Visoke cene energenata će se verovatno preliti na potrošače. Države možda to mogu da limitiraju u kratkom roku ograničavanjem akciza ili PDV-a, ali je u dugom roku to teško izbeći, rekao je Miloš Amati, potpredsednik u Kerogen Capitalu.
"Na strani ponude imamo 'undersuply', jer je došlo do manjka investicija proteklih pet godina u sektor energetike, a s druge strane imamo pritisak na strani tražnje jer su cene veće. Šta će prevladiti, to je pitanje od milion dolara", rekao je Amati.
On je dodao da je trenutni makroekonomski ambijent veliki izazov za kompanije. "Istorijski, dolar je bio inverzno korelisan sa tržištem nafte i gasa, ali sada dolar raste zbog podizanja kamatnih stopa i straha od recesije", objasnio je Amati.
"Trenutno imamo skok sa obe strane. Nalazimo se u jednom atipičnom makroekonomskom ciklusu", izjavio je Amati za Bloomberg Adria TV.
Stručnjak za energetiku je dodao da je Evropa i dalje vrlo zavisna od potrošnje gasa i da činjenica da se isporuke Severnim tokom smanjiti na 20 odsto ne pomaže situaciji.
"Pojedini brokeri su imali projekcije da bi cena gasa trebalo da bude oko 200 evra po megavat satu da bi se indukovao dovoljni nivo destrukcije potražnje i izbalansiralo tržište", rekao je Amati.
Amati je dodao da smatra da je iluzija da zemlje OPEC-a mogu u kratkom roku da povećaju proizvodnju nafte.
"To sada može da uradi samo Saudijska Arabija. Pretpostavljam da se državama OPEC-a više isplati da sakupljaju rekordne profite u ovoj situaciji", objasnio je on.
Koliki je manevarski prostor država i da li Evropa kasni sa prelaskom na alernativne izvore energije, pogledajte u videu.
.webp){kind=icon}
