Novo curenje je otkriveno na gasovodima Severni tok jedan i dva u Baltičkom moru, čime je ukupan broj pukotina porastao na četiri, saopštio je Komandni centar švedske obalske straže.
Gas iz gasovoda curi od početka ove nedelje, a Danska procenjuje da će se gasovodi isprazniti do nedelje. Nekoliko vlada je te akcije nazvalo namernim i sabotažom, a Finska je u sredu napomenula da samo državni akter može biti sposoban da deluje u takvim razmerama.
Incident je podstakao Evropu da poveća bezbednost energetske infrastrukture, a neke države, poput Poljske, upiru prst u Rusiju, koja vodi rat u Ukrajini i koja je smanjila dotok gasa u Evropu. Norveška je sada najveći evropski izvoznik gasa i njene najveće energetske kompanije saopštile su u sredu da će pojačavati bezbednost tokova.
Cevovodi Severnog toka prelaze Baltičko more do Nemačke iz Rusije, prolazeći kroz morsko dno u međunarodnim vodama. Dva curenja su u ekskluzivnoj švedskoj ekonomskoj zoni, a dva u ekonomskoj zoni Danske, izvestila je švedska novinska agencija TT. Prema Obalskoj straži, dve oblasti koje iznad curenja u ekonomskoj zoni Švedske imaju čak 900 metara i 180 metara u prečniku.
Cevovodi su već bili van pogona, ali svaka nada da je Kremlj možda ponovo otvorio slavine sada je propala. Policije Danske i Švedske istražuju događaje.
Rusija mesecima smanjuje zalihe energije Evropi, upuštajući se u igru mačke i miša dok pokušava da izvrši pritisak na saveznike Ukrajine. Evropa je odgovorila tako što je napunila skladišta gasa i pokušala da nabavi alternativne zalihe.
Zasada, čini se da će ti napori biti dovoljni da Evropa preživi ovu zimu, iako će sledeća biti upitna. Blok je pre rata dobijao oko 40 odsto gasa iz gasovoda iz Rusije, što sada iznosi oko devet odsto.
.webp){kind=icon}
