Zlato u padu dok poskupljenje nafte izaziva strah od rasta kamatnih stopa

Cena zlata je pala, pod pritiskom jačeg dolara i zabrinutosti zbog mogućeg rasta kamatnih stopa, pošto je rat na Bliskom istoku ušao u drugu nedelju, a cena nafte se kretala ka 120 dolara po barelu.

Cena plemenitog metala pala je za tri odsto, na oko 5.015 dolara po unci, nakon što je zabeležila nedeljni pad prvi put u više od mesec dana, pre nego što je nadoknadila gubitak. Glavni proizvođači nafte i gasa u regionu Persijskog zaliva smanjili su proizvodnju, pošto nema nagoveštaja da bi rat između SAD i Izraela sa Iranom mogao da se uskoro završi. Dolar je ojačao u odnosu na sve glavne valute. Jedan pokazatelj američke valute skočio je i za 0,7 odsto.

Pad cene zlata, kako kaže Hebe Chen, analitičarka u Vantage Markets u Melburnu, predstavlja "inflacionog monstruma koji jača dolar". "Cena nafte od 100 dolara pokrenula je lanac reakcija: energetski šok, očekivanja inflacije, jači dolar i slabije zlato."

 

Bloomberg

Zlato se našlo pod pritiskom jer poskupljenje sirove nafte podstiče strah od inflacije u SAD, zbog čega će Federalne rezerve verovatnije duže održavati kamatne stope nepromenjenim, ili čak ih povećati. Viši troškovi zaduživanja, kao i jači dolar, obično negativno utiču na plemenite metale, koji ne donose kamatu. Zlato je takođe služilo kao izvor likvidnosti tokom sve većeg pada globalnih berzi.

"U periodima tržišnog stresa izazvanog geopolitikom, investitori ponekad prodaju imovinu poput zlata kako bi prikupili gotovinu", rekao je Christopher Wong, strateg u kompaniji Oversea-Chinese Banking Corp. "Kada ta faza prođe, geopolitička neizvesnost obično i dalje podržava potražnju za sigurnim investicijama prilikom padova."

Iako je trgovanje bilo nestabilno i rast se zaustavio, zlato je poraslo od oko 18 odsto od početka godine. Poremećaji u globalnoj trgovini i geopolitici izazvani potezima predsednika SAD Donalda Trumpa, kao i pretnje nezavisnosti Fedu, uglavnom su išle u prilog sigurnijim investicijama. Centralne banke su više kupovale zlato, što je takođe podstaklo rast, a Narodna banka Kine je u februaru kupila još zlata, nastavljajući to da radi već 16 meseci.

Rat na Bliskom istoku sada je ušao u deseti dan. Tokom vikenda, Teheran je imenovao novog vrhovnog vođu i nastavio napade u Persijskom zalivu, dok je Izrael gađao skladišta goriva u iranskoj prestonici i ugrozio elektrodistributivnu mrežu Irana. Napadi na energetsku infrastrukturu i obustava pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, kroz koji se transportuje petina svetske nafte, podigli su cene sirove nafte i prirodnog gasa.

Relativno brz kraj sukoba verovatno bi doveo do slabljenja dolara i rasta cene zlata, dok bi produženi rat podstakao jačanje američke valute i prinos na državne obveznice u očekivanju više inflacije, što bi umanjilo verovatnoću snižavanja kamatnih stopa, napisao je Ed Meir, analitičar metala u kompaniji Marex Capital Markets Inc., u belešci od subote. "Postoji vreme za kupovinu, vreme za prodaju i vreme kada se jednostavno čeka", naveo je. "Zasad je čekanje najbolja opcija."

Cena spot zlata pala je za 1,6 odsto na 5.091,06 dolara po unci u 11.59 po lokalnom vremenu u Singapuru. Srebro je izgubilo 1,7 odsto i trgovalo se po 83,11 dolara, platina je pala za 2,2 odsto, a paladijum 0,8 odsto. Bloombergov indeks dolara porastao je za 0,6 odsto nakon što je prošle nedelje zabeležio rast od 1,3 odsto.