OPEC+ se dogovorio oko novog povećanja isporuke nafte u junu

OPEC+ se dogovorio o novom povećanju proizvodnje u junu, ubrzavajući obnovu ponude drugi mesec zaredom, dok lideri grupe pokušavaju da kazne članice koje prekomerno proizvode, u sklopu promene strategije koja je već dovela do naglog pada cena sirove nafte.

Ključne zemlje predvođene Saudijskom Arabijom i Rusijom saglasile su se u subotu da sledećeg meseca dodaju 411.000 barela dnevno, rekli su delegati, tražeći da ostanu anonimni jer su razgovarali o poverljivim informacijama. Ovo povećanje je u skladu sa prošlomesečnim povećanjem, kada je grupa iznenada odlučila da vrati trostruko veću količinu nego što je bilo planirano za maj.

Trgovci sirovom naftom već su očekivali veliko povećanje nakon što je Saudijska Arabija poslednjih nedelja signalizirala da je spremna da prihvati produžen period niskih cena nafte. Ipak, ovo predstavlja dramatičan zaokret u odnosu na dosadašnju poziciju kartela koji je godinama branio cene nafte, što otvara pitanja o budućnosti saveza i podstiče spekulacije o mogućem cenovnom ratu.

 

                      

U situaciji trenutne nestabilnosti na tržištu nafte, OPEC+ je odlučio da poveća proizvodnju za dodatnih 411.000 barela dnevno u junu, uprkos opadanjima cena, volatilitetskim promenama i slaboj potražnji. Odluka iza ovog poteza leži u nekoliko ključnih razloga, ističe Young.  "Prvo se neki članovi saveza, poput Kazahstana, UAE-a i Iraka, ponašaju kao "varalice", jer proizvode više od milion barela dnevno u poređenju sa kvotama koje su im dodeljene. Saudijska Arabija, zajedno sa drugim zemljama koje se pridržavaju svojih proizvodnih kvota, sada želi da kazni ove članice za njihovo prekoračenje.Osim toga, OPEC+ nastoji da izbalansira tržište, posebno u periodu kada dolazi do smanjenja zaliha. Iako su cene nafte opale, žele da spreče drastičan pad inventara koji bi mogao ugroziti dugoročnu stabilnost tržišta. Čini se da OPEC+ ima za cilj da podstakne oživljavanje tržišta nafte, s obzirom na smanjenje zaliha u poslednjim mesecima", kaže Young.   On poredi i trenutnu sutuaciju sa onom iz 2018. godine, kada su sankcije protiv iranske i venecuelanske nafte stvorile nesigurnost. "OPEC i Saudijska Arabija verovatno čekaju da SAD postupe po pretnjama sekundarnih sankcija protiv Irana. Ovaj potez bi omogućio Saudijskoj Arabiji da vrati deo iranske nafte na tržište, čime bi pomogla stabilizaciji globalnog snabdevanja.Biće zanimljivo pratiti kako će američka administracija reagovati na ove pretnje sekundarnih sankcija i hoće li one zaista postati stvarnost, što bi dodatno oblikovalo globalno tržište nafte", tvrdi Young.  Na pitanje da li će američke naftne kompanije biti u mogućnosti da ispune Trumpovu politiku "drill, baby, drill" portfolio menadžer kaže da je poprilično jasan odgovor "Ne".    "Iako je američki sekretar za energetiku izašao u javnost govoreći o tome kako će proizvodnja rasti i kako će volumen biti veći, on se istovremeno nalazi na Bliskom istoku moleći Saudijsku Arabiju i druge zemlje za više nafte. To stvara pomalo bizaran scenario u kojem Trumpova administracija promoviše platformu "America First", ali u energetskom sektoru, šala je da je "America Last". Ovo, međutim, nije šala za američke radnike u naftnoj industriji, niti za ljude koji rade u lancu snabdevanja i vrednosnom lancu u SAD-u. To je zaista čudna kontradikcija u narativu. Ako se ovakva politika nastavi, mogao bih očekivati značajno smanjenje prihoda u ovoj industriji", napominje on.  Velike naftne kompanije uglavnom se drže svojih planova rasta, ali kako im, kako tvrdi Young za sada ide prilično loše.  "Postoje spekulacije o potencijalnom spajanju Shell-a i BP-a, što je zanimljivo s obzirom na to da su to dve najslabije performirajuće kompanije među naftnim gigantima u poslednje dve godine. Te kompanije definitivno ne beleže fantastične rezultate. Ne bih rekao da postoji neka posebna otpornost u njihovom poslovnom modelu, posebno jer su spore u prilagođavanju broju aktivnih bušotina i operacija. Zapravo, postoje konkretni dokazi o strukturnim problemima i poteškoćama u upravljanju ovako velikim sistemima sa ogromnom radnom snagom i izrazito sporom responzivnošću – što smo mogli jasno da vidimo i tokom pandemije kovida. Shell i BP su uništili milijarde dolara kapitala kroz kombinaciju spore reakcije na tržišne promene", zaključuje Young.

