Bikovi na berzi imaju zabrinjavajuće dugu listu rizika za 2026. o kojima treba razmisliti

Američke akcije ulaze u 2026. godinu s pozitivnim zamahom i nizom optimističnih prognoza koje im idu u prilog. Međutim, kako bi se ostvarila četvrta godina snažnog rasta kakvu mnogi predviđaju, tržište će morati da savlada niz potencijalnih pretnji.

Za početak, valuacije su već visoke, a grupa akcija koja predvodi rast relativno je uska, što samo po sebi predstavlja rizičnu postavku. Mnogo toga zavisi od toga da li će pobednici iz oblasti veštačke inteligencije dokazati da ne stvaraju balon, nego da imaju još prostora za rast.

"Veštačka inteligencija je spremna za transformaciju industrije i investicionih prilika, ali sa sobom nosi i rizik preteranog entuzijazma", rekla je Kristin Lemkau, izvršna direktorka JPMorgan Wealth Managementa.

Dobar deo optimizma temelji se na očekivanju da će privreda zadržati osetljivu ravnotežu otpornosti, bez pregrevanja koje bi izazvalo inflaciju ili šokove kamatnih stopa. Ulagači se takođe nadaju da će geopolitička situacija biti dovoljno mirna kako bi se izbegli poremećaji u lancima snabdevanja.

 

"Podeljenost, pri kojoj se globalni poredak deli na suparničke blokove i lance snabdevanja, znači da su otpornost i sigurnost važniji nego ikad", rekla je Lemkau.

Dug popis stvari koje mogu krenuti po zlu upućuje na to da su tokom 2026. godine mogući padovi tržišta i skokovi volatilnosti, posebno s obzirom na bazu ulagača koja je izrazito odlučna da sve više gura tržište. U nastavku sledi detaljniji pogled na izazove.

Očekivanja za AI

Revolucija veštačke inteligencije i dalje je dominantna priča koja podupire veru u američke i globalne akcije. Rizici se odnose najpre na tajming i povraćaj ulaganja. Ako se usvajanje AI-ja pokaže sporijim od očekivanog ili ako pregovaračka moć tehnoloških lidera u pogledu cena razočara zbog jačanja konkurencije, procene zarada mogle bi se naglo smanjiti.

Tržišta bi takođe mogla početi da ispituju da li kapitalna potrošnja (capex) dostiže vrhunac bez odgovarajućih profita. S obzirom na velik udeo akcija povezanih s AI-jem u glavnim indeksima, čak i delimična revizija ove teme mogla bi imati široke posledice.

Osim toga, pretnje lancu vrednosti veštačke inteligencije mogle bi se rasplamsati u 2026. godini. Postoji niz potencijalnih izvora zabrinutosti, od ponude i potražnje za čipovima do tehnoloških promena, poput nedavne rasprave o TPU-ima naspram GPU-a. Snabdevenost data centara potrebnom opremom i energijom donosi velike prilike, ali i potencijalne zamke koje bi mogle ublažiti AI euforiju. Povrh svega, uticaj veštačke inteligencije na tržište rada i dalje je velika nepoznanica ako njena primena postane znatno raširenija.

Valuacije i koncentracija

Američke akcije trenutno su cenjene kao da se očekuje gotovo besprekorna realizacija. S&P 500 trguje znatno iznad dugoročnih proseka valuacije, dok je tržišno vođstvo sve koncentrisanije u maloj grupi tehnoloških megakapitalizovanih kompanija. Takva dinamika pojačala je prinose, ali istovremeno povećava i rizike pada.

Bloomberg

Ako se rast dobiti makar i umereno uspori ili ako marže budu pod pritiskom zbog rasta plata ili troškova finansiranja, kompresija multiplikatora zarade mogla bi biti vrlo brza.

Inflacija i kamatne stope

Tržišta se i dalje oslanjaju na pretpostavku da inflacija popušta i da će se ključne kamatne stope postepeno spuštati. Međutim, inflacija možda neće igrati po pravilima, s cenovnim pritiscima koji bi mogli proizaći iz snažne potrošnje na AI ili zaostalih učinaka carina. Posledica bi bila da Fed zadrži kamatne stope povišenima duže vreme ili čak dodatno zaoštri finansijske uslove. Prinosi na obveznice verovatno bi porasli, povećavajući diskontne stope za akcije i stavljajući na test toleranciju ulagača prema visokim valuacijama.

