Da li će krediti dodatno pojeftiniti zbog pada euribora

Evropska centralna banka (ECB) u četvrtak je javnosti očekivano saopštila vest o do sada osmom sniženju kamatnih stopa, koje uporno snižava već od juna 2024. I ovog puta je kamatnu stopu za granični depozit snizila za 25 baznih poena, na tačno dva odsto, što odgovara nivou zabeleženom početkom 2023. godine. Najnovije Bloombergove ankete pokazuju da će prema većinskom mišljenju analitičara ECB tokom jeseni ove godine ponovo sniziti kamatne stope za 0,25 procentnih poena, čime će one pasti na nivo od 1,75 odsto. Ali to još uvek nije sigurno. Moraćemo da sačekamo septembarski sastanak na kome će se okolnosti ponovo razmotriti.

Iako ključne kamatne stope ECB nisu neposredno povezane sa kreditima, one utiču na kretanje referentne kamatne stope euribor, koju banke koriste pri izračunavanju kamatne stope za kredite (promenljiva kamatna stopa sastoji se od euribora, uvećanog za premiju). Ako uporedimo kretanje kamatne stope za granični depozit, možemo videti da je ona prilično usklađena sa kretanjem euribora. I euribor je do sada beležio značajan pad. Na kojoj se poziciji trenutno nalazi i kako će se kretati u narednom periodu?

Evropska centralna banka je naglo povećala negativne kamatne stope nakon dužeg perioda. Od 2022. do 2023. godine posmatrali smo kako se ključna kamatna stopa za granični depozit pomerila iz negativnog u pozitivni opseg, čak do nivoa od četiri odsto. Povećanje ključne kamatne stope pozitivno se odrazio na kamatne prihode banaka koje su kod ECB čuvale novac kao depozite, kao i za štediše. S druge strane, to je nepovoljno uticalo na one koji su u navedenom periodu uzimali nove kredite ili su već imali kredit sa promenljivom kamatnom stopom.

Treba napomenuti da ECB ne određuje referentnu kamatnu stopu euribor, već se radi o, kako su objasnili na internet stranici jedne od banaka u Sloveniji, izračunatom proseku kamatnih stopa po kojima banke evrozone međusobno pozajmljuju novac, a koristi se kako kod kredita, tako i kod depozita. Ali kada na isti grafikon stavimo kamatnu stopu ECB za granični depozit i vrednosti tromesečnog i šestomesečnog euribora, uočavamo da je kretanje prilično usklađeno, pri čemu je već uoči snižavanja kamatnih stopa prošlog četvrtka euribor nagovestio očekivanja u vezi sa odlukom ECB.

                      

Evropska centralna banka smanjila je kamatnu stopu na depozite za četvrtinu baznog poena na dva odsto, što je u skladu sa očekivanjima. Labavljenje monetarne politike podstakla je neizvesnost koju donosi politika Donalda Trumpa, ali i usporavanje inflacije na 1,9 odsto. O daljem kretanju monetarne politike ECB govorio je profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić. Đukić ističe da je ova odluka ECB očekivana i da se ubuduće očekuje pauziranje pada kamatnih stopa.  "Donosioci odluka ECB i neki od guvernera centralnih banaka Evrozone vrlo jasno artikulišu potrebu za pauziranjem daljeg pada kamatnih stopa bar do septembra ove godine, prvenstveno zbog neizvesnosti koja proizilazi iz EU i SAD. Ovde se misli na carinsku politiku, činjenicu da je došlo do uvođenja određenih mera i uticaja na evropsku ekonomiju. Stopa inflacije je ispod dva odsto, ispod cilja 1,2 odsto, što je bila osnova za dodatno smanjenje kamatnih stopa ECB", kaže profesor.  Kada posmatramo evropsku ekonomiju, najnovije informacije upućuju na to da je ona sve bliže stagnaciji, a poslovne aktivnosti ukazuju na taj zaključak, dodaje Đukić.  "Sektor usluga je u nekim državama ostvario čak negativan rast, dok je proizvodnja obeležila vrlo skroman rast vrednosti. Postoji problem koji se tiče odnosa EU I SAD, dok pozitivne vesti proizilaze iz odluke nemačke Vlade da odobri paket poreskih podsticaja, odnosno olakšice za nemačku privredu. Ukoliko gledamo zemlje u našem okruženju - Bugarska bi trebalo da od januara naredne godine uvede evro", ističe on.  Upozorava i da postoji realna opasnost za privredu ukoliko privreda upadne u stagnaciju, prvenstveno kao posledica uvođenja carina.   "Uvođenje carina prvenstveno na čelik, aluminijum, automobile iz Evrope na teritoriju SAD, zbog čega je projektovana rast BDP-a smanjena sa 1,2 na 0,9 odsto - to daje stvarnu osnovu za zabrinutost, odnosno veliki stepen opreznosti u daljem vođenju monetarne politike", zaključuje Đukić za Bloomberg Adria Connect.

  

 

Trenutno je šestomesečni euribor, koji banke najčešće koriste za određivanje kamatne stope za kredite, na nešto višem nivou od dva odsto (2,06 odsto), dok se tromesečni već spustio ispod granice od dva odsto (1,96 odsto), dakle oba se nalaze u opsegu gde je i kamatna stopa ECB za granični depozit. Tromesečni euribor je poslednji put bio ispod granice od dva odsto u decembru 2022, a šestomesečni u oktobru iste godine.

 

 

Ali njegov pad se, prema mišljenju stručnjaka, još neće zaustaviti. Bloombergova majska anketa među analitičarima pokazuje da će se u drugoj polovini godine euribor dodatno snižavati, medijana prognoze ima vrednost od 1,80 odsto. Period nižih kamatnih stopa neće dugo trajati, jer bi već u drugoj polovini 2026. godine trebalo ponovo da se popne iznad dva odsto. Treba dodati i to da je majska anketa predvidela još niže vrednosti tromesečnog euribora u poređenju sa aprilskom.

Pogledajmo šta još analitičari predviđaju za ključnu kamatnu stopu ECB. Analitičari su u majskoj anketi predvideli još jedan rez u poslednjem kvartalu 2025. godine, na 1,75 odsto, što bi trebalo da dovede do stabilizacije kamatne stope sve do početka 2027. godine, kada će se, prema mišljenju analitičara, dogoditi prvo povećanje ključne kamatne stope ECB.

Ako se predviđeni scenariji analitičara ostvare, uz pretpostavku da marže banaka ostanu iste, to donosi još jeftiniji kredite, ali i niže kamate na depozite.