  

Delegati iz OPEC+ naveli su da je do promene strategije došlo jer su Saudijci izgubili strpljenje zbog prekomerne proizvodnje članica poput Kazahstana i Iraka, pa su odlučili da ih finansijski "izmore" padom cena.

"OPEC+ je upravo bacio bombu na tržište nafte", rekao je Jorge Leon, analitičar u Rystad Energy A/S i bivši zaposleni u sekretarijatu OPEC-a. "Ovim potezom Saudijska Arabija pokušava da kazni nepoštovanje dogovora, naročito od strane Kazahstana, ali i da se dodvori predsedniku Trumpu koji traži niže cene nafte."

Rijad nastoji da ojača veze sa predsednikom SAD Donaldom Trumpom, koji ovog meseca dolazi u posetu Bliskom istoku i koji je pozvao Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEC) da smanji troškove goriva. Trump ujedno vodi napete pregovore o nuklearnom sporazumu sa političkim protivnikom Rijada i članicom OPEC-a, Iranom.

Cena nafte se u petak u Londonu kretala oko 61 dolar po barelu, blizu najnižeg nivoa u poslednje četiri godine, jer je zaokret Saudijske Arabije dodatno podstakao strahove izazvane Trumpovim trgovinskim udarom carinama protiv Kine, najvećeg uvoznika nafte na svetu, i drugih velikih ekonomija. Čak i pre nego što je OPEC+ počeo da povećava proizvodnju, tržište nafte se već suočavalo sa viškom u 2025. godini zbog usporavanja kineske potražnje i obilne ponude iz SAD.

Bloomberg 

 

Pad cena predstavlja pretnju za naftne kompanije, uključujući i američke proizvođače iz škriljaca, koji su upozorili da neće moći da ispune Trumpov poziv da "buše, buše, buše" u cilju stvaranja nove ere američke energetske dominacije. Ovo takođe donosi bol i za članice OPEC+, uključujući i same Saudijce.

Kraljevstvo je već bilo primorano da smanji ulaganja u projekte koji su u srži plana ekonomskih reformi prestolonaslednika Mohammeda bin Salmana, poput futurističkog grada Neom. Međunarodni monetarni fond je prošle nedelje smanjio prognozu za zemlje Bliskog istoka, procenjujući da Rijadu treba cena nafte viša od 90 dolara kako bi pokrio državne rashode.

Za sada, "znojenje", odnosno pritisak kroz niske cene, nije imalo mnogo uspeha u reformisanju neodgovornih proizvođača unutar saveza.

Dok Irak pokazuje određeni trud da poštuje svoje ciljeve, isto se ne može reći za Kazahstan, koji je najdrastičniji prekršilac kvota i glavni predmet nezadovoljstva Rijada.

Kazahstan ima ograničen kapacitet da obuzda međunarodne naftne kompanije poput Chevron Corp. i Eni SpA, koje rade na projektima proširenja proizvodnih kapaciteta, a osobe upoznate sa situacijom ranije su rekle da zemlja od tih kompanija nije ni tražila da smanje proizvodnju. Podaci grupe pokazuju da je Astana u martu premašila svoju OPEC+ kvotu za ogromnih 422.000 barela dnevno.

Zaokret OPEC+ ka otvaranju slavina predstavlja oštro odstupanje od dosadašnjeg pristupa saudijskog ministra energetike, princa Abdulaziza bin Salmana, koji je tokom svog petogodišnjeg mandata uglavnom pozivao grupu na oprez. Ova strategija sada više liči na kratki rat koji je 2020. godine vodio protiv OPEC+ saučesnika Rusije.

Stav Moskve prema saudijskom zaokretu i dalje je nejasan. Predsedniku Vladimiru Putinu i dalje su potrebni prihodi od nafte da bi finansirao svoj brutalan trogodišnji rat protiv susedne Ukrajine, ali njegovi topliji odnosi sa Trumpom možda mu otvaraju mogućnost ublažavanja sankcija koje su zakočile rusku trgovinu naftom.