Pad cena nafte - smanjenje profita naftnih kompanija

Cene sirove nafte ponovo padaju. Fjučersi za 159-litarski barel sirove nafte brent su se u utorak posle trodnevnog pada kretale oko 68,4 dolara. Cene su pale uglavnom zbog nedeljne odluke Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznica da u septembru poveća proizvodnju sirovine.

Analitičari smatraju da bi cene nafte bile više da na tržištu nema zabrinutosti oko poremećaja u snabdevanju ruskom naftom. Vašington, naime, pojačava pritisak na Moskvu da okonča rat u Ukrajini, a time preti i kupcima ruske nafte, pre svega Indiji. Predsednik Donald Trump je u ponedeljak rekao da će znatno povećati carine za Indiju zbog njenog uvoza ruske nafte.

Indija se trenutno suočava sa carinama od 25 odsto na izvoz u SAD, a Trump je poslednjih dana govorio čak o sekundarnim carinama od 100 odsto i sankcijama. Prema izveštajima stranih agencija, takve mere bi mogle ugroziti do 2,75 miliona barela ruskog izvoza nafte dnevno, posebno u Kinu i Indiju.

Cene severnomorske nafte brent su se u utorak pre podne kretale oko 68,4 dolara po barelu.

 

 

Nakon tromesečnog rasta, cena nafte je pala. Pesimizam na tržištu je posledica najava usporavanja najveće svetske ekonomije uzrokovanog opsežnijim trgovinskim merama Trumpa, što ugrožava potražnju za energijom, kao i mera OPEC+ za ukidanje ograničenja ponude. Sve to zajedno izazvalo je zabrinutost da će se u ovoj polovini godine napraviti višak sirove nafte, što će uticati na cene, kao i na stanje na tržištu, sumira Bloomberg.

"Osnovni izgledi za tržište nafte su pesimistični: očekivano je da će povećanje ponude OPEC+ obezbediti višak na tržištu od poslednjeg kvartala nadalje", rekao je za Bloomberg Warren Patterson, šef strategije za sirovine u ING-ju. "Međutim, ključan i vrlo realan rizik povezan sa ovom prognozom je mogućnost uvođenja sekundarnih carina za kupce ruske nafte", dodaje.

 

 

 

OPEC+ sa novim povećanjem proizvodnje

Osam članica kartela OPEC+ se u nedelju dogovorilo o novom velikom povećanju proizvodnje nafte, i to za približno 548.000 barela nafte dnevno, počev od septembra. To su, pre svega, zahtevi najvećeg proizvođača u okviru te organizacije, Saudijske Arabije, i njenih bliskih zalivskih saveznica, koje zajedno žele da povrate tržišni udeo.

Ovom odlukom naftni kartel će završiti period niže proizvodnje nafte koji je osam ključnih članica OPEC+ usvojilo 2023. godine, kada je dnevnu proizvodnju ograničilo za 2,2 miliona barela.

Zalivske zemlje naftu proizvode uz izuzetno niske troškove, tako da u kratkoročnom periodu mogu podneti niže cene sirovine. Do kraja decembra dodatno će se razmatrati prethodna mera smanjenja proizvodnje, i to za približno 1,66 miliona barela dnevno, izveštava Reuters.

 

Akos Stiller/Bloomberg

Saudijska Arabija, koja pored Rusije vodi naftni kartel OPEC+, doživela je preokret u naftnoj strategiji, jer se većinu poslednje decenije trudila da održi visoke cene sirove nafte, piše Bloomberg, koji dodaje da će to imati posledice.

Za balansiranje budžeta i realizaciju saudijskih ambicioznih infrastrukturnih ciljeva definisanih u Viziji 2030, cena barela nafte mora dostići približno 90 dolara, nedavno je zapisao Međunarodni monetarni fond.

Tržišta sada očekuju da će OPEC+ u septembru obustaviti povećavanje proizvodnje. To je ove nedelje u izveštaju zapisala i američka banka Goldman Sachs, koja se poziva na rastuću proizvodnju u SAD, usporeni globalni ekonomski rast i povećanje zaliha nafte.

 

Bloomberg

 

Niske cene smanjile profite naftnih kompanija

Naftni koncern Shell je u drugom kvartalu izvestio o smanjenju profita od 32 odsto, ali je ipak prevazišao očekivanja analitičara, pisali smo prošle nedelje. Pad profita u poređenju sa prošlom godinom odražava niže cene nafte i gasa na svetskom tržištu.

Izvršni direktor Shella Wael Sawan nastojao je tokom poslednje dve godine da smanji troškove, poboljša pouzdanost i reši se suvišnih sredstava, kako bi smanjio razliku u vrednovanju u odnosu na konkurente. To je očigledno dalo rezultate, jer je kompanija u 2025. godini do sada uspevala da nadmaši svoje velike naftne konkurente.

O padu profita izvestila je i najveća naftna kompanija na svetu, saudijski Aramco. Negativni poslovni rezultati se nižu već deseti kvartal zaredom, jer je uticaj nižih cena nafte nadmašio efekat veće proizvodnje, prenosi Bloomberg.

 

TAP

 

Krajem prošle nedelje pozitivno su iznenadili i Exxon Mobil i Chevron. Kompanije su objavile neočekivano bolje rezultate, nakon što je rekordna proizvodnja nafte ublažila uticaj nižih cena sirove nafte. Exxon je crpeo više nafte nego u bilo kom drugom drugom kvartalu od istorijske akvizicije kompanije Mobil pre više od 25 godina. Chevron je u međuvremenu povećao proizvodnju na rekordnih skoro četiri miliona barela dnevno, prenosi Bloomberg.

Kakve su prognoze

Analitičari Bloomberg Adrije smatraju da će cene nafte ove godine i dalje biti pod pritiskom viška svetske ponude i sporog ekonomskog rasta. "Geopolitički rizici su najveća nepoznanica u vezi sa cenama. Ukoliko se održi prekid vatre između Izraela i Irana, očekujemo pritisak na snižavanje cena, koji će cenu nafte održati na nivou iz maja", rekli su i dodali da isto važi za eventualni prekid vatre između Rusije i Ukrajine.

Banke Goldman Sachs i JPMorgan Chase očekuju da će se cene nafte do kraja godine kretati oko 60 dolara po barelu.

"Međutim, svaka eskalacija koja bi prouzrokovala poremećaje u snabdevanju mogla bi dovesti do viših cena. Predviđamo da će se cene kretati od 60 do 65 dolara do kraja 2025. godine, ukoliko ne bude većih rizika u snabdevanju koji bi mogli dovesti do poskupljenja", kažu.