Tržište čeka signal: šta odlučuje o sledećem potezu bitcoina

Od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, najvrednija kriptovaluta bitcoin prvo je naglo pala dok su je investitori tretirali kao rizičnu imovinu, da bi se zatim brzo oporavila i u narednim danima oscilovala, bez jasnog i doslednog ponašanja sigurnog utočišta na tržištu. Pa ipak, dosadašnjim rezultatom je nadmašila zlato s kojim se neretko dovodi u vezu, noseći epitet "digitalno zlato" u kripto-zajednici. Kako analitičari u takvim okolnostima vide poziciju bitcoina i njegove izglede? 

Podsetimo, utorak je doneo skok bitcoina na najvišu cenu u poslednje četiri nedelje, kako su jačale nade da Sjedinjene Američke Države (SAD) mogu postići sporazum sa Iranom i time okončati sukob. Američki predsednik Donald Trump saopštio je da se Iran obratio njegovoj administraciji radi potencijalnih mirovnih pregovora, uprkos tome što su SAD započele pomorsku blokadu Ormuskog moreuza. Vodeća kriptovaluta se u jutarnjim satima približila 75.000 dolara, a kasnije tokom dana se trgovala za oko 74.400 dolara. Manje kriptovalute većinski su pratile kretanje bitcoina.

Prema rečima investicionog direktora u kompaniji Ericsenz Capital Damiena Loha, bitcoin se "i dalje kotira bolje od šire rizične imovine", preneo je Bloomberg. "Iako je pokrenuta blokada, tržište je shvatilo kao pozitivno to što je Trump praktično produžio rok za postizanje dogovora i što, prema izveštajima, teži novoj rundi pregovora."

Analitičar u IG Marketsu Tony Sycamore napisao je u belešci da se bitcoin "ponaša više kao klasična rizična imovina, nego kao tradicionalno sigurno utočište", a da je poboljšanje opšteg raspoloženja prema riziku ovog meseca dalo "vetar u leđa njegovim nedavnim dobicima". 

Indeks straha i pohlepe analitičke platforme CoinMarketCap, koji prati raspoloženje na kripto-tržištu, u utorak je bio u neutralnoj zoni, dok je tržišna kapitalizacija kripto-sektora rasla, držeći se iznad 2,5 biliona dolara.

Dan pre toga zabeležen je ukupni neto odliv od oko 300 miliona dolara iz bitcoin ETF-ova (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi), čime je nastavljen poljuljan niz tokova u tim finansijskim instrumentima. Trgovci pažljivo prate ove parametre, jer ETF-ovi ostaju glavni kanal za institucionalnu tražnju za bitcoinom, pa kontinuirani prilivi po pravilu obezbeđuju donju granicu cene i smanjuju volatilnost. Takođe, nagli preokreti u prilivima mogu da izazovu značajan pritisak na prodaju, jer ETF-ovi takođe nude lak izlaz za velike, institucionalne vlasnike.

Ukupni neto tokovi u bitcoin ETF-ovima (narandžasti stupci) i cena bitcoina (siva linija) | Izvor: Coinmarketcap.com

Šta se očekuje u narednom periodu

Izgledi za bitcoin pokazuju značajno poboljšanje, naročito na tržištu opcija, u kontekstu relativno stabilnog geopolitičkog pejzaža, navodi Decrypt. Kako je za njih rekao vođa istraživanja u kripto-berzi Bitrue Andri Fauzan Adziima, pomak bitcoina ka 75.000 dolara bio je primarno vođen spot kupovinom, sugerišući da prilivi u ETF-ove, uz pad otvorenih pozicija u fjučersima i stopa finansiranja, ukazuju na "smanjenje finansijske poluge i zdraviji zamah".

Ako vodeća kriptovaluta uspe da se održi iznad 75.000 dolara, "to bi moglo otvoriti put ka 80.000 dolara", naročito ako "prilivi u ETF-ove i institucionalna potražnja ostanu stabilni", izjavila je Wenny Cai, osnivačica kompanije Anchored Finance.

S druge strane, tržišni analitičar Julian Pineda napominje da se cena bitcoina i dalje kreće unutar utvrđenog raspona. "Uprkos oporavku, optimizam na tržištu još uvek nije dovoljno snažan da bi se probio bočni trend, pa se trgovanje nastavlja u granicama između 64.000 i 75.000 dolara."

Kako dodaje, indeks relativne snage ostaje iznad nivoa 50, sugerišući da je bikovski zamah i dalje relevantan tokom poslednjih 14 sesija. Kao potencijalno prelomne cenovne nivoe izdvaja:

• 75.000 dolara - Ključni otpor: Gornja granica trenutnog raspona. Proboj iznad ovog nivoa mogao bi da pokrene značajniju uzlaznu tendenciju i testira dugoročni silazni trend.

• 70.000 dolara - Kratkoročna barijera: Neutralni nivo koji se poklapa sa 50-dnevnim pokretnim prosekom. Trgovanje oko ove vrednosti dodatno potvrđuje da se cena u kratkom roku kreće bočno.

• 64.000 dolara - Ključna podrška: Nedavni minimum i glavna prepreka na strani pada. Održiv proboj ispod ovog nivoa mogao bi ponovo da aktivira dominantnu medveđu tendenciju.

