Poskupljuje praktično sve: od zlata i bakra pa sve do deoničkih indeksa

Globalne akcije porasle su na najviši nivo u poslednjih nedelju dana, jer su se investitori kladili na dobar završetak godine na finansijskim tržištima nakon rasta američkih akcija u petak. Rast cena beleži se i na robnim tržištima, zlato i bakar obaraju nove rekorde, dok je cena nafte brent ponovo iznad 60 dolara po barelu.

MSCI All Country World Index, jedan od najširih pokazatelja dešavanja na svetskim berzama – porastao je treći dan zaredom, čime je ovogodišnji prinos povećan na 20 odsto u 2025. godini. Indeks azijskih akcija porastao je do 1,1 odsto, uz predvođenje tehnološkog sektora. Ojačali su i terminski ugovori na američke berzanske indekse, dok je Euro Stoxx 50 porastao za 0,2 odsto.

U centru pažnje bila su i tržišta sirovina. Zlato i srebro dostigli su rekordne vrednosti, dok je nafta porasla usled pojačanih geopolitičkih tenzija, nakon što je američki predsednik Donald Trump pooštrio blokadu Venecuele. Bakar je takođe dostigao novi maksimum. U Japanu su prinosi na obveznice porasli na višegodišnje maksimume nakon povećanja kamatne stope u petak, dok je jen ojačao pošto je visoki zvaničnik te zemlje upozorio na nedavne poteze.

Nade u oporavak tržišta akcija krajem godine ojačale su nakon što su investitori koji kupuju na nižim nivoima pomogli američkim akcijama da se krajem prošle nedelje oporave od pada izazvanog sumnjama u preterani entuzijazam oko veštačke inteligencije i obim mogućeg monetarnog popuštanja američke centralne banke.

Indeks S&P 500 porastao je u petak za 0,9 odsto, što je drugi uzastopni dan rasta i preokret u odnosu na nedeljni gubitak. Istovremeno, obim trgovanja je značajno porastao zbog tromesečnog isteka opcija i fjučersa, dok se investitori klade na rast vrednosti akcija i u 2026. godini.

"Sada ćemo verovatno videti da tržišta nastavljaju da rastu", rekao je Tony Sykamore, analitičar kompanije IG u Sidneju. "Veliki slon u sobi i dalje su vrednovanja u sektoru veštačke inteligencije i pitanje kuda dalje idemo."

Metali i nafta takođe rastu

Plemeniti metali su izrazito poskupeli, a njihova uloga sigurnog utočišta dodatno je ojačala usled geopolitičkih tenzija i očekivanja daljeg smanjenja kamatnih stopa od strane američke centralne banke. Labavija monetarna politika pogoduje zlatu i srebru, jer ne donose prinose kroz dividende.

Cena promptnog zlata porasla je za više od 1,5 odsto, premašivši prethodni rekord od 4.381 dolar po unci iz oktobra. Srebro je takođe dostiglo rekordnu vrednost, dok je platina zabeležila rast osmi trgovinski dan zaredom.

 

Sirova nafta brent porasla je iznad 61 dolara po barelu nakon što su se američke snage ukrcale na jedan tanker u blizini Venecuele i progonile drugi, svega nekoliko nedelja nakon što su zaplenile jedno plovilo. Vašington pojačava pritisak na venecuelansku vladu dok Donald Trump nastoji da uguši njen ključni izvor prihoda.

Cena bakra približila se nivou od 12.000 dolara po toni na kraju izuzetne godine obeležene trgovinskim previranjima, ograničenom ponudom i optimizmom u pogledu dugoročne potražnje. Ovaj metal je na putu da zabeleži najveći godišnji rast od 2009. godine.

Japanci se vraćaju

Japanska finansijska tržišta ostala su u centru pažnje nakon što je centralna banka u petak podigla referentnu kamatnu stopu na najviši nivo u poslednjih 30 godina. Guverner Banke Japana Kazuo Ueda odlučio je da zadrži otvorene opcije, umesto da direktno podrži jen, sprovodeći oprezno povećanje kamatnih stopa koje je dovelo do slabljenja valute ka nivoima koji su u prošlosti podsticali državne intervencije.

Jen, koji je ranije oslabio do 157,78 jena za dolar, blago se oporavio u ponedeljak nakon što je Atsushi Mimura, glavni japanski zvaničnik za valutna pitanja, rekao da je "duboko zabrinut" zbog, kako je naveo, "jednostranih i naglih kretanja", naročito nakon sastanka o monetarnoj politici. "Želimo da primereno odgovorimo na prekomerna kretanja", rekao je Mimura.

U međuvremenu, prinos na referentnu 10-godišnju državnu obveznicu Japana porastao je na nivo koji nije viđen od februara 1999. Prinos na dvogodišnju obveznicu, koja je posebno osetljiva na očekivanja u vezi sa monetarnom politikom, porastao je na najviši nivo od 1997. godine.

"Naglo slabljenje jena smatra se faktorom koji gura prinose naviše, što podstiče nagađanja da bi naredno povećanje kamatne stope moglo biti blizu", rekao je Keisuke Tsuruta, viši strateg za obveznice u Mitsubishi UFJ Morgan Stanley Securities. Dodao je da se očekuje da će prinosi ostati visoki "s obzirom na tržišne uslove nakon sastanka Banke Japana i stalne fiskalne zabrinutosti".

U međuvremenu, američke državne obveznice takođe su pale uoči aukcije dvogodišnjih obveznica, a indeks američkog dolara je pao. Najveća kriptovaluta bitcoin takođe je poskupila, i to za 0,8 odsto na 88.854 dolara.