AI potresa tržišta bakra - ključni metal probija cenovne rekorde

Dok je pažnja investitora velikim delom usmerena na rekordne cene zlata i srebra, prava drama odvija se na tržištu industrijskih metala. Ko god u budućnosti bude morao da kod kuće instalira bakarne cevi za centralno grejanje, mogao bi imati utisak da ugrađuje zlatne poluge. Cene industrijskih metala, predvođene bakrom, idu u nebo, ali razlozi su dublji od klasičnih ekonomskih ciklusa. O tome šta pokreće ovaj fascinantan rast i šta nam on govori o zdravlju globalne ekonomije razgovarali smo sa Dinom Stipićem, mlađim analitičarom tržišta kapitala u Bloomberg Adriji.

Tehnološka revolucija gura cene bakra u nebo

Glavni pokretač strelovitog rasta cene bakra je tehnološka revolucija koja se odvija pred našim očima. Tehnološki divovi poput Meta i Microsofta ulažu milijarde dolara u infrastrukturu za veštačku inteligenciju i masovno širenje data centara, a za sve to potrebne su ogromne količine bakra.

 

"Bakar sve više postaje ključno usko grlo AI revolucije jer potražnja snažno raste na nekoliko frontova istovremeno", objašnjava Stipić. Pored data centara, tu su obnovljivi izvori energije, električna vozila i 5G infrastruktura. Najave Mete i Microsofta o daljem povećanju ulaganja u AI infrastrukturu znače samo jedno: ubrzan rast potražnje za bakrom u narednim godinama.

Ponuda ne može da prati potražnju

Dok potražnja eksplodira, ponuda ozbiljno zaostaje. Globalna proizvodnja teško uspeva da prati tempo, pre svega zbog poremećaja u radu ključnih rudnika. "Značajni rudnici u Indoneziji i Čileu i dalje ne rade punim kapacitetom, a širenje rudarske proizvodnje generalno je presporo", ističe Stipić.

Prema podacima International Copper Study Group, tržište se već kreće ka strukturnom deficitu jer rast potražnje daleko nadmašuje rast ponude. Kada se saberu svi faktori – od elektrifikacije i energetske tranzicije do ekspanzije AI sektora – jasno je da se bakar pretvara u kritičan resurs i potencijalno usko grlo celokupnog tehnološkog razvoja.

Cene "na steroidima": spekulacije protiv fundamenta

Rekordni skok cene, najveći u poslednjih 16 godina, postavlja pitanje da li se radi o stvarnoj industrijskoj potražnji ili o novom špekulativnom balonu. Stipić naglašava da je ključno razdvojiti kratki i dugi rok. Dugoročno, rast cene ima snažan fundamentalni temelj u elektrifikaciji i digitalizaciji. Ove godine u januaru cena bakra ponovo je probila rekorde, nakon što je već ranije zabeležen značajan rast.

"Međutim, kratkoročno je deo ovog snažnog rasta cene očigledno potaknut špekulativnim kapitalom, pre svega investitorima iz Kine", kaže Stipić. Kao primer navodi nedavni skok cene na Šangajskoj berzi na čak 14.000 dolara po toni, dok se na Londonskoj berzi kretala oko 13.000 dolara. Takvi nagli skokovi ne prate istovremeni oporavak fizičke potražnje, naročito u posrnulom kineskom građevinskom sektoru. "To znači da je tržište kratkoročno zagrejano i da je korekcija moguća, ali to ne znači da se radi o balonu. Špekulacija može ispariti, ali temeljna potražnja za bakrom i dalje ostaje", zaključuje.

Šira slika: šta nam metali govore o globalnoj ekonomiji

Za razliku od tehnoloških akcija koje su često pogonjene euforijom, kretanja cena metala poput aluminijuma i rude gvožđa daju mnogo realniju sliku šire ekonomije. Dok potražnja za aluminijumom raste zbog obnovljivih izvora, elektrifikacije i posebno vojne industrije, ruda gvožđa stagnira.

Razlog je usporavanje tradicionalnog industrijskog ciklusa, pre svega u Kini, gde više od polovine svetske rude gvožđa završava u čeličanama. Kinesko tržište nekretnina, koje je i dalje u stagnaciji, pritiska potražnju. Dodatni pritisak na cene gvožđa dolazi iz Afrike, gde će pokretanje ogromnog rudnika Simandou u Gvineji dodatno povećati globalnu ponudu.

Sve to, kako objašnjava Stipić, znači da svet nije u klasičnom, širokom industrijskom bumu. Umesto toga, nalazimo se u "selektivnoj transformaciji", gde određeni sektori, poput AI-ja i zelene tehnologije, rastu izuzetno snažno, dok temeljna industrijska potražnja u tradicionalnim sektorima ostaje prigušena. Veštačka inteligencija trenutno ima snažan zamah, ali to ne menja činjenicu da se globalna ekonomija kreće neujednačeno, sa vidljivim usporavanjem u svojim tradicionalnim uporištima.