Strah od recesije gurnuo naftu ispod 90 dolara

Centralne banke povećavaju troškove zajmova u svetu kako bi se borile sa rastućom inflacijom, stvarajući neizvesnost oko budućnosti privrednog rasta. Međutim, strah od recesije povoljno je uticao na cenu nafte koja je u četvrtak pala ispod 90 dolara po barelu prvi put od početka rata u Ukrajini.

Bojazan od recesije doprinosi padu cena nafte jer se u očekivanju smanjene aktivnosti smanjuje i tražnja za ovom sirovinom.

Zvanični podaci pokazuju da sve manje Amerikanaca vozi svoje automobile nego sredinom 2020. godine, te troše manje benzina. Pored toga, Agencija za informacije o energetici SAD objavila je da je porasla količina nafte u skladištima u SAD za 4,5 miliona barela na 426,6 miliona barela prošle nedelje.

Cena nafte reagovala je i na mere OPEC+-a koji je odlučio da poveća proizvodnju u septembru. Međutim, uticaj te odluke mogao bi biti minimalan jer povećanje iznosi samo 100.000 barela dnevno.

Do povećanja je došlo pošto je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Jo Biden pitao Saudijsku Arabiju, jednog najvećih svetskih proizvođača nafte, da poveća svoju proizvodnju kako bi uticao na smanjenje cena nafte.

Bloomberg Chartmaker

Međutim, Saudijska Arabija prodala je naftu za dostavu u septembru kupcima u Aziji po rekordno visokim cenama, ukazujući na to da kraljevina veruje da će cene nafte ostati visoke u narednom periodu.

WTI trgovao je za 89,10 dolara po barelu u četvrtak, a severnoatlantski brent je ostao iznad 90 dolara po barelu i prodavao se za 94,84 dolara po barelu pred kraj radnog dana u Evropi.