Kako rasporediti 10.000 evra u ETF-ove i da li je S&P 500 zaista 'sveti gral'

ETF-ovi omogućavaju investitorima da jednim klikom ulažu u širok spektar tržišta - uz niske troškove, visoku likvidnost i transparentnost. Kakav je balans između rasta i zaštite kapitala i kako rasporediti 10.000 evra u ETF fondove, pitanje je koje poslednjih meseci posebno okupira male investitore.

Milan Banićević, berzanski analitičar i profesionalni trgovac, predlaže strategiju zasnovanu na četiri glavna polja, a to su: Amerika, Evropa i Japan, tržišta u razvoju i zaštita kapitala. U slučaju Amerike, on ističe fokusiranje na diverzifikaciju i kvalitet, Evropa i Japan donose dugoročnu perspektivu, za tržišta u razvoju potreban je selektivni pristup, a za zaštitu od volatilnosti tržišta savetuje okretanje manjim ulaganjima u proizvode koji zadržavaju vrednost tokom kriznih perioda (npr. zlato).

"Iako sam ranije ulaganje u ETF-ove koji prate S&P 500 indeks smatrao najbezbednijim, danas sam nešto oprezniji zbog dominacije sedam velikih tehnoloških kompanija (MAG7) u indeksu", objašnjava Banićević, preporučujući raspodelu od 4.000 dolara unutar tog tržišta.

"S obzirom na to da smo već izloženi najvećim kompanijama kroz ulaganje u VTI, koji pokriva celokupno američko tržište, nema potrebe za dodatnim izlaganjem riziku putem S&P 500 ETF-a. Kada se u indeksu pokažu naznake rasta i ostalih kompanija, te njihov rast postane evidentan, može se razmotriti dodavanje dela investicije u S&P 500. Trenutno mislim da je izloženost celom američkom tržištu kroz VTI bolja opcija", napominje.

 

 

Međutim, Mihailo Đurđević, investicioni analitičar Senzal Capitala, naglašava istorijsku pouzdanost i popularnost S&P 500 ETF-ova među investitorima, ocenjujući ovaj indeks kao najpopularniju investiciju za individualce.

"Tri najveća američka ETF-a: VOO (oko 800 milijardi dolara AUM), IVV (oko 720 milijardi dolara) i SPY (oko 690 milijardi dolara) zajedno upravljaju sa približno 2,2 biliona dolara imovine pod upravljanjem. U Evropi, najveći ETF je iShares Core S&P 500 UCITS ETF USD (Acc), sa oko 120 milijardi evra pod upravljanjem. Za razliku od američkih fondova, on je registrovan po UCITS standardima i akumulirajući je, što znači da se dividende automatski reinvestiraju, a ne isplaćuju investitorima", ističe Đurđević.

Prema njegovim rečima, i u SAD i u Evropi, najveći ETF-ovi prate S&P 500.

 

Budući da na tržištima u razvoju rast nije jednak svuda, Banićević kaže da treba imati u vidu snažan ekonomski rast Indije i slabu perspektivnost Argentine pod palicom Javiera Mileia. Dodaje i da Evropa i Japan, uprkos sporijem rastu i demografskim izazovima, i dalje predstavljaju ozbiljne ekonomske sile, te predlaže ulaganje od 2.000 dolara u ETF-ove IDEV ili VEA, koji prate razvijena međunarodna tržišta.

"Valuacija ovih tržišta je znatno niža nego u SAD, što dugoročno može doneti stabilan rast", dodaje.

Očekivani prinos i rizici

Banićević upozorava da ulaganja u ETF fondove nisu za kratkoročne profite. "Minimalno držanje treba da bude pet i više godina. Tržište je trenutno na cenovnim vrhuncima, korekcija od 15-20 odsto je očekivana, ali na duži rok realna stopa prinosa iznosi između sedam i devet odsto godišnje."

Drugim rečima, cilj je izbalansirana strategija koja kombinuje rast i zaštitu, sa dugoročnim fokusom.

"Istorijski gledano, ako posmatramo prethodnih 30, 50 ili 70 godina, S&P 500 je ostvarivao prosečan nominalni godišnji prinos od oko 10 odsto, odnosno realni (nakon inflacije) prinos od 6,5 do 7,5 odsto. Takođe, indeks se redovno rebalansira. Svake godine iz njega izlaze slabije kompanije, dok ih zamenjuju one s boljim dugoročnim izgledima za rast", zaključuje Đurđević.

Bloomberg

 

"Gde idu trendovi, tamo slede i ETF prilivi, bilo da je reč o bitcoinu, alternativnim ulaganjima ili širokom tržištu akcija", reči su Roxanne Islam, šefice sektorskih i industrijskih istraživanja u kompaniji TMX VettaFi. Investitori uporno povlače novac iz tradicionalnih investicionih fondova, u korist lakšeg trgovanja i poreske efikasnosti koje ETF-ovi nude, o čemu je i Bloomberg Adria nedavno pisala. Imovina u ETF-ovima je širom sveta premašila 15 biliona dolara u 2024, a prema procenama analitičara Bloomberga, do 2035. mogla bi dostići čak 35 biliona dolara.

 

- Napomena: Sve što pročitate ne predstavlja investicioni savet, neophodno je da uradite sopstveno istraživanje. Istorijski performans ne predstavlja garanciju budućnosti.