.webp){kind=icon}
Indijski premijer Narendra Modi hrabro je izjavio da je njegova zemlja spremna da ''nahrani svet'' nakon ruske invazije na Ukrajinu. Manje od četiri meseca kasnije, vlada treba da razmotri uvoz žitarica.
Čak i pre Modijevog obećanja, rekordno jak toplotni talas koji je započeo u martu pretio je proizvodnji pšenice u Indiji. To je smanjilo proizvodnju i podiglo lokalne cene, čineći skupljim svakodnevni život stotinama miliona Indijaca koji koriste žitarice za izradu osnovnih namirnica poput nana i čapatija.
Bloomberg
Naznake da neće biti izvrsne žetve pšenice podstakle su vladu da ograniči izvoz sredinom maja. Državne rezerve pale su u avgustu na najniži nivo u poslednjih 14 godina, prema Food Corp. iz Indije, dok se inflacija pšenice kreće blizu 12 odsto.
Preteća nestašica i rastuće cene sada teraju vlast da se pripremi za olakšavanje kupovine u inostranstvu. Vladini zvaničnici raspravljaju hoće li smanjiti ili ukinuti porez na uvoz pšenice od 40 odsto kako bi pomogli mlinarima u nekim regijama da uvoze žito, rekli su izvori upoznati s tim pitanjem, tražeći da ostanu anonimni jer su razgovori privatni. O tome je prvi izvestio Reuters.
Ministarstvo finansija nije odgovorilo na imejl u kom se tražio komentar. Portparol ministarstava hrane i trgovine odbio je da komentariše. Sektor za hranu je u nedelju objavio na Twitteru da nema "plana za uvoz pšenice" i da zemlja ima dovoljno zaliha da zadovolji svoje potrebe.
"S obzirom na to da je velik deo premije za ratni rizik proizašao iz svetskih cena pšenice, Indija može pokušati da poveća domaće snabdevanje pšenicom putem većeg uvoza", rekao je Sonal Varma, ekonomista u Nomura Holdings Inc. "Međutim, budući da su domaće veleprodajne cene pšenice niže od svetskih cena, smanjenje uvoznih carina takođe će biti bitno kako bi to bilo održiva opcija''.
Pšenica je početkom marta u Čikagu skočila na gotovo 14 dolara za bušel jer je rat u Evropi pretio glavnom izvoru svetskog izvoza. Cene se sada vraćaju na stare nivoe kako strahovi od ponude popuštaju. Cene su pale na ispod osam dolara, ublažavajući deo pritiska na ekonomije u razvoju koje se bore da prehrane svoje stanovništvo.
Iako je drugi najveći svetski proizvođač pšenice, Indija nikada nije bila veliki izvoznik. Takođe je potrošač broj dva, ali nikada nije puno uvozila, sa kupovinom u inostranstvu od oko 0,02 odsto godišnje proizvodnje.
Vlast sada očekuje da će žetva 2021-22 iznositi oko 107 miliona tona, što je pad u odnosu na procenu u februaru od 111 miliona. To bi moglo biti previše optimistično jer trgovci i mlinari predviđaju 98 do 102 miliona tona.
Očekuje se da će državna kupovina pšenice za program pomoći u hrani, koji je najveći na svetu, biti više nego dva puta manja u odnosu na prošlu godinu, prema ministarstvu hrane. To je podstaklo vlast da distribuira više pirinča u nekim državama, kao i da ograniči izvoz pšeničnog brašna i drugih proizvoda.
Indijska federacija mlinara Rollers zatražila je od vlade da ukine uvozne carine na pšenicu i ponovo pokrene prodaju žitarica iz državnih zaliha na otvorenom tržištu ranije ovog meseca.
Bloomberg
Bloomberg
Rast cena pšenice za potrošače održao se iznad devet odsto na godišnjem nivou od aprila i porasla je na 11,7 odsto u julu. Veleprodajne cene u julu su porasle još više, 13,6 odsto, pokazuju službeni podaci. To stvara glavobolju za centralnu banku, koja pokušava da sveukupnu inflaciju, koja je trenutno blizu sedam odsto, vrati ispod ciljanih šest odsto.
Pšenica je najveći zimski usev u Indiji, sa sadnjom u oktobru i novembru, a žetvom u martu i aprilu. Takođe postoji zabrinutost oko proizvodnje pirinča, koja bi mogla biti sledeći izazov za globalno snabdevanje hranom.
"Inflacija žitarica zabrinjavajuća je zbog niže setve pirinča", rekao je Sameer Narang, ekonomista u ICICI banci u Mumbaju. Rast cena žitarica verovatno će se nastaviti neko vreme, rekao je.