Sama volatilnost kamatnih stopa takođe predstavlja rizik: nagla "reprajsing" kretanja na kratkom delu krive prinosa često se prelivaju na tržišta akcija, posebno kod akcija rasta. Za ulagače pozicionirane za benigno okruženje kamatnih stopa, jasno je da su iznenađenja uglavnom negativna.

Geopolitika i trgovina

Geopolitički rizik je tu i predstavlja snažnu pretnju akcijama. Napetosti između SAD i Kine, sukobi koji se prelivaju na energetska tržišta ili poremećaji u ključnim lancima snabdevanja, uključujući poluprovodnike i retke zemne metale, mogli bi da podstaknu nagle poteze da bi se izbegao rizik.

Trgovinska politika još je jedna nepoznanica, posebno ako se carine ponovo vrate u politički fokus. Za tržišta je manje važno predvideti ishod, a više pravilno ukalkulisati neizvesnost. Istorija pokazuje da geopolitički šokovi često dovode do skokova volatilnosti, jačanja dolara i padova tržišta akcija, čak i ako se dugoročni privredni učinci pokažu podnošljivim. Na tržištu koje je procenjeno kao stabilno, takvi događaji imaju nesrazmerno veliki uticaj.

Bloomberg

Makroekonomsko usporavanje

Prevladava konsenzus da će se američka privreda pokazati otpornom, dok se nade za Evropu temelje na povećanoj državnoj potrošnji. Ali svaka pukotina u tom narativu biće pažljivo praćena.

Pitanja o tome kako se potrošači nose s rastom troškova života i kako bankovni bilansi upravljaju kreditnim rizikom biće u centru pažnje. Prisilno usporavanje fiskalne potrošnje ili padovi u korporativnom zapošljavanju mogli bi se brzo odraziti na slabije zarade, posebno van sektora tehnoloških megakapitalizacija. Budući da su očekivanja rasta dobiti i dalje optimistična, svaka negativna revizija mogla bi da podstakne šire smanjenje izloženosti riziku.

"Jedna stvar koja mi pomalo remeti san jeste makroekonomsko slabljenje", rekla je Helen Jewell, međunarodna glavna investiciona direktorka za temeljne akcije u BlackRocku. 

Sporedne pretnje

Pogoršanje likvidnosti tokom padova, zagušene trgovinske pozicije i povećani tokovi iz ETF fondova sa polugom (leveridžiranih ETF-ova), sistematskih ulagača i pasivnih strategija možda sami po sebi nisu rizični događaji, ali čine akcije osetljivijim u stresnim uslovima.

Brzina kojom su se skokovi volatilnosti poslednjih godina gasili pomogla je tržištima da prebrode epizode stresa, ali to u isto vreme otežava zaštitu (hedging) i tempiranje tržišta. To može podstaći ulagače na brže reakcije, stvarajući situacije "prvo prodaj, pitanja postavi kasnije".

Otkupljivanje sopstvenih akcija pokazalo se kao važan stub tržišnog oslonca, ali bi mogli nestati ako privreda posrne. Spisku zabrinutosti treba dodati i sve veću osetljivost tržišta na državno finansiranje i javne deficite. Isto važi i za regulatorne i pravne šokove, koje treba imati na umu za 2026. godinu, s obzirom na to da veštačka inteligencija i dalje, barem zasad, nema jasno definisan regulatorni okvir.

I na kraju, tu je i rizik konsenzusa. Kada se većina ulagača slaže oko razloga rasta tržišta - produktivnost podstaknuta AI-jem, povoljan ekonomski izgled i smanjenje kamatnih stopa - rizik je u tome da će pogrešiti svi zajedno. Ranji­vost se može kriti u samoj strukturi tržišta - u načinu na koji se pozicioniranje, likvidnost i sentiment međusobno isprepliću i pretvaraju male okidače u velike pomake.