Ove zime bi kompanije koje skladište prirodni gas mogle da zarade od visokih cena u Evropi: nema dovoljno zaliha, a zbog hladnijeg vremena će se potražnja s vremenom povećati. Međutim, nedavni drastični pad veleprodajnih cena potpuno obrće situaciju u tom sektoru.
Napori da se skladišta napune pre početka zime bili su uspešni i kapacitet mnogih skladišta je skoro potpuno popunjen. Međutim, neki snabdevači će sada možda želeti da zadrže te rezerve dok ne budu mogli da prodaju uskladišteni gas po atraktivnijim cenama.
Takav potez bi podigao cene na tržištu. Takođe bi naneo još štete evropskoj ekonomiji, koja već ulazi u recesiju, uglavnom zbog posledica koje je ruska invazija na Ukrajinu ostavila na energetska tržišta.
Komunalna i energetska preduzeća obično ubrizgavaju gas u skladišta tokom leta, kada su cene niže, a puštaju ga na tržište zimi, kada cene rastu. Ove godine su ugovori krenuli u suprotnom smeru. To znači da neki operateri, posebno u Nemačkoj, koja je najveći potrošač gasa u regionu, mogu izgubiti novac od prodaje skladištenog goriva koje se koristi da nadoknadi poremećaje u snabdevanju.
Cene goriva ovog leta, kada je ubrizgano u slane pećine, izdane i skladišta u kojima se nalaze zalihe gasa, u nekim trenucima su dostigle vrhunac od oko 340 evra po megavat-satu. Referentni zimski ugovori sada trguju sa manje od polovine toga, oko 140 evra.
“Ovo je pravi problem“, rekao je Henning Gloystein, direktor za energetiku, klimu i resurse u kompaniji Euroasia Group u Londonu. ”Verovatno se može rešiti samo ako neki od nedavno nacionalizovanih igrača ponovo prodaju skupo kupljeno gorivo, po cenu gubitka.“
Ako se rezerve zadržavaju, iz bilo kog razloga, ostaće samo jedan izvor gasa, a to su dnevne zalihe, koje transportuju tankeri tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD ili Katara, ili koje dolaze preko gasovoda iz Norveške i severne Afrike. Evropa se već oslanja na te tokove. Svaki dodatni zahtev za dnevni obim isporuka verovatno će ponovo povećati cene nakon kratkog olakšanja zbog njihovog pada, zbog kojih će računi ponovo zadati glavobolje širom Evrope.
“Da bi optimizovale portfolije, kompanije će kupovati gas dan unapred, umesto da ga povlače iz skladišta, sve dok mogu uvećati profit“, rekao je Leon Izbicki, analitičar za gas kompanije Energy Aspects.
Troškovi obezbeđivanja rezervi gasa u Evropi ove godine iznose desetine milijardi evra. Iako trgovci često prodaju gas čim ga ubrizgaju u skladište, kako bi se osigurali od rizika, još uvek bi mogli da pretrpe gubitke zbog razlika u cenama. To je posebno važno za komunalne kompanije i trgovce koji se u velikoj meri oslanjaju na dugoročne ugovore sa Rusijom, koja je prošle zime zadovoljila 20 odsto potražnje za gasom u Evropskoj uniji.
Bol Nemačke
Iako je Evropa pojačala skladištenje gasa, samo oko 10 odsto gasa nalazi se pod direktnom kontrolom javnih zvaničnika preko nacionalnih strateških rezervi, pokazuju podaci koje je sastavio Bloomberg.
Kompanije koje su koristile državnu pomoć, posebno one u Nemačkoj, kupovale su gorivo tokom leta. Vlada je obezbedila 15 milijardi evra (15 milijardi dolara) za Trading Hub Europe, kompaniju koja upravlja nemačkim tržištem gasa, da kupi gorivo za skladištenje. Ona je kupila oko 60 teravat-sati gasa, što je ekvivalent oko 25 odsto kapaciteta skladištenja zemlje.
Da bi izbegle rizik u snabdevanju, vlade bi takođe mogle da proglase vanredno stanje. U takvom slučaju, Nemačka i druge vlade bi imale ovlašćenje da narede oslobađanje rezervi.
Nemačka je usvojila zakon kojim se određuju ciljevi za skladištenje gasa. Već je dostignut cilj od 95 odsto za prvi novembar, a određen je novi za 40 odsto, do prvog februara. Operateri objekata rizikuju da dobiju kazne ako ne ispune te nivoe.
Zatišje pred buru
Referentni fjučersi izgubili su oko 70 odsto vrednosti u odnosu na njihov avgustovski vrhunac, zahvaljujući neuobičajeno toplom oktobru, zbog čega se usporila potražnja i odložio povlačenje gasa iz skladišta. Pored toga, postoji dosta zaliha LNG-a. Evropa se čak suočila i sa privremenom većom ponudom u odnosu na potražnju. Ipak, ovaj kontinent mora održati cene iznad onih u Aziji kako bi pobedio na takmičenju za LNG.
S obzirom na usku vezu svetskog tržišta gasa i izgubljenog ruskog obima isporuka, većina posmatrača ove industrije veruje da je pitanje kada, a ne da li će cene ponovo skočiti.
Prema prognozi Weather Company, temperature će do sredine novembra pasti malo ispod normale.
“Hladno vreme, uništavanje potražnje ili protok LNG-a ispod očekivanja bi moglo da vrati cene na viši nivo“, rekao je analitičar Bloomberg NEF-a Stefan Ulrich. “Čini se da bi bilo gore da komunalne kompanije nemaju dovoljno gasa, posebno s obzirom na vladinu podršku za kupovinu, nego da prihvate neke gubitke gasa koji su skladištili po višim cenama.”