Pregled berzi - evropske akcije nadmašile američke, skok cene gasa

Prva nedelja 2026. bila je burna. Američkom predsedniku Donaldu Trumpu uspelo je da uhvati predsednika Venecuele. Nije isključio posredovanja na Kubi i u Boliviji, a ne odustaje ni od kupovine Grenlanda, pa čak ni od moguće upotrebe sile. U poslednjim danima zauzeo se za iranske proteste i kritikovao iranski režim. Pojačao je pritisak i na predsednika američke centralne banke Jeromea Powella.

Berzanski indeksi, međutim, kao da su postali imuni na Trumpove ideje - delovalo je da je prošla još jedna obična nedelja. Samouvereno tržište ne popušta pred Belom kućom, koja je sve spremnija da testira njegove granice. Promene su se najviše primećivale na tržištima plemenitih metala i sirovina, poput zlata, srebra i nafte. Trgovci su tražili sigurna utočišta i razmišljali kakav bi uticaj američka intervencija na Bliskom istoku mogla imati na ponudu nafte.

Evropske akcije nastavljaju rast

Berze u Evropi zabeležile su peti uzastopni nedeljni rast, što se poslednji put dogodilo u maju 2024. Investitori veruju u rast potražnje za veštačkom inteligencijom. Akcije kompanije Novo Nordisk skočile su za 6,5 odsto, nakon što je britanski regulator odobrio jaču dozu leka za gojaznost. Indeks Stoxx Europe 600 do kraja trgovanja u petak se gotovo nije menjao, ali je nedelja završena rastom od 0,8 odsto.

Dobro su se u petak kotirale akcije iz sektora energetike, dok su slabije prošli sektor potrošačkih proizvoda i rudarstva, izvestio je Bloomberg. Sektor luksuznih proizvoda povukao je u crveno pad akcija švajcarske grupe Richemont. Iako su poslovni rezultati premašili očekivanja, Bank of America im je snizila ocenu. Analitičari smatraju da se kompanija suočava sa pritiskom na marže zbog deviznih kurseva, zlata i carina.

Bloomberg

Evropske akcije ove nedelje postigle su nove rekordne vrednosti. Optimizam u vezi sa mogućim fiskalnim podsticajima i privrednim rastom nadmašio je geopolitičke brige. Pažnja se sada preusmerava na sezonu objavljivanja poslovnih rezultata kompanija. U Goldman Sachsu očekuju da će kompanije iz indeksa Stoxx 600 u četvrtom kvartalu zabeležiti godišnji rast prihoda od jedan odsto. Ako se izuzmu finansijske kompanije, dobit bi se smanjila za pet odsto.

Najveći skok cene gasa od oktobra 2023.

Cene prirodnog gasa u Evropi skočile su prošle nedelje za 30 odsto. Uzrok je bilo neočekivano hladno vreme koje povećava potrošnju, a trgovci su žurili da pokriju kratke pozicije, izvestio je Bloomberg. Referentni fjučersi zabeležili su najveći nedeljni skok u više od dve godine. Rast predstavlja značajan pomak na tržištu, nakon što je veća potražnja za grejanjem naišla na obnovljene geopolitičke rizike.

Poslednji put su se cene u jednoj nedelji toliko brzo povećale kada je Hamas u oktobru 2023. napao Izrael. To je izazvalo strah od poremećaja u snabdevanju. Cene su i dalje daleko od rekordnih vrednosti iz energetske krize 2022. Strmi rast pokazuje koliko je evropsko tržište gasa ranjivo na dugotrajne skokove potražnje i nestabilnost.

Dok su evropske zalihe gasa na početku grejne sezone prvobitno procenjene kao dovoljne, povećala se zabrinutost za ravnotežu ponude u regionu. Špekulanti koji su se kladili na pad morali su da kupuju fjučerse da bi zatvorili kratke pozicije i izbegli veće gubitke. Evropski gasovodi su popunjeni 52 odsto, što je ispod petogodišnjeg sezonskog proseka od 67 odsto. Veća potrošnja istakla je rizike za buduće zalihe.

U SAD akcije pale

Na drugoj strani Atlantika akcije su u petak pale jer su investitore zabrinule Trumpove nedoumice oko izbora Kevina Hassetta za šefa Federalnih rezervi (Fed). Na nedeljnom nivou završile su ispod početka. Indeks Russell 2000 (indeks 2.000 američkih malih kompanija, jedan od najboljih pokazatelja stanja američke privrede) porastao je za 0,1 odsto i 11. trgovački dan zaredom nadmašio indeks S&P 500. Iako je nedelja za S&P 500 i Nasdaq bila puna uspona i padova, Russell 2000 i dalje impresionira.

Akcije srednje velikih kompanija započele su godinu snažno. Kathleen Brooks iz XTB-a ističe uspeh kompanije Sandisk i sektora poluprovodnika kao znak da je rizik zavisnosti od uspeha nekoliko dominantnih kompanija i ove godine realnost.

''Ukoliko entuzijazam investitora za veštačku inteligenciju opadne, indeks S&P 500 mogao bi znatno pasti", rekla je Brooks za Bloomberg. U okviru indeksa Russell 2000 prisutna je šira grupa najuspešnijih. Među najuspešnijim sektorima su osnovni materijali, energija i telekomunikacije. Tehnologija je tek četvrti najuspešniji sektor, dodala je.

Prinos od 10-godišnjih američkih državnih obveznica, koji je relevantan za kamatne stope različitih potrošačkih i stambenih kredita, porastao je na 4,23 odsto. To je najviše početka septembra. Prinosi od američkih državnih obveznica bili su nestabilni zbog nedoumica oko nezavisnosti američke centralne banke i različitih izveštaja o inflaciji.

Srebro skočilo za 12 odsto

Zlato je u petak pojeftinilo najviše u više od dve nedelje, što se pripisuje Trumpovoj izraženoj rezervisanosti oko imenovanja Hassetta za predsednika Feda. To je podstaklo sumnje da traži novog vođu.

Trump je u petak rekao da bi Hassett, ako bi napustio mesto direktora Nacionalnog ekonomskog saveta, administraciju lišio jednog od najuticajnijih glasova u ekonomiji. Hassett važi za najvećeg zagovornika nižih kamatnih stopa za naslednika predsednika Feda Powella.

Dolar je nakon Trumpovih izjava smanjio gubitke, dok su prinosi od državnih obveznica porasli, zbog čega su plemeniti metali pali za 1,7 odsto. Zlato je nastavilo rast započet 2025, delom zbog ponovnih napada Bele kuće na nezavisnost Feda i očekivanja o popuštanju monetarne politike, izvestio je Bloomberg.

Srebro je pojeftinilo za 3,3 odsto i palo ispod 90 dolara za uncu. Ipak, na nedeljnom nivou ostaje više za 12 odsto. Rast se umirio kada su se u Vašingtonu u sredu uzdržali od uvođenja uvoznih carina na ključne minerale. Pretnja carinama na uvoz minerala, uključujući srebro i platinu, bila je jedan od faktora koji su izazvali nagli rast. Trump na kraju nije uveo opsežne carine, iako nije isključio mogućnost da to učini u budućnosti.

Trgovci naftom prate Trumpove odluke

Cene fjučersa nafte u petak su porasle, pri čemu je cena američke zapadnoteksaške nafte WTI dostigla 59,40 dolara za barel. WTI se nakon najvećeg pada u četvrtak od juna (izgubila je 4,6 odsto) stabilizovala na oko 60 dolara za barel. Predsednik Trump je na društvenim mrežama saopštio da poštuje iransku odluku o otkazivanju planiranih egzekucija protestanata.

Kako se njegova retorika u poslednjim danima ublažila, smanjila su se očekivanja o neposrednom odgovoru Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na nasilne proteste u Iranu. Intervencija bi mogla izazvati poremećaje u proizvodnji nafte. Iran na tržište isporučuje oko 3,3 miliona barela dnevno.

''Iako se rizik od skorašnje američke intervencije protiv Irana smanjio, prilično je jasno da je rizik i dalje prisutan, što bi tržište trebalo kratkoročno da drži na oprezu", rekao je za Bloomberg Warren Patterson, šef strategije za sirovine u ING Groepu. "Dugoročno odsustvo američkog odgovora nastaviće da smanjuje premiju rizika, što će omogućiti da u prvi plan izađu pokazatelji koji ukazuju na pad tržišta."