Spekulacije o deviznoj intervenciji u Japanu okreću valutna tržišta protiv dolara

Dolar je oslabio prema većini glavnih valuta nakon što su nagađanja o mogućem učešću Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u deviznoj intervenciji u Japanu narušila raspoloženje prema svetskoj rezervnoj valuti. Zlato je prvi put poraslo iznad 5.000 dolara zbog potražnje za sigurnim utočištem.

Bloomberg Dollar Spot Index pao je za čak 0,5 odsto, na najniži nivo od septembra, nakon operativnog poteza filijale Federalnih rezervi (Fed) u Njujorku u petak, koji je podstakao spekulacije da bi SAD mogle da pomognu Japanu u nastojanjima da oslabi dolar u odnosu na jen. Japanska valuta je ojačala za čak 1,2 odsto. Fjučersi berzanskih indeksa ukazivali su na umerene gubitke u SAD i Evropi.

U međuvremenu, zlato je nastavilo munjevit rast, podstaknut preoblikovanjem međunarodnih odnosa koje sprovodi američki predsednik Donald Trump, kao i bekstvom investitora iz državnih obveznica i valuta. Srebro je skočilo za više od šest odsto i dostiglo rekordni nivo.

Nestabilnost na deviznim tržištima dolazi u trenutku kada je glavni japanski zvaničnik za valutu Atsushi Mimura rekao da će vlast u Tokiju reagovati u bliskoj koordinaciji sa partnerima u Vašingtonu. Ranije je japanska premijerka Sanae Takaichi upozorila tržišta da je vlada spremna da preduzme mere.

Japan je i ranije pokušavao da ograniči slabljenje jena - najniži i najviši dnevni kurs jena i iznos intervencije | Bloomberg

"Veći signal je koordinacija politika", rekao je Daniel Baeza, stariji potpredsednik u Frontclearu. "Ako tržišta koordinaciju protumače kao spremnost da se tolerišu blaži uslovi za dolar na svetskom nivou, naročito uz blagu reakciju Feda, to bi moglo dodatno da pritisne dolar u kratkom roku."

Trgovci su poteze njujorškog ogranka Feda protumačili kao signal da se centralna banka priprema da pomogne japanskim zvaničnicima u direktnoj intervenciji na deviznom tržištu kako bi se ojačao jen. Dolar je prošle sedmice zabeležio najveći pad od maja, usled nepredvidive ekonomske politike SAD, trgovinskih tenzija između SAD i Evrope i napada na nezavisnost Feda.

Tokom vikenda dodatno su porasle zabrinutosti zbog još jednog mogućeg zatvaranja federalne vlade u SAD, dok je Trump zapretio carinama od 100 odsto na uvoz iz Kanade.

Američke državne obveznice su blago ojačale usled carinskih pretnji i rastućih geopolitičkih tenzija. Berzanski indeksi pali su u Japanu, Južnoj Koreji i Hongkongu.

Azijske valute su imale koristi od slabog dolara: malezijski ringit ojačao je na najviši nivo od 2018. godine, dok je južnokorejski von dostigao najviši nivo za oko tri sedmice. Singapurska valuta porasla je na najviši nivo od 2014. godine.

Pažnja se ponovo usmerava na dolar i Japan nakon što je prošlonedeljni skok prinosa od japanskih obveznica uzdrmao svetska tržišta obveznica. Predstojeći dani su ključni za investitore, jer se Fed sprema da donese odluku o monetarnoj politici, dok tehnološki giganti poput Microsoft Corp. i Tesla Inc. objavljuju finansijske rezultate.

Za mnoge posmatrače dolara, signali o podršci SAD jačanju jena ponovo otvaraju raspravu o mogućoj koordinisanoj deviznoj intervenciji kako bi se dolar usmerio ka nižim nivoima u odnosu na valute ključnih trgovinskih partnera.

Pretpostavka je da bi takav dogovor pomogao američkim izvoznicima da se lakše nadmeću sa konkurentima poput Kine i Japana.

"Ako se njujorški ogranak Feda uključi, to bi dodatno pojačalo rast jena", rekao je Gareth Berry, strateg u Macquarie Bank Ltd. u Singapuru. "I to ne samo iz simboličnih razloga. Japan ima mnogo dolara koje može da proda, ali njujorški ogranak Feda ima neograničenu količinu. To bi se takođe protumačilo kao znak da Donald Trump u širem smislu želi slabiji dolar."

 

Tokom vikenda su zabrinutosti zbog još jednog zatvaranja federalne vlade porasle nakon što je lider demokrata u Senatu Chuck Schumer obećao da će blokirati obiman paket potrošnje ukoliko republikanci ne uklone finansiranje Ministarstva unutrašnje bezbednosti.

Trgovci takođe prate geopolitičke tenzije nakon što je Trump poslao pomorske snage na Bliski istok, što je podstaklo nova nagađanja da bi mogao da sprovede pretnje o napadu na najviše rukovodstvo Irana, dok vlast sprovodi nasilno gušenje masovnih protesta širom zemlje. Cena nafte tipa brent je blago porasla, nadovezujući se na rast od petka, i kupovala se za nešto iznad 66 dolara za barel.

