveniji i Srbiji.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...