Lokalne banke u Nemačkoj otvaraju vrata kriptovalutama

Tržište kriptovaluta u Nemačkoj moglo bi da dobije snažan podstrek u narednim mesecima, pošto će milioni građana uskoro moći da trguju digitalnim valutama direktno preko svojih lokalnih banaka, bez potrebe da koriste specijalizovane platforme trećih strana.

I zadružne banke i štedionice, koje tradicionalno pružaju osnovne bankarske usluge domaćinstvima i kompanijama u lokalnim zajednicama, u procesu su uvođenja usluga trgovanja kriptovalutama namenjenih malim, odnosno individualnim klijentima.

Ulaskom ove dve velike bankarske grupacije, koje zajedno imaju desetine miliona klijenata, trgovanje kriptovalutama sada će stići do mnogo šire publike, rekao je Julian Schmeing, partner u konsultantskoj kući ZEB, specijalizovanoj za finansijski sektor. "Kriptovalute više nisu tema koja je rezervisana za mali krug ljudi", ocenio je Schmeing.

Prihvatanje kriptovaluta na širem planu nije nešto što se podrazumevalo u Nemačkoj. Ova zemlja je poznata po fiskalnom konzervativizmu, što potvrđuje i pravilo o ograničenju javnog zaduživanja, koje je vladi godinama ograničavalo mogućnost većeg budžetskog deficita, sve dok prošle godine nije ublaženo. Veći deo stanovništva živi u iznajmljenim nekretninama umesto u sopstvenim, a sve do pandemije u pojedinim delovima zemlje kreditne kartice posmatrane su sa dozom nepoverenja. Nasuprot tome, kriptovalute su poznate po velikim oscilacijama vrednosti, zbog čega su nemačke štedionice u početku oklevale da uđu na to tržište.

Pre samo četiri godine, štedionice su odbile da malim klijentima ponude platformu za trgovanje kriptovalutama, uz obrazloženje da one nose nesagledive rizike. Međutim, suočene sa rastućom tražnjom klijenata, u međuvremenu su promenile stav.

Jedan deo od gotovo 650 nemačkih zadružnih banaka već nudi platformu za trgovanje kriptovalutama, koju je razvila DZ Bank. Platforma omogućava trgovanje kriptovalutama bitcoin, ethereum, litecoin i cardano. Za oko 340 nemačkih štedionica, DekaBank razvija sopstveni proizvod koji bi trebalo da bude predstavljen krajem ove godine, a zatim će se postepeno uvoditi.

Svaka lokalna banka će moći da se odluči da li želi da uključi ovu uslugu. Početno interesovanje deluje snažno. "Očekujemo da će značajan trocifren broj banaka u budućnosti nuditi ovaj proizvod", rekao je Markus Bärenfänger, specijalista za proizvode u DZ Bank.

Prema istraživanju kompanije Boerse Stuttgart Digital, samo oko četvrtine ispitanika u Nemačkoj reklo je da su investirali u kriptovalute, u poređenju sa 24 odsto u Italiji i 23 odsto u Francuskoj, ali to bi moglo da se promeni kako trgovanje postaje jednostavnije. Istraživanje pokazuje da Nemci znatno više veruju svojoj matičnoj banci nego specijalizovanim kripto-platformama: oko 38 odsto prema 19 odsto.

Volksbank Raiffeisenbank Würzburg bila je među prvim zadružnim bankama koje su ponudile trgovanje kriptovalutama. Član uprave Claus Reder rekao je da nekoliko stotina klijenata već koristi novi proizvod.

"Sada se trgovanje odvija u poznatom okruženju", rekao je. "To daje usluzi određenu kredibilnost."

Da li će regionalne banke na kraju profitirati od kripto-trgovanja, još nije jasno. Za mnoge je, međutim, važnije da ponuda postoji kako bi zadržale i privukle klijente.

"Ako lokalna banka ne nudi trgovanje kriptovalutama, gubi relevantnost u određenim segmentima tržišta, na primer, među mladim ili tehnološki orijentisanim klijentima", rekao je Ralf Kölbach, koji vodi zadružnu banku Westerwald Bank, koja je nedavno pokrenula kripto-trgovanje.

Bloomberg

Promena stava u sektoru izazvala je i kritike stručnjaka. "Zabrinjava to što sada štedionice i zadružne banke otvaraju vrata tržištu kriptovaluta", rekao je Co-Pierre Georg iz Frankfurtske škole za finansije i menadžment, dodajući da njihovi tradicionalni klijenti "verovatno ne razumeju u potpunosti rizike kriptovaluta".

Čak je i udruženje štedionica DSGV upozorilo da je trgovanje kriptovalutama namenjeno investitorima koji samostalno donose odluke, opisavši ga kao "visoko špekulativan oblik ulaganja sa rizikom potpunog gubitka".

Međutim, za zagovornike širenja kripta postoji i element FOMO-a (strah da se nešto propusti, prim. prev.). Claus Reder je rekao da očekuje da će kriptovalute postati potpuno normalna klasa imovine, uz akcije, obveznice i ulaganja na privatnim tržištima, uz napomenu da ne bi trebalo da zamene tradicionalne oblike imovine.

S druge strane, Ralf Kölbach smatra da njegova banka ne preuzima značajne reputacione rizike. "Život i njegovi rizici ne mogu se potpuno osigurati. Naši klijenti odlučuju sami."