NLB iskoristila povećanu ekonomsku aktivnost

NLB Grupa je u prvih devet meseci ove godine ostvarila 563,7 miliona evra prihoda, što je 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju poslovni podaci. Od toga su neto prihodi od kamata iznosili 353,1 milion evra, 17 odsto više nego u prvih devet meseci 2021. Bez doprinosa N banke porasli su za 33,3 miliona evra, uglavnom zbog većeg obima kredita sa višim kamatama, objašnjavaju iz NLB-a. Nekamatni prihodi porasli su za sedam odsto, na 210,6 miliona evra.

U trećem kvartalu grupa je ostvarila 205,6 miliona evra prihoda i 90,8 miliona evra neto dobiti. "Ovo su najbolji rezultati u istoriji kompanije", rekao je generalni direktor NLB-a Blaž Brodnjak u razgovoru sa akcionarima. "Kriza nije uticala na poslovanje grupe. Povećanje kamata, kako kaže većina, za nas znači normalizaciju situacije. Takve okolnosti idu naruku banci.'' Uspeli su da obuzdaju inflatorne pritiske. Brodnjak dodaje da su veoma zadovoljni napretkom sektora lizinga. "Ovaj deo poslovanja širimo i na druge zemlje u regionu." Osnovali su novu lizing kompaniju u Severnoj Makedoniji i dobili sve neophodne saglasnosti za kupovinu lizing kuće u Srbiji.

Analitičari Bloomberg Adrije: NLB je imala koristi od efekata povećane ekonomske aktivnosti

"Banka je uspela da iskoristi efekte povećane privredne aktivnosti koja podstiče rast platnog prometa", kažu analitičari Bloomberg Adrije. To pokazuje rast neto provizija od 14 odsto na godišnjem nivou (bez efekata N banke), koji je ubrzan za jedan procentni poen u odnosu na prvu polovinu 2022. godine. Povećanje neto prihoda od kamata bez efekata N banke ubrzalo se na sedam odsto na godišnjem nivou za devet meseci (u poređenju sa pet odsto na godišnjem nivou za devet meseci 2021. godine) – uglavnom zbog povećanja obima kredita i rastućih kamatnih stopa ECB. Treba napomenuti da je međugodišnji pad rashoda za kamate zbog povećanja depozita usporen na -13 odsto u devet meseci 2022. sa 15 odsto na godišnjem nivou u prvoj polovini 2022. godine.

"U poređenju sa bankama slične veličine iz šireg regiona evropskih brzorastućih tržišta, NLB-ova neto kamatna marža od 2,17 odsto spada među najniže u do sada objavljenim finansijskim izveštajima za devet meseci 2022." Pozitivno je da je, uz međugodišnji pad od 0,9 procentnih poena, prinos na kapital od 12,5 odsto dostigao prosek uporedivih banaka. "Što se tiče adekvatnosti kapitala, ukupan koeficijent kapitala od 16,6 odsto manji je i na godišnjem nivou (-1,2 procentna poena) i međugodišnji (-0,6 procentnih poena) zbog povećane aktive prilagođene riziku odnosno većeg preuzimanja rizika. S tim u vezi, pomenuta tendencija daje nešto manji manevarski prostor za preuzimanje rizika u budućnosti, jer smanjuje pozitivan jaz u odnosu na kapitalne zahteve definisane SREP-om, u iznosu od 15,1 odsto", navodi tim analitičara Bloomberg Adrije.
 
NLB se svrstava među referentne regionalne banke, koje imaju sličan ukupan kapital od 16,5 odsto. Planirano izdavanje obveznica minimalnog kapitala i kvalifikovanih obaveza (MREL) od 600 miliona evra u 2023. prvenstveno ima za cilj ispunjavanje uslova MREL, ali analitičari smatraju da će to rezultirati većim troškovima s obzirom na očekivano povećanje kamatnih stopa ECB u narednim mesecima (u najmanje 75 baznih poena). U pogledu likvidnosti, zahtev za pokriće likvidnosti (LCR) ostaje stabilan na 219 procenata, na nivou znatno višem od regulatornog ograničenja od sto procenata.

Efekat preuzimanja N banke

"Situacija oko klijenata u N banci se smiruje", naglasio je Archibald Kremser, član odbora zadužen za finansije banke. Očekuje se da će integracija banaka biti završena u septembru naredne godine. Troškovi integracije ove godine će iznositi 11,2 miliona evra, a sledeće 15,2 miliona evra. "Kada završimo integraciju, biće dosta finansijskih koristi od sinergije", rekao je Kremser. Naredne godine očekuju 1,1 milion evra koristi, a od 2025. više od 14 miliona evra.

Neto dobit u prvih devet meseci skočila je za 84 odsto, na 377,8 miliona evra. Izuzetan rast dobiti rezultat je preuzimanja N banke. Bez doprinosa N banke, dobit je porasla za 28 odsto. Bruto krediti komitentima skočili su za 21 odsto u prvih devet meseci, na 13,2 milijarde evra. Ovo je za 2,34 milijarde više nego pre godinu dana. Povećani su za 1,08 milijardi zbog preuzimanja N banke, dok je ostatak rezultat snažnog rasta kredita stanovništvu i privredi. Depoziti klijenata povećani su za 11 odsto, na 19,6 milijardi evra.

Neto kamatna marža u prvih devet meseci ponovo je porasla – ovog puta za 0,1 procentni poen, na 2,17 odsto. Neto kamatna marža u trećem kvartalu iznosila je 2,27 odsto i bila je viša za 0,11 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal i 0,24 procentna poena viša u odnosu na isti period prošle godine. Zbog visoke inflacije rastu troškovi rada i administrativni troškovi. Ipak, ostvarili su kvartalni pad troškova.

Preporuke stranih analitičara proverili smo i na Bloombergu. Najgledanije slovenačke akcije među stranim analitičarima su akcije NLB-a i Krke. Analitičari za NLB preporučuju kupovinu: prosečna 12-mesečna ciljna cena procenjena je na 90,44 evra. Trenutno se akcija NLB-a kotira na 53,8 evra.

Još 50 miliona za dividende

Dobri rezultati će se preliti u dividende. "Isplata druge ovogodišnje tranše u ukupnom iznosu od 50 miliona evra, što iznosi 2,50 evra po akciji, očekuje se nakon skupštine akcionara u decembru. Ostale isplate će uslediti. Do 2025. planiramo ukupan prinos na kapital od 500 miliona evra u vidu dividendi isplaćenih u gotovini (uključujući isplate u 2022), što bi omogućilo stabilan rast dividendi s jedne strane, kao i priliku za postepeni organski rast i eksploataciju potencijalne taktičke mogućnosti spajanja i preuzimanja", naglasio je Brodnjak prilikom objavljivanja rezultata.

Težak period, obeležen geopolitičkim tenzijama i rastom cena, ima indirektan i direktan uticaj na poslovanje grupe.

Umerene, ali i dalje pozitivne stope privrednog rasta očekuju se u matičnom regionu do kraja 2023. godine. U 2022. godini očekuju prihode od 750 miliona evra, prema prvoj proceni očekivali su 730 miliona evra. U 2023. očekuju 850 miliona evra prihoda, ranije su predviđali 800 miliona evra. Sledeće godine za dividende bi trebalo da bude opredeljeno 110 miliona evra bilansne dobiti.