Hoće li pad cene nafte dodatno oboriti cenu goriva u Srbiji

Nafta ubrzano pojeftinjuje, a i cene goriva u poslednje vreme padaju, što najviše osećamo u našim novčanicima. Cena dizela u Srbiji je u poslednjih mesec dana niža za osam dinara, dok je benzin pojeftinio za sedam dinara. Znatno smanjenje cene nafte na berzama samo se delimično odražava na maloprodajne cene goriva. Ali to nije nužno loša stvar.

Barel nafte brent od 159 litara u sredu je koštao nešto više od 60 dolara. Od početka godine pojeftinio je za više od 20 odsto, a u poslednjih godinu dana za skoro 28 odsto. Poslednji put smo videli ovako niske cene u prvom kvartalu 2021. godine.

Prema trenutnim cenama goriva koje važe od 30. aprila, litar dizela u Srbiji košta 188 dinara, a cena za litar benzina iznosi 176 dinara po litru. Država je nastavila da ograničava cene goriva i ove godine. Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je početkom februara 2022. godine. Razlog za njeno donošenje bio je očuvanje životnog standarda građana zbog svetske energetske krize. Od tada se svakog petka objavljuju maksimalno dozvoljene cene evrodizela i benzina. Najvišu cenu goriva od početka godine vozači su plaćali od 21. do 27. februara. Tada je litar dizela koštao 204 dinara, a benzina 189. 

Tilen Šarlah iz slovenačke kompanije Acex kaže da postoji više razloga za nagli pad cena nafte. On ističe da je kartel OPEC+ (posebno Rusija i Saudijska Arabija) u početku ograničio proizvodnju, ali je poslednjih meseci postepeno povećavao proizvodnju sa ciljem povratka tržišnog udela, verovatno kao odgovor na slabiju potražnju ili geopolitičke pritiske. Kartel je prošle subote doneo odluku da poveća proizvodnju za 411.000 barela dnevno.

 

 

Šarlah takođe navodi da je potražnja u Kini, koja je najveći svetski uvoznik nafte, manja od očekivane. "SAD brzo reaguju na više cene svojom proizvodnjom nafte iz škriljaca, što ograničava rast cena na duže, a one se dodatno snižavaju promenama u američkom rukovodstvu i uvođenjem carina koje unose neizvesnost na tržište i povećavaju rizik od usporavanja globalnog ekonomskog rasta", dodaje on.

Slično mišljenje deli i Uroš Selič, specijalista za menadžment u kompaniji Sava Infond, koji motive za povećanje proizvodnje u kartelu OPEC+ vidi kao višeslojne: "Od kažnjavanja članica koje ne poštuju proizvodne kvote (npr. Irak i Kazahstan) do političkih interesa povezanih sa najvećim članom kartela, Saudijskom Arabijom, koja teži da održi dobre odnose sa SAD".

Analitičari ubuduće očekuju nižu cenu nafte

Američki predsednik Donald Trump već duže zagovara niže cene nafte, od oko 50 dolara po barelu, jer one koriste američkim potrošačima, jačaju domaću industriju i istovremeno stvaraju pritisak na geopolitičke rivale poput Rusije i Irana.

Selič dalje navodi da na strani tražnje, osim Kine, stagnira i uvoz nafte u Indiji: "Istovremeno, američka proizvodnja, iako rast malo usporava, i dalje dostiže rekordne nivoe. Dodatnu neizvesnost na tržištu stvaraju sve veći rizici recesije u SAD, što dodatno smanjuje očekivanja u vezi sa budućom potražnjom za naftom".

Analitičari, uključujući Šarlaha, uglavnom očekuju fluktuacije, ali relativno niže cene, od 55 do 70 američkih dolara po barelu: "Mogle bi da padnu niže u kratkom roku u slučaju jakih šokova na strani potražnje. Najveći uticaj na buduće trendove imaće, naravno, potražnja, prvenstveno vođena ekonomskim rastom, zatim budućom proizvodnjom OPEC-a i SAD, i makroekonomskom neizvesnosti jer visoke kamatne stope centralnih banaka nastavljaju da pritiskaju globalni rast, a samim tim i potražnju za energijom".

Bloomberg

 

U poslednje vreme se mnogo govori o mogućem završetku rata u Ukrajini. To bi moglo smanjiti geopolitičku premiju u ceni nafte, što bi rezultiralo nižim cenama, kaže Šarlah. "Potencijalno mirovno rešenje ili ublažavanje sankcija omogućili bi povećanje izvoza iz Rusije - mnoge rute i količine su trenutno sankcionisane ili ograničene." Ali važi i obrnuto: svaka nova kriza, eskalacija ili novi rat na Bliskom istoku izazvali bi skok cena, naglašava sagovornik.

Cene goriva u Srbiji ipak i dalje previsoke

Kada je Srbija u pitanju, cene goriva ipak nisu toliko niske koliko bi mogle da budu, a jedan od razlog za to je značajan uticaj državnih dažbina, rafinerijskih marži i drugih tržišnih faktora u formiranju konačnih cena za potrošače. 

"Značajan deo cene čine državne dažbine - akcize, porez na dodatu vrednost i ostale naknade. U Srbiji ostale naknade uključuju i naknadu za obavezne rezerve i naknadu za energetsku efikasnost. Državne dažbine čine približno 48 i 50 odsto ukupne maloprodajne cene dizela i benzina, što je više nego u Hrvatskoj i Sloveniji", kaže Miloš Đaković, analitičar Bloomberg Adrije.

 

 

Vlada Srbije je i ove godine u februaru donela odluku o usklađivanju akciza s godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2024. godini. Akcize za gorivo koje se primenjuju od 7. februara su ponovo povećane. Nova akciza na olovni benzin je veća za 3,07 dinara i iznosi 74,54 dinara, dok je za bezolovni sa 67,22 otišla na 70,11 dinara. 

Budžetom za 2025. godinu planiraju se prihodi od akciza na naftne derivate u iznosu od oko 226 milijarde dinara, što je za 4,2 odsto više od očekivane naplate u 2024. godini, navodi se u oceni predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu koju je dao Fiskalni savet.

Srpsko tržište nafte dodatno opterećuje i neizvesna situacija oko Naftne industrije Srbije, kojoj su američke sankcije i treći put odložene do 27. juna. Podsetimo, NIS se 10. januara ove godine našao na takozvanoj SDN listi sankcija (engl. Specially Designated Nationals and Blocked Persons list) američkog ministarstva finansija koje su više meseci najavljivane. Sankcije je prvobitno trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali su odložene za mesec dana, a zatim su još jednom odložene 28. marta, i na kraju treći put pomerene do 27. juna.