Novi rekordi za zlato i srebro - prilika ili zamka na tržištu

Cene zlata i srebra postavljaju nove rekorde. Početkom ove nedelje zlato je prvi put u istoriji doseglo cenu od 5.100 dolara za uncu. Srebro je takođe skočilo na rekordni nivo iznad 110 dolara za uncu. Pre godinu dana zlato je stajalo 2.800 dolara za uncu, što znači da je od prošlog januara dobilo oko 83 odsto na vrednosti, mereno u dolarima.

Srebro je poraslo još snažnije. Pre godinu dana cena srebra kretala se oko 30 dolara za uncu, a početkom ove nedelje dostigla je 110 dolara, što znači rast od oko 255 odsto.

Šta podstiče rast cena plemenitih metala i kakve su šanse da cene nastave da rastu

"Rast cene srebra za nas u Centru Zlata nije bio veliko iznenađenje jer već godinama analiziramo tržište. Pitanje nikada nije bilo da li je srebro potcenjeno ili hoće li njegova cena jednog dana snažno porasti, već samo kada će se to dogoditi", odgovorili su za Bloomberg Adriju iz kompanije koja trguje investicionim zlatom i srebrom.

Centar Zlata pritom beleži velik rast interesovanja za investiciono srebro u obliku srebrnjaka i srebrnih poluga u poslednjih 12 meseci.

"Prema našim procenama, potražnja za investicionim srebrom se u tom razdoblju udvostručila", poručili su iz firme, uz upozorenje da bi na evropskom tržištu moglo doći do nestašice fizičkog srebra.

Zašto raste srebro

Među glavnim razlozima snažnog rasta cene srebra su geopolitičke napetosti, trgovinske napetosti, očekivanja o snižavanju kamatnih stopa američkog Feda (Federalne rezerve), te slabljenje američkog dolara. Ti faktori stvaraju atmosferu nesigurnosti na svetskim tržištima, što ulagače odvraća od rizičnih ulaganja i usmerava ih prema sigurnim utočištima, navode u Centru Zlata.

Uz povećanu investicionu potražnju za srebrom raste i industrijska potražnja zbog njegove primene u brojnim tehnologijama budućnosti - od solarnih panela, vetroelektrana i drugih održivih tehnologija pa sve do vojne opreme, mikroprocesora, 5G antena, mobilnih telefona i data centara za veštačku inteligenciju.

U Centru Zlata ponovo upozoravaju da bi na evropskom tržištu moglo doći do nestašice fizičkog srebra.

Istovremeno, ponuda srebra već je petu godinu zaredom ograničena zbog nedovoljne rudarske proizvodnje. Osim toga, Kina je nedavno ograničila izvoz ključnih metala, uključujući srebro, što dodatno sužava svetsku ponudu.

"Sve to predstavlja snažnu fundamentalnu osnovu za dugoročni rast cene srebra", poručili su.

Koliko brzo i snažno je cena srebra rasla pokazuje podatak da je srebro tek prošle godine premašilo nominalni rekord iz 2011, kada je doseglo 37 dolara za uncu.

Iznenadio je intenzitet rasta cena

"Rast cena zlata i srebra nije nas iznenadio jer smo ga, kod zlata zbog rekordnih kupovina centralnih banaka, a kod srebra zbog višegodišnjeg deficita između ponude i potražnje, i najavljivali i očekivali. Ali intenzitet rasta iznenadio je gotovo sve", komentarisao je za Bloomberg Adriju zbivanja na tržištu Peter Slapšak iz kompanije Elementum.

Slapšak, koji je još pre gotovo godinu dana tačno predvideo mogućnost snažnog rasta cene srebra, smatra da srebro i dalje ima potencijal rasta, "ali nakon tako brzog rasta obično uvek sledi period konsolidacije cene".

"To znači da je pre novog rasta uobičajena korekcija cene, tokom koje se uspostavlja novi nivo podrške. Teško je proceniti gde je taj nivo, kao i kada će tačno do korekcije doći. Važno je imati na umu da kod srebra i dalje postoji strukturni deficit koji traje već godinama i koji se ne može ukloniti u kratkom roku", istakao je Slapšak.

Iako rast cena uvek privlači nove kupce i dodatne kupovine, Slapšak upozorava da cene zlata i srebra osciliraju u oba smera, pa ulaganje u plemenite metale ne bi trebalo biti kratkoročno, već srednjoročno do dugoročno.

Bloomberg

Hao Hong, glavni investicioni direktor kompanije Lotus Asset Management, rekao je za Bloomberg da cena srebra ove godine "ima još mnogo prostora za rast, te bi se do kraja godine mogla popeti na 150 dolara za uncu".

Zašto raste zlato

Među ključnim razlozima rasta cene zlata su kupovine centralnih banaka, koje u vremenima nesigurnosti gomilaju zlato. Tempo tih kupovina snažno je ubrzan 2022. godine, nakon što je zamrzavanje ruskih deviznih rezervi naglasilo privlačnost zlata kao imovine koju nije moguće zamrznuti, navodi Bloomberg.

Prema analizama Svetskog saveta za zlato (WGC), centralne banke su u 2025. godini povećale svoje zlatne rezerve kao stratešku zaštitu od valutnih i finansijskih kriza.

Podaci firme Metal Focus pokazuju da su neto kupovine zlata centralnih banaka značajno porasle na 200-400 tona po kvartalu nakon 2022. godine, dok su se pre toga kretale u rasponu od oko 100-200 tona po kvartalu.

Pre nekoliko dana, samo je poljska centralna banka najavila kupovinu 150 tona zlata, što će povećati njene rezerve na ukupno 700 tona zlata - poljska centralna banka trenutno poseduje 550 tona zlata.

"Time će se Poljska svrstati među deset elitnih država s najvećim zlatnim rezervama na svetu", saopštila je prošle nedelje poljska centralna banka.

Planirane kupovine, čija je vrednost gotovo 23 milijarde dolara prema trenutnim tržišnim cenama, veće su od ukupnih zlatnih rezervi velikih privreda poput Brazila i Meksika, izveštava Bloomberg. Navodi se i da je Poljska samo u 2025. godini kupila oko 100 tona zlata – više nego bilo koja druga centralna banka koja je svoje kupovine prijavila Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

Analitičari podižu prognoze

S obzirom na najave novih kupovina centralnih banaka, cena zlata mogla bi nastaviti s rastom, što potvrđuju i prognoze finansijskih institucija. Investiciona banka Goldman Sachs prošle nedelje je povisila svoju prognozu cene zlata za kraj godine za više od 10 odsto, s 4.900 na 5.400 dolara za decembar 2026.

Analitičari Goldman Sachsa očekuju da će kupovine centralnih banaka u 2026. godini u proseku iznositi 60 tona mesečno, dok će centralne banke na tržištima u razvoju "verovatno nastaviti strukturnu diverzifikaciju svojih rezervi u zlato".