Stokholm postaje najatraktivnije evropsko tržište za IPO

Najpopularnije mesto za kompaniju koja želi da postane javna u Evropi ove godine je neočekivano - Stokholm.

Švedska prestonica je na putu da prikupi 6,8 milijardi dolara putem inicijalnih javnih ponuda (engl. initial public offering - IPO) ove godine, što je više nego bilo gde na kontinentu, i ugostiće najveće evropsko kotiranje od 2022. kada firma za bezbednost Verisure Plc izađe na tržište sledeće nedelje. Na svetskom nivou, to je peto najpopularnije odredište, posle Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Kine, Hongkonga i Indije. Reč je o iznenađujućem uspehu za tržište koje je veličine trećine londonskog tržišta.

U trenutku kada londonski korporativni giganti pakuju kofere za Njujork, a tehnološki jednorozi biraju da ostanu privatni duže vreme, Stokholm vrvi od malih kompanija koje izlaze na berzu i lokalnih investicionih fondova željnih da pronađu sledeću veliku priču o rastu. To je dokaz ekonomskog oporavka koji počinje da se učvršćuje, a švedski model se vidi kao primer koji treba slediti za druge evropske zemlje koje žele da osnaže svoja stagnirajuća tržišta kapitala.

"Zvezde su se ove godine poklopile sa makroekonomskim okolnostima, apetitom investitora i spremnošću kompanija za IPO", rekao je Henric Roth, partner u advokatskoj firmi Baker McKenzie, specijalizovanog za IPO-ove. "To je učinilo da 2025. postane godina koja menja tendenciju švedskih kotiranja."

Švedska premašuje druge evropske berze po obimu poslova | Bloomberg

Na vrhu lokalnog rangiranja je Verisure, koji planira da prikupi 3,1 milijardu evra (3,6 milijardi dolara), što predstavlja najveći evropski IPO od kada je Porsche AG izašao na berzu. To dolazi nakon finansijske kompanije Noba Bank Group AB, koja je prikupila 7,6 milijardi švedskih kruna (808 miliona dolara) i skočila za 30 odsto na svom debiju na berzi.

Čak i uz nedavni porast IPO-ova iz drugih delova kontinenta, Švedska i dalje prednjači sa velikom razlikom. Ukupno devet firmi je izašlo na berzu ove godine, najviše od 2022, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.

Ipak, Švedska nema duboke rezerve kapitala potrebne da privuče velike međunarodne kompanije i prepustila je lokalne uspešne priče kao što su Spotify Technology SA, Klarna Group Plc i Oatly Group AB američkim berzama. Sa ukupnom tržišnom vrednošću od oko bilion dolara, ne može da se takmiči sa američkom tržišnom silom od 70 biliona dolara.

Ali kada je reč o prikupljanju kapitala za male firme fokusirane na skandinavsko tržište, Stokholm je pronašao svoju nišu. Bankari ističu kulturnu razliku između Šveđana, koji su spremni da rizikuju ulaganjem u akcije, u poređenju sa drugim evropskim narodima poput Nemaca i Britanaca, gde se češće drži novac na štednim računima ili ulaže u nekretnine.

 

Tehnološki naklonjeno okruženje i brojni aktivni menadžeri fondova, porodični fondovi i penzioni fondovi takođe znače da postoji mnogo brzorastućih kompanija koje traže kapital i lokalnih fondova da ih podrže. Stabilnost švedske berze dodatno podstiče više poslova, rekla je Anna Boqvist, šefica odeljenja za tržište kapitala akcija u DNB Carnegie Investment Bank AB.

"Ovde mamo zajednicu malih kompanija", rekao je Christian Brunlid, menadžer fonda u Handelsbanken Fonder AB i ključni investitor u IPO Noba Banka. "Kada je kompanija tako mala, smatramo da može da pokaže organski rast i da posao koji imaju funkcioniše u Švedskoj, ali da ga mogu proširiti i u inostranstvo."

Verisure će činiti više od polovine obima poslova u Stokholmu | Bloomberg

Kupovina švedskih IPO-ova nije bez rizika i nekoliko njih je oštetilo investitore. Bilo je i istaknutih primera poput Enity Holding AB, investicione firme čije su akcije porasle za oko 50 odsto od izlaska na berzu u junu. Druge, poput firme za razvoj igara Hacksaw AB i kompanije privatnog kapitala Roko AB, pale su. Akcije Qualisys Holding AB, proizvođača visokokvalitetnih kamera, oslabile su za 25 odsto od IPO-a.

Osnova za procvat IPO-ova je vojska aktivnih malih investitora. Švedska domaćinstva ulažu preko polovine svojih štednji u akcije, što je više nego dvostruko u poređenju sa prosekom evrozone, pokazao je izveštaj Evropskog instituta za štednju ove godine.

Godine 2012. Švedska je uvela investicioni štedni račun InvesteringsSparKonto, ili ISK, koji je pojednostavio poresku strukturu oko kapitalnih ulaganja, uklanjajući birokratske prepreke koje su ranije obeshrabrivale učešće. To omogućava svima sa bankarskom aplikacijom da lako kupuju i prodaju akcije u poreski povoljnom okviru.

"Tipično švedsko domaćinstvo ne pravi razliku između štednje i investiranja", rekao je švedski ministar finansijskih tržišta Niklas Wykman za Bloomberg. "To je stvorilo kulturu u kojoj domaćinstva učestvuju na finansijskim tržištima."

Oko 69 odsto švedskih fondovskih ulaganja čine akcijski fondovi, što je najveći udeo u Evropi, prema podacima Švedskog udruženja investicionih fondova. Takođe, skoro četvrtina Šveđana direktno poseduje akcije javno kotiranih kompanija, sa prosečnim udelom od oko 540.000 kruna, pokazuju podaci kompanije Euroclear Sweden.

Stokholm će ugostiti polovinu od 10 najvećih IPO-ova u Evropi | Bloomberg

Prema mišljenju Nicklasa Anderssona, ekonomiste za štednju na onlajn trgovačkoj platformi Montrose, uspeh nekoliko velikih američkih tehnoloških IPO-ova ove godine, poput Figma Inc. i Bullish, postavlja scenu za više švedskih poslova.

"Radujemo se aktivnoj jeseni kotiranja koja može stvoriti efekat nadoknade zaostalog rasta", rekao je. "Apetit za rizikom se vratio sa osvetom."

- U pisanju pomogli Charles Capel i Bre Bradham.