text size
Kako je već poznato, petog februara Evropska unija (EU) uvodi embargo na uvoz ruskih naftnih derivata, što, logično, otvara pitanje posledica, najpre u kontekstu snabdevanja i cena na evropskom tržištu.
Da stvar bude složenija, EU pokušava da ugovori ograničenje cene za izvoz ruskih naftnih prerađevina na druga tržišta, a predlog je da se za dizel postavi limit na 100 dolara za barel, a za derivate koji idu uz popust, poput lož-ulja, na 45 dolara za barel. Razgovori o tome nastavljaju se u petak.
Naravno, pitanje cene ruskog dizela nije zanemarljivo jer je cilj naći ravnotežu između dva suprotstavljena cilja – ograničavanja finansiranja ruskog budžeta i izbegavanja nestašice na svetskom, pa onda i evropskom tržištu, kao i rasta cena.
Da li je i koliko zabrinutost zbog mogućeg rasta cena i eventualne nestašice najproblematičnijeg derivata dizela opravdana?
Analitičari i naftni stručnjaci s kojima je razgovarao Bloomberg Adrija slažu se da je teško išta konkretno predvideti, ali da je moguće da problem na kraju ne ispadne tako velik, s obzirom na to da se EU već duže priprema za scenario napuštanja Rusije kao glavnog dobavljača energenata.
Po rečima Davora Šterna, EU bi mogla plaćati skuplje derivate, ako ništa, zbog skupljeg transporta sa daljih destinacija. S druge strane, navodi da dosad na tržištu nije bilo naznaka drastičnijeg berzanskog poskupljenja.
"Verovatno su trgovci u dugoj poziciji i možda neće biti nekog većeg skoka cena. I blaga zima ide naruku", objašnjava Štern.
Inače, on smatra da je EU loše krenula u startu kada je odlučila da uvede embargo i da bi mnogo bolji put bio da se odmah išlo na ograničenje cene.
"Kad bi Rusija isporučivala naftu i prerađevine po definisanim ograničenim cenama, to bi još ranije smirilo berze", napominje Štern.
EU je pre rata gotovo pola svojih potreba za dizelom zadovoljavala uvozom iz Rusije, a i sada u nedeljama pre embarga to je, prema poslednjim podacima, na nekih četvrtinu uvoza, što pokazuje da se zemlje članice do zadnjeg trenutka pripremaju za prekid isporuke ruskog dizela.
Terminal JANAF-a u Omišlju
Rusija je, kako ističe Jasminko Umičević, do pre godinu dana bila najveći svetski izvoznik nafte i naftnih derivata zajedno, a čak 60 odsto ruskog budžeta puni se od izvoza nafte i gasa, od čega je 80 odsto opadalo na naftu i naftne derivate.
"Zameniti rusku naftu nije problem jer je ima dovoljno na Bliskom istoku. Takođe, benzin ne bi trebao predstavljati problem, ali kod dizela je stvar neizvesnija. Analitičari su podeljeni oko toga šta nas očekuje, mada ja mislim da nestašice derivata neće biti jer su cene dosta visoke, što podstiče snabdevanje iz rafinerija u Kini i Indiji", kaže Umičević.
Inače, EU je već uvela ograničenje cene na izvoz ruske nafte trećim zemljama, na 60 dolara po barelu, i Rusija je izvoz nafte po diskontnoj ceni u velikoj meri preusmerila na azijska tržišta, uključivo Indiju i Kinu.
Umičević smatra da je, što se Hrvatske tiče, nezgodna situacija što jedina rafinerija u Rijeci, s obzirom na to da nafte ima dovoljno, ne radi upravo u trenucima ovakve neizvesnosti s derivatima.
"Opasnost je kad nemate svoju preradu u trenucima krize", kaže.
Ina je proteklog meseca objavila da je osigurala dovoljne količine derivata, pa tako i dizela, do početka ponovnog rada rafinerije u aprilu.
Nemačka je ugovorila uvoz dizela iz Ujedinjenih Arapskih Emirata
Energetski analitičar Ivan Brodić slaže se da u snabdevanju naftnim derivatima u Hrvatskoj ne bi trebalo biti problema do ponovnog pokretanja rafinerije, ali problem može nastati ako veleprodajna cena derivata naraste.
"Odredi li vlada neku gornju cenu, distributeri bi mogli nevoljno stavljati robu na tržište, što bi se moglo zakomplikovati, posebno u slučaju plavog dizela i njegove dostupnosti usled tržišne neravnoteže. Mislim da će goriva, odnosno dizela, biti i u Hrvatskoj, i u EU, samo ostaje pitanje cena", smatra Brodić.
Pritom napominje kako će u predstojećim nedeljama i mesecima više faktora biti važno.
"Pitanje je hoće li i na kom nivou doći do usporavanja privredne aktivnosti, što onda može smanjiti potražnju. Ne znamo ni šta će se dalje zbivati s rafinerijama i štrajkovima u Francuskoj. Odnos evra i dolara je bitan za cene derivata u Evropi, a trenutno stvari stoje u prilog evru. Ima alternativnih dobavljača, pa je tako, recimo, Kuvajt rekao da će snabdevati Evropu dizelom. Ako embargo ipak dovede do smanjenih isporuka, to će se proporcionalno videti na ceni. U svakom slučaju, prognoze su nezahvalne”, zaključuje Brodić.
.webp){kind=icon}
