Pregled berze - rasprodaja tehnološkh akcija i poslovanje Nvidije

Indeks S&P 500 je tokom prethodne nedelje pokazivao stabilnost, da bi krajem nedelje završio u crvenom. Tome je najviše doprinela rasprodaja tehnoloških akcija, koje su nakon aprilskog sloma podstakle rast Wall Streeta. Akcije su pale uprkos tome što inflacioni podaci nisu promenili Fedov stav po pitanju snižavanja kamatnih stopa. Nasuprot tome, kratkoročne državne obveznice su porasle. Indeks Dow Jones je oslabio za 0,13 odsto, dok je Nasdaq oslabio za 0,05 odsto.

Pad akcija najvećih kompanija u okviru S&P 500 snizio je taj indeks sa rekordne vrednosti krajem avgusta, tokom koga je prethodno ostvarivao dobre rezultate. Nasdaq 100 je u petak oslabio za 1,2 odsto. Tržište se priprema za takozvani najslabiji mesec za američke akcije. Dok institucionalni investitori rebalansiraju portfolije, mali investitori smanjuju trgovinske aktivnosti, a nestabilnost raste. 

"Kraj je meseca i ulazimo u tradicionalno najizazovniji mesec u godini", izjavio je za Bloomberg Louis Navellier iz kompanije Navellier & Associates. "Oprez deluje opravdano. S obzirom na ponavljajući obrazac slabljenja trgovinskih aktivnosti, možda ta tendencija neće biti dugotrajna."

Kada je reč o ostalim tržištima, azijske berze su zabeležile mešovite rezultate: Nikkei je prošle nedelje izgubio 0,6 odsto, kineski CSI 300 ojačao je za 1,82 odsto, Hang Seng oslabio je za 2,07 odsto. U Evropi je indeks Stoxx Europe oslabio za 1,91 odsto, nemački DAX za 1,36 odsto, francuski CAC 40 je zbog političke krize u zemlji izgubio čak tri odsto.

 

Nvidia beleži rast prihoda od 56 odsto, ali akcije ipak padaju

Nvidia, najvrednija kompanija na svetu, izvestila je o još jednom kvartalu obeleženom rastom prodaje. Ostvarila je 46,7 milijardi dolara prihoda, što označava rast od 56 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Rast je uglavnom bio posledica njenog poslovanja sa data centrima, u kojima prevladava veštačka inteligencija (AI). Prihodi u ovom segmentu zabeležili su godišnji rast od 56 odsto. Nvidia je, takođe, ostvarila značajan rast neto profita. Kompanija je u drugom kvartalu realizovala 26,4 milijarde dolara profita, što označava godišnji rast od 59 odsto.

Poslovni rezultati Nvidije ukazali su na poteškoće sa prodajom čipova na kineskom tržištu. Kompanija u poslednjem kvartalu nije prodavala svoj čip H20 na kineskom tržištu, a izvestila je i to da je na tržištima van Kine prodaja tih čipova vredela 650 miliona dolara, piše TechCrunch. Nvidia, koja u doba procvata veštačke industrije obara rekorde, ima potencijal da poveća prihode u Kini za nekoliko desetina milijardi dolara. 

 

Kao posledica uvođenja zabrane izvoza SAD u Kinu, Nvidia trenutno ne realizuje prodaju na tom tržištu. Izvršni direktor Jensen Huang izjavio je da kompanija beleži  prodajni potencijal od 50 milijardi dolara na tom tržištu, što bi moglo da donese godišnji rast kompanije od 50 odsto. SAD već dugo ograničavaju prodaju naprednih grafičkih procesora kineskim kupcima, međutim, situacija se pod predsednikom Donaldom Trumpom drastično promenila. Kompanija sada može da prodaje čipove Kini, pod uslovom da ministarstvu finansija plati izvozni porez od 15 odsto.