Sycamore stvari vidi malo drugačije. Prema njegovom mišljenju, sadašnji oporavak sa februarskog minimuma od oko 60.000 dolara podseća na korektivne obrasce viđene krajem prošle godine. "Očekuje se da će gornja linija uzlaznog trenda, koja se nalazi blizu 79.000 dolara, pružiti kratkoročni otpor i zaustaviti dalji rast pre nego što dođe do novog testiranja, a potencijalno i proboja ključne podrške od oko 60.000 dolara sa početka februara."

Za njega, optimističan scenario podrazumeva da se dnevno trgovanje završi iznad granice uzlaznog koridora na 79.000 dolara, uz kasniji odlučujući proboj iznad 200-dnevnog pokretnog proseka, koji je trenutno na oko 87.500 dolara. Pesimističan scenario pak značio bi da je - ukoliko cena ne probije nivo otpora - realan povratak na nivo podrške oko 60.000 dolara. "Ako prodajni pritisak ojača, postoji rizik da ovaj nivo bude probijen nadole", kaže Sycamore.

Bloomberg

U međuvremenu, američka komisija za hartije od vrednosti (engl. Securities and Exchange Commission - SEC) zakazala je okrugli sto za 16. april kako bi se razgovaralo o regulatornom okviru za digitalnu imovinu, Clarity Actu, u cilju rešavanje dugogodišnje nejasnoće u nadzoru nad tim sektorom. Prirodno, povoljna pravila mogla bi da pokrenu novi talas institucionalnih investicija, dok bi restriktivni regulatorni ishodi mogli da naruše raspoloženje ulagača, koje je ohrabrilo Trumpovo angažovanje na ovom polju i njegovi otvoreno pro-kripto stavovi.

S tim u vezi, Loha ističe da bitcoin možda neće zabeležiti značajniji skok dok SAD ne usvoje Clarity Act.

Sem regulatornih dešavanja, na vrednost bitcoina utiču i širi tržišni i makroekonomski faktori, pa se tako proteklih godina neretko jasno videla korelacija kripto-tržišta sa akcijama tehnoloških kompanija u periodima značajnoj pada/rasta apetita za rizikom, ali i reakcija na odluke centralnih bankara, između ostalog. A povišene cene nafte i inflatorni rizici sada prete da odlože smanjenje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi - centralne banke čije odluke obično najjače odzvanjaju na kripto-tržištu. U okruženju gde kamatne stope ostaju više na duži rok, bitcoin može da se ponaša kao tipična rizična imovina i nađe se na udaru prodaje.

Za četiri meseca cena se prepolovila

Od oktobarskog rekorda - kada je bitcoin premašio 126.000 dolara - do danas, cena bitcoina je pala za oko 40 odsto. Pri čemu treba podsetiti da je vrlo brzo posle tog rekorda došlo do istorijskih likvidacija na kripto-tržištu, što je već dobrano spustilo cenu bitcoina, a onda je novembar doneo još jednu korekciju, vođenu talasom prodaje na spot-tržištu. Decembar i januar prošli su relativno stabilno, sa trgovanjem koje se pretežno kretalo u rasponu od 85.000 do 95.000 dolara.

Novi cenovni udar stigao je na prelazu januara u februar, kao deo šireg stresa i krize poverenja na tržištima, što je spustilo bitcoin na još nižu granu. Od tada cenovni opseg u kom bitcoin operiše ide od 65.000 do 75.000 dolara, ugrubo rečeno. Imajući u vidu volatilnu prirodu kripto-imovine, variranje u tom okviru mnogi kripto-entuzijasti ne bi posmatrali kao drastično za bitcoin, ali treba reći da su unutardnevna kretanja poslednjih nedelja u najmanju ruku bila dinamična.

Neposredno posle napada na Iran 28. februara, sa tržišta digitalne imovine zbrisano je skoro 130 milijardi dolara, a bitcoin je pao na oko 63.000 dolara. Od tada do 14. aprila izvorna kriptovaluta poskupela je za 11 odsto, dok je zlato (koje se smatra zaštitom u vremenima neizvesnosti) za to vreme palo za gotovo 10 odsto.

Analitičari su tada skretali pažnju na relativnu snagu kripta u poređenju s drugim klasama imovine, ali i činjenicu da se bitcoin praktično celog februara već nalazio u zoni konsolidacije cena, te da je nakon početka rata počeo da koketira s probojem iz te zone. A kako su vesti koje su stizale s Bliskog istoka ukazivale na to da je reč o potencijalno vrlo složenom i dugotrajnom ratu, koji bi mogao eskalirati u širi sukob, reakcija tržišta nije bila potpuno u skladu s očekivanjima.

Posmatrači tržišta godinama skreću pažnju na svojevrsnu krizu identiteta bitcoina, koja će se verovatno razrešiti tek sa većom regulatornom jasnoćom i adopcijom. Iako mu je titula digitalnog zlata nadohvat ruke zbog impresivnog rasta u odnosu na plemenite metale i druge klase imovine, on ostaje vezan za sudbinu svetskog apetita za rizikom. Na kraju, pitanje nije samo hoće li cena preći određenu granicu, već da li će se bitcoin u očima (pre svega institucionalnih) investitora konačno transformisati iz špekulativnog instrumenta u istinsko utočište, gradeći sopstveni obrazac ponašanja koji bi bio manje podložan naglim reakcijama na dnevne geopolitičke potrese i kretanja na tradicionalnim berzama.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.