text size
Ključne članice OPEC+ nameravaju da u narednim mesecima nastave niz povećanja naftnih kvota i do kraja septembra, makar na papiru, završe vraćanje jednog dela obustavljene proizvodnje, rekli su delegati.
Grupa je već formalno pristala da obnovi oko dve trećine smanjenja ponude od 1,65 miliona barela dnevno, koje je sprovela još 2023. godine. Planira da dalje poveća ciljeve i vrati i preostali deo u još tri mesečna koraka, iako ključne članice zapravo ne mogu da realizuju ta povećanja dok rat sa Iranom blokira izvoz iz Persijskog zaliva, navela su tri delegata koji su tražili da ostanu anonimni jer je proces privatan.
Opširnije
SAD: Kina želi više američke nafte kako bi smanjila zavisnost od Bliskog istoka
Xi Jinping se protivi pokušajima da se uvede taksa za plovidbu kroz Ormuski moreuz i zainteresovan je za kupovinu više američke nafte kako bi u budućnosti smanjio zavisnost od tog plovnog puta.
14.05.2026
EIA upozorava: Tok nafte kroz Ormuz pao gotovo 30 odsto
Ormuz je praktično zatvoren od početka rata u Iranu, čime je ozbiljno ugrožena jedna od ključnih ruta za oko četvrtinu svetske pomorske trgovine naftom.
13.05.2026
Inflacija u SAD ubrzava kako rastu cene benzina, stanarina i hrane
Rast cena energije i hrane usled rata sa Iranom ponovo je ubrzao inflaciju u SAD i dodatno umanjio šanse za smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi.
12.05.2026
Ko će izgraditi novi energetski put do Evrope posle Ormuza
Zbog zatvaranja moreuza i želja zalivskih država za diverzifikacijom, čelnici predlažu nove megaprojekte.
12.05.2026
Alijansa, koju predvode Saudijska Arabija i Rusija, sprovodi skromna i uglavnom simbolična povećanja ponude tokom rata. Ipak, svetu je hitno potrebna dodatna nafta kako bi se popunio manjak nastao zbog sukoba, koji je napravio kumulativni deficit od više od milijardu barela i ispraznio globalne zalihe rekordnim tempom. Taj šok je doveo do naglog rasta cena goriva, povećavajući rizik od globalne recesije.
Pre izbijanja rata između američko-izraelske alijanse i Irana 28. februara, osam ključnih članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovih partnera bilo je u procesu vraćanja proizvodnje sirove nafte koja je bila obustavljena pre nekoliko godina, kada su pokušavali da se izbore sa viškom ponude.
OPEC+ i saudijsko ministarstvo energetike nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Od početka ovog meseca, broj članica podgrupe smanjen je za jednu, nakon što su Ujedinjeni Arapski Emirati odlučili da napuste OPEC posle decenija članstva, usled tenzija sa liderom grupe, Saudijskom Arabijom, oko ograničenja koliko zemlje smeju da proizvode.
Odlazak Abu Dabija nije sprečio preostalih sedam članica da na poslednjoj mesečnoj video-konferenciji 3. maja potvrde još jedno skromno i "teorijsko" povećanje od 188.000 barela dnevno za jun. Sledeći sastanak, na kojem će se razmatrati proizvodna politika za jul i moguće dalje korake, zakazan je za 7. jun.
Isključivanje UAE u teoriji uklanja oko 144.000 barela dnevno iz prvobitnog plana smanjenja od 1,65 miliona barela dnevno.
Rat trenutno sprečava koaliciju da ostvari planirana povećanja ugovorena prethodnih meseci, pošto je primorao više zemalja Bliskog istoka da zatvore velike delove proizvodnje dok je Ormuski moreuz praktično blokiran.
Saudijska Arabija je prijavila sekretarijatu OPEC+ u Beču da je njena proizvodnja dodatno pala u aprilu na svega 6,3 miliona barela dnevno, što je najniži nivo od 1990. godine, navodi se u mesečnom izveštaju organizacije objavljenom u sredu. Proizvodnja Kuvajta pala je na samo četvrtinu nivoa pre rata, dok su i Irak i UAE pretrpeli značajne gubitke.
Ipak, dvostruka kriza rata i neočekivanog izlaska UAE ne sprečava alijansu da planira dugoročnu budućnost.
OPEC+ i dalje sprovodi reviziju maksimalnih proizvodnih kapaciteta članica, naručenu prošle godine, sa ciljem da se kvote preciznije usklade od 2027. godine, rekla su tri delegata. Procenu radi konsultantska kuća DeGolyer and MacNaughton iz Dalasa.
.webp){kind=icon}