Može li kontrola izvoza sektora informacionih tehnologije, koju sprovode SAD, efikasno da ograniči Kinu? "Ograničenja pristupa naprednim čipovima i tehnologijama mogu usporiti razvoj Kine u nekim strateškim sektorima, kao što su superračunari i veštačka inteligencija (AI), međutim, ne mogu zaustaviti njen lokalni razvoj", ocenjuje član uprave Generali Investments Sašo Šmigić.

                      

Najvrednija kompanija na svetu, Nvidia, objavila je prošle sedmice standardno solidne kvartalne rezultate i to rast prodaje od ćak 56 odsto, EPS iznad očekivanja analitičara i prognoze prihoda od 54 milijarde dolara u tekućem kvartalu. I dok bi za druge kompanije ovakve cifre bile povod za slavlje na Wall Streetu, deonice Nvidije su u petak pale oko jedan odsto, ukazujući na skepsu koja počinje da se širi tržištima kada je reč o budućnosti AI sektora. Tu temu analizirala je Asja Frnacisti sa osnivačem Radio Free Mobile, Richardom Windsorom.  Windsor tvrdi da nije u pitanju visok prag koji je Wall Streetu postavio za Nvidiju, iskreno, to je samo visoko postavljena letvica "Ako pogledate akcije sada, one se trguju po više od 42 puta odnos cene i buduće zarade, mislim da je 42 puta. To je prilično visok broj i ne ostavlja mnogo prostora za greške. Shodno tome, zbog ovog nesklada, jer Nvidija nije uspela da premaši gornji deo očekivanja usled kineskog pitanja koje sam malopre pomenuo, zato ste videli ovu manju korekciju. Osim toga, zaista nije bilo ničega drugog što bi se moglo negativno komentarisati u ovim rezultatima", kaže Windsor .  Sada smo videli najnoviji MIT izveštaj koji je pokazao da je skoro 95 odsto kompanija imalo nultu dobit od internih AI investicija, ističe Windsor , a zapravo je više stvar toga da je MIT izveštaj pomalo zavaravajući.  "Ako pogledate odakle potiče, razlog zašto te kompanije nisu videle značajan povrat na ulaganja koja su napravile jeste taj što nisu pravilno implementirale veštačku inteligenciju. Opšte očekivanje je bilo da ako svom radniku dam jedan prompt za ChatGPT i pustim ga da radi, da će on odjednom povećati svoju produktivnost dva do tri puta. To jednostavno nije slučaj. Realnost je da morate da stvorite AI entitet za svoju organizaciju, da ga obučite na vašim podacima i prilagodite onome za šta ga želite koristiti. A većina to nije uradila. Samo su očekivali da mogu da ga uključe i da će odjednom raditi magično. I to objašnjava razliku. Vidite, oni koji su doživeli nagli skok prihoda do 20 miliona, kao što ste pomenuli, uglavnom potiču iz implementacija koje su pravilno sprovedene, koje su ciljane ka krajnjoj upotrebi i gde dobavljač vrlo blisko sarađuje sa klijentom da bi se osiguralo da sve funkcioniše kako treba. Dakle, na mnogo načina mislim da studija pokazuje da, da, postoje veliki povrati koji mogu da se ostvare, ali morate to uraditi kako treba. Ne možete samo da uključite AI, date nekome ChatGPT i očekujete da će vam donate milione dolara", dodaje on.  Direktor OpenAI-a Sam Altman rekao je da milijarde dolara uloženih u AI mogu stvoriti balon sličan dot-com padu sa početka 2000-ih, sa čime je Windsor saglasan. "Nema nikakve sumnje da smo u balonu. Nikakve sumnje. Kada pogledate količinu novca koja se trenutno troši na data centre, jasno je da se oni previše grade. To znači da će u nekom trenutku u budućnosti doći do korekcije. Ako uporedimo to sa internet balonom iz 2001, tada se desila masovna izgradnja infrastrukture koju niko nije koristio. Ovog puta, infrastruktura koja se gradi, koristi se, i to do maksimuma. To znači da kada dođemo do tačke kada bude očigledno da se previše gradilo, korekcija će svakako uslediti, ali neće biti ni približno toliko loša kao ona iz 2001, koja je trajala tri ili četiri godine i ugasila mnoge kompanije. I dalje mislim da ćemo videti veliko pregrupisavanje u AI industriji, ali ne ni blizu tako ozbiljno kao što je bilo kada je pukao internet balon 2001. godine", zaključuje on.

  

Rast kineskih akcija obojen skepticizmom

Dok su kineske akcije kojima se trguje u Hongkongu rasle već četvrti mesec zaredom, pozicije u izvedenim finansijskim instrumentima pokazuju da su investitori skeptični prema tržištu, izvestio je tokom vikenda Bloomberg.

Indeks kineskih kompanija Hang Seng ojačao je za 23 odsto od najniže vrednosti u aprilu, implicitna volatilnost indeksa dostigla je najniži mesečni prosek u četiri godine. Međutim, u odnosu na stvarna kolebanja, čini se da je taj pokazatelj visok. To sugeriše  da izvedeni finansijski instrumenti ostaju skupi i da investitori možda nisu skloni direktnoj kupovini "call opcija" radi učešća u kretanjima cena naviše, smatraju stratezi BNP Paribas Jason Luij i Scarlett Liu.

Bloomberg

Eskalacija sukoba Trump-Fed

Iako se politički pritisak na Fed, kao i njegovog predsednika lično, pojačao sa početkom drugog Trumpovog mandata, kada ga je on u više navrata proglasio "osobom koja uvek kasni" i "veoma glupim čovekom", ovaj pristup počeo je još u eri Trump 1.0. "Zaključujem poslove, a Fed mi pri tome nimalo ne pomaže. Nisam zadovoljan njime, a ni svojim izborom", izjavio je novembra 2018. predsednik u vezi sa rukovodstvom Feda koje je sam izabrao.

"Dok Powell prati makroekonomske pokazatelje, administracija razmišlja drugačijom, pretežno sistemskom logikom", kaže o preplitanju monetarne i izvršne politike portfolio menadžer u brokerskoj kući Ilirika Lojze Kozole. Trump se, naime, protivi pristupu monetarne politike zasnovanom na podacima, pa je u poslednjih sedam meseci nastojao da oslabi nezavisnost Feda, kako bi ga prisilio na drastično smanjenja kamatnih stopa.

"Upravo u tome leži suština konflikta. Centralna banka se zalaže za dugoročnu stabilnost, a politika stremi bržim rezultatima, kao odgovor na nemilosrdnu globalnu konkurenciju", smatra Kozole.

Prošle nedelje je na guvernerku Feda Lisu Cook vršen pritisak kako bi sama podnela ostavku. Cook je tu mogućnost odbacila, te stoga nije jasno kako bi Trump mogao da izdejstvuje njenu smenu, s obzirom na to da mu zakon o Fedu tu mogućnost dozvoljava samo u slučaju profesionalne nemarnosti ili zloupotrebe položaja. 

Poređenje Trumpa, Obame i Bidena - tržišta pokazuju da je najgore pod Trump 2.0

Globalna tržišta se i dalje bore sa ogromnom neizvesnosti prouzrokovanom promenljivim politikama administracije SAD. Donald Trump gotovo svakodnevno uvodi nove carine i ograničenja, kako bi SAD ponovo pozicionirao u svetskoj trgovini, pri čemu često povlači svoje odluke ili pak produžava rokove za uvođenje novih carina kao taktiku kojom nastoji da iznudi pregovore u korist svoje zemlje.

 

Takva ekonomska politika zasad ne pogoduje tržištima, odnosno investitorima kojima je predvidljivost ključna u donošenju investicionih odluka. To potvrđuje i analiza kretanja vrednosti najvažnijih klasa imovine od početka mandata poslednja četiri američka predsednika. Gotovo sve klase postigle su bolje rezultate tokom prvih dvesta i nešto dana mandata bivših predsednika Baracka Obame, Joea Bidena, pa čak i Trumpa tokom njegovog prvog mandata, u poređenju sa istim periodom njegovog trenutnog mandata.

Skriveni dragulj Ljubljanske berze

Iako su Ljubljanska berza i indeks SBITOP već sami po sebi skriveni dragulji u svetu investiranja, u okviru analize Bloomberg Adrije istaći ćemo slovenačku berzu. Ograničili smo se na manju kompaniju koja bi mogla biti zanimljiva investitorima, a koja nije deo indeksa SBITOP. Tako smo došli do skrivenog dragulja slovenačke berze, kompanije koju je taj indeks ranije uključivao.

Govorimo o kompaniji Salus, čije akcije beleže zapažene uspehe. U poslednjoj godini, kao i u petogodišnjem periodu, kompanija je postigla značajni rast prinosa, koji nadmašuju referentni indeks SBITOP. To je posebno zanimljivo u svetlu činjenice da je SBITOP u poslednje dve godine jedan od najbrže rastućih berzanskih indeksa na svetu.

Skriveni dragulji zagrebačke berze

Na Zagrebačkoj berzi (ZSE) trenutno se kotira približno 90 kompanija, od kojih samo sedam ima tržišnu kapitalizaciju od preko milijarde evra. Prosečna tržišna kapitalizacija iznosi oko 445 miliona evra, što premašuje Ljubljansku berzu za približno sto miliona evra.

Najveći proizvođač rakije Kutjevo, pružalac luksuznih kamping usluga Mon Perin, Slatinska banka i Tvornica stočne hrane Čakovec su kompanije koje mi u pogledu vrednovanja i potencijala rasta smatramo pomalo zanemarenim akterima na Zagrebačkoj berzi. Njihova ukupna tržišna kapitalizacija je tek 157 miliona evra, što je na nivou kapitalizacije Kraša.

 

Bobo

Slovenački 'blue chip' kompanije nakon prvog polugodišta

Svi slovenački "blue chipovi" Ljubljanske berze objavili su podatke o poslovanju u prvom polugodištu. Koliko su bili uspešni u dostizanju zacrtanih godišnjih ciljeva? Šest od osam kompanija sa Prime listinga je već do sada premašilo polovinu godišnjeg plana prihoda, dok su tri premašile 80 odsto planiranog neto profita. 

 

Prihodi i neto profit uglavnom rastu. Pitanje je, međutim, da li rastu dovoljno brzo da bi krajem godine ostvarili zacrtane godišnje ciljeve. Naša analiza pokazuje da je osam kompanija sa Prime listinga ostvarila sedam milijardi evra prihoda u prvom polugodištu, dok za celu 2025. godinu planiraju približno 13,5 milijardi. To pokazuje da su u proseku dostigle 53,42 odsto planiranih prihoda.

Šta pratimo ove nedelje

Ponedeljak, 1. septembar

· Na Bledu će početi Bledski strateški forum.

· Berze će biti zatvorene zbog praznika u SAD.

· U Kini, evrozoni i Velikoj Britaniji će biti objavljeni proizvodni PMI.

· Evrostat će objaviti podatke o nezaposlenosti.

· U kineskom gradu Tjencinu završiće se samit Šangajske organizacije za saradnju.

· Prvi školski dan.

Utorak, 2. septembar

· Evrostat će objaviti podatke o inflaciji.

· U SAD će objaviti podatke o proizvodnom PMI.

Sreda, 3. septembar

· Christine Lagarde, predsednica ECB, održaće govor.

· U evrozoni, Nemačkoj i ostalim evropskim zemljama biće objavljen kompozitni PMI.

· O prihodima će izvestiti Salesforce.

· U Kini će se održati vojna parada.

· U SAD će biti objavljeni podaci JOLTS o novim radnim mestima.

Četvrtak, 4. septembar

· O prihodima će izvestiti Broadcom.

· U SAD će objaviti podatke o spoljnotrgovinskom bilansu i uslužnom PMI.

· Surs će objaviti podatke o uvozu i izvozu robe i cenama energenata.

Petak, 5. septembar

· U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o fabričkim narudžbinama i registraciji automobila.

· Eurostat će objaviti podatke o BDP.

· U SAD će biti objavljeni podaci o nezaposlