Digitalni evro, digitalni problemi? Šta donosi projekat Christine Lagarde

Jačanje evropskog suvereniteta u odnosu na strane pružaoce digitalnih platnih usluga, kao i veća zaštita privatnosti, među glavnim su argumentima zagovornika uvođenja digitalnog evra. Projekat je prošle nedelje u Evropskom parlamentu prešao još jednu prepreku na putu ka uvođenju, koje, uprkos tome, i dalje ostaje dug i neizvestan proces.

 

Kakve su reakcije, da li je sada jasnije šta će doneti digitalni evro i kada bi mogao da bude uveden?

"Jačanje otpornosti platnog sistema u Evropi postalo je geopolitička nužnost. Evropi je potreban digitalni evro. U svetu obeleženom geopolitičkim tenzijama više ne možemo da dozvolimo da digitalna plaćanja u velikoj meri zavise od dobre volje nekolicine stranih pružalaca usluga", rekao je tokom rasprave u Evropskom parlamentu poslanik Markus Farber iz Nemačke, član konzervativne stranke CSU, koja pripada poslaničkoj grupi Evropske narodne partije (EPP).

Poslanička grupa EPP snažno je podržala uvođenje digitalnog evra, istovremeno oštro kritikujući poslanike desnog krila Evropskog parlamenta koji se protive nastavku postupka njegovog uvođenja.

"Digitalni evro će dopunjavati gotovinu, neće je zameniti. Jačamo dostupnost i prihvatanje gotovine, dok istovremeno omogućavamo da novac centralne banke bude dostupan i u digitalnom obliku. Upravo je to suština ovog paketa – zaštita gotovine i uvođenje digitalnog evra. Ovde nije reč o nadzoru, ocenjivanju ili ograničavanju načina na koji građani plaćaju", rekao je poslanik Navarrete Rojas, izvestilac Evropskog parlamenta za paket propisa o jedinstvenoj valuti.

 

 

Izuzeci za samozaposlene i mala preduzeća

Većina preduzeća morala bi da prihvata digitalni evro, dok bi izuzeci bili dozvoljeni za samozaposlene, kao i za mala i mikropreduzeća koja ne prihvataju druge oblike digitalnog plaćanja. Osnovne usluge, poput otvaranja računa, čuvanja novca i upravljanja njime, kao i pristupa najmanje jednom platnom instrumentu, bile bi besplatne.

To su dve od tačaka na kojima će Evropski parlament insistirati u pregovorima koji sada počinju između evropskih poslanika, država članica i Evropske komisije.

Proći će godine, ako uopšte bude usvojen

Pored toga, države evrozone bile bi obavezne da očuvaju dostupnost gotovine. Preduzećima ne bi bilo dozvoljeno da odbijaju gotovinsko plaćanje, a države članice morale bi redovno da prate dostupnost gotovine, uz poseban fokus na osetljive grupe, poput starijih građana, osoba sa niskim primanjima i ljudi koji nemaju pristup tradicionalnom bankarskom sistemu.

Transakcije bi se potvrđivale bez otkrivanja ličnih podataka, koji bi se obrađivali isključivo u meri neophodnoj za funkcionisanje sistema.

Predsednik nemačke centralne banke Bundesbank i član Saveta Evropske centralne banke Joachim Nagel najavio je tokom nedavne posete Sloveniji da bi digitalni evro mogao da bude uveden za pet godina.

"Nažalost, do njegovog uvođenja i dalje nas deli nekoliko godina... Nakon političke odluke biće potrebno još oko 18 do 24 meseca da digitalni evro zaživi", rekao je guverner Banke Slovenije Primož Dolenc u intervjuu za Bloomberg Adriju.

Pre nego što Evropska centralna banka počne da izdaje digitalni evro, uslediće političko usaglašavanje, a zatim i testiranje tehnologije kako bi se obezbedilo da digitalni evro bude bezbedan i pouzdan, izjavila je predsednica ECB Christine Lagarde u objavi na mreži X. Tom prilikom odbacila je tvrdnje da je projekat namenjen nadzoru građana.

Slovenija - osam glasova za, jedan protiv

Evropski parlament je prošlog četvrtka na plenarnoj sednici u Strazburu usvojio pregovaračku poziciju za uredbu o digitalnom evru. Time su otvoreni međuinstitucionalni pregovori sa državama članicama u Savetu Evropske unije i Evropskom komisijom, tokom kojih će biti usaglašen konačan tekst zakonodavstva.

U Sloveniji će NLB testirati digitalni evro Evropska centralna banka priprema pilot-projekat za testiranje digitalnog evra, kojim će proveriti funkcionisanje tehnologije. Za taj projekat odabrano je 36 pružalaca finansijskih usluga iz Evrope koji će koristiti beta verziju digitalnog evra. Među njima je i NLB, koja će pilot-projekat sprovoditi u Sloveniji. "Pilot-projekat je ključan za testiranje tehničke funkcionalnosti digitalnog evra, operativnih procedura i unapređenje korisničkog iskustva. Njegov cilj je da podrži pripremne aktivnosti za moguće uvođenje digitalnog evra", saopštila je Evropska centralna banka. Početak pilot-projekta planiran je za drugu polovinu 2027. godine, a trajao bi 12 meseci.

Projekat su podržale najveće političke grupe u Evropskom parlamentu – EPP, S&D, Renew i Zeleni. Deo poslanika levice bio je protiv, kao i poslanici desničarskih grupa ECR, Patriote za Evropu i ESN. Za početak pregovora glasalo je 416 poslanika, protiv ih je bilo 169, dok su 22 bila uzdržana.

Od devet slovenačkih poslanika u Evropskom parlamentu, njih osam glasalo je "za".

Tekst je dopunjen informacijom o pilot-projektu uvođenja digitalnog evra.