                      

O razlozima turbulencija na tržištu japanskih državnih obveznica za Bloomberg Adria TV govorio je Paul Dobson iz Bloomberg MLIV-a, koji ističe da se aktuelna situacija može posmatrati iz dve perspektive - dugoročne i kratkoročne. "Dugoročno gledano, Japan je tokom većeg dela 21. veka imao izuzetno niske prinose na obveznice zbog nulte inflacije, pa čak i deflacije, na šta se tržište naviklo. Međutim, nakon pandemije kovida inflacija je počela da raste, što je predstavljalo šok za ekonomiju, ali i priliku za Banku Japana da započne proces normalizacije monetarne politike i postepeno podigne kamatne stope", objašnjava Dobson. Banka Japana je pritom delovala izuzetno oprezno kako ne bi izazvala poremećaje na tržištu obveznica, ali prinosi rastu još od 2020. godine, a taj trend se poslednjih meseci značajno ubrzao. Kao ključne razloge Dobson navodi strah od inflacije, ali i zabrinutost zbog fiskalne politike. Japan ima jedan od najvećih javnih dugova na svetu i izuzetno visok odnos duga prema BDP-u, a tržišta strahuju da bi nova, popularna vlada mogla da poveća potrošnju i smanji poreze bez jasnog plana finansiranja. To je dovelo do naglog skoka prinosa na dugoročne obveznice, posebno one sa rokom dospeća od 30 i 40 godina, i povećalo volatilnost na tržištu. Razloga za zabrinutost ima više. "Prvo, japanski javni dug je ogroman. Drugo, Japan je jedna od najvećih svetskih ekonomija. Treće, postoji rizik da bi dug mogao da izmakne kontroli i pokrene negativnu spiralu koja bi otežala vladi upravljanje fiskalnim opterećenjem." Dodatni rizik, prema njegovim rečima, leži u činjenici da japanski investitori poseduju ogromne količine obveznica širom sveta - uključujući američke, nemačke i francuske državne papire - što znači da bi turbulencije na domaćem tržištu mogle da se preliju na globalna finansijska tržišta. Dobson podseća da valutne intervencije istorijski uglavnom mogu da uspore kretanje valute, ali retko uspevaju da ga trajno preokrenu. Japan je poslednjih godina više puta intervenisao kako bi sprečio dalje slabljenje jena, ali su efekti najčešće bili privremeni - valuta bi kratkoročno ojačala, a zatim ponovo oslabila. Ono što je sada drugačije jeste signal iz SAD. "Ogranak Federalnih rezervi u Njujorku sproveo je takozvani rate check, odnosno proveru nivoa na kojem se trguje dolar-jen, što tržišta tumače kao znak spremnosti vlasti na moguću intervenciju", objašnjava Dobson. Reakcija tržišta bila je snažnija nego ranije - jen je ojačao, delom zbog opreza investitora, ali i zbog percepcije da bi SAD mogle da podrže Japan u eventualnoj koordinisanoj intervenciji, ili čak samostalno deluju kako bi oslabile dolar i ojačale jen. "Upravo ta mogućnost koordinacije čini aktuelnu situaciju drugačijom od prethodnih epizoda i objašnjava zašto je reakcija tržišta ovog puta bila znatno intenzivnija", zaključuje Dobson.

  

Najvažnije vesti iz kompanija:

• Ryanair Holdings Plc je povećao godišnje smernice za rast broja putnika i cene karata.

• Volkswagen AG neće nastaviti sa planiranom izgradnjom fabrike Audija u SAD ukoliko se ne smanje carine na automobile, rekao je jedan od izvršnih direktora Oliver Blume za nemačke novine "Handelsblatt".

• SoftBank Group Corp. je obustavio razgovore o preuzimanju američkog operatera data centara Switch Inc.

Neki od glavnih tržišnih pomaka:

Akcije

• Fjučersi indeksa S&P 500 pali su za 0,1 odsto u 6.53 po londonskom vremenu;

• Fjučersi indeksa Nasdaq 100 pali su za 0,2 odsto;

• Indeks MSCI Asia Pacific porastao je za 0,4 odsto;

• Hang Seng u Hongkongu gotovo da nije zabeležio promenu;

• Shanghai Composite gotovo da nije zabeležio promenu;

• Fjučersi indeksa Euro Stoxx 50 pali su za 0,1 odsto.

Valute

• Bloomberg Dollar Spot Index pao je za 0,4 odsto;

• Evro je porastao za 0,3 odsto, na 1,1859 dolara;

• Japanski jen je porastao za jedan odsto, na 154,10 jena za dolar;

• Ofšor juan gotovo da nije zabeležio promenu, na 6,9544 juana za dolar;

• Britanska funta je porasla za 0,2 odsto, na 1,3664 dolara.

Kriptovalute

• Bitcoin je porastao za 1,6 odsto, na 87.842,53 dolara;

• Ether je porastao za 2,4 odsto, na 2.883,53 dolara.

Obveznice

• Prinos od desetogodišnjih američkih državnih obveznica pao je za jedan bazni poen, na 4,21 odsto;

• Prinos od desetogodišnjih japanskih obveznica pao je za dva bazna poena, na 2,235 odsto;

• Prinos od desetogodišnjih australijskih obveznica gotovo da nije promenjen i iznosio je 4,82 odsto.

Sirovine

• Spot cena zlata porasla je za 2,3 odsto, na 5.101,51 dolar za uncu;

• Cena nafte West Texas Intermediate porasla je za 0,8 odsto, na 61,53 dolara za barel.

- Ova priča je proizvedena pomoću Bloomberg Automationa.

(Dopunjeno izjavama Paula Dobsona.)