.webp){kind=icon}
Cena nafte na svetskom tržištu je krenula ka četvrtom nedeljnom padu nakon što je niz povećanja kamatnih stopa centralnih banaka širom sveta još više pomračio izglede za potražnju.
Fjučersi West Texas Intermediate (WTI) pali su na 82 dolara po barelu, a od početka nedelje cena ove nafte pala je za više od dva odsto. Federalne rezerve su do sada dale najjasniji signal da su spremne da tolerišu recesiju SAD kao kompromis za ponovno preuzimanje kontrole nad inflacijom, dok su Velika Britanija, Norveška i Južna Afrika takođe podigle stope.
Nafta ostaje na putu za svoj prvi kvartalni gubitak posle više od dve godine, jer zabrinutost zbog usporavanja globalne ekonomije utiče na izglede za potražnju. Jači dolar je doprineo dodatnim padovima ove nedelje, čineći robu po ceni u toj valuti skupljom za investitore.
Malo je verovatno da će brzo povećanje kamatnih stopa označiti kraj kampanje za ukroćivanje inflacije, čak i kada centralne banke rizikuju da dovedu svoje privrede u recesiju. To označava drastičnu promenu u odnosu na pre godinu dana kada su zvaničnici javno predviđali da će skok cena iz ere pandemije uskoro izbledeti.
Nigerijski ministar nafte Timipre Sylva rekao je da bi OPEC mogao biti primoran da dodatno smanji proizvodnju ako cene padnu ispod sadašnjih nivoa. Kartel i njegovi saveznici ranije ovog meseca pristali su na prvo smanjenje snabdevanja posle više od godinu dana. Taj potez je pokazao da je OPEC+ ozbiljan u pogledu upravljanja tržištima, saopšteno je iz Saudijske Arabije.
"Ovo će biti veoma, veoma nestabilno poslednje tromesečje", rekla je Amrita Sen, glavni analitičar za naftu u Energy Aspects za Bloomberg. Trenutno postoji "previše različitih i kontradiktornih faktora koji utiču na cene", dodala je ona.
Cene:
- WTI za isporuku u novembru povukao se za 0,5 odsto na 83,04 dolara po barelu u 7.25 ujutru u Londonu.
- Brent za novembarski obračun pao je za 0,4 osdto na 90,06 dolara po barelu.
Države članice Evropske unije utrkuju se da u roku od nekoliko nedelja postignu politički sporazum kojim bi se nametnula granica cena ruske nafte. Taj pritisak je dobio zamah nakon što je predsednik Vladimir Putin ove nedelje najavio mobilizaciju trupa, eskalirajući rat u Ukrajini, i mogao bi da bude deo novog niza sankcija koje će predložiti Evropska komisija.
Putin i saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman u međuvremenu su u četvrtak potvrdili svoju posvećenost alijansi OPEC+, saopštio je Kremlj. Grupa je održala veze sa Rusijom, uprkos ratu u Ukrajini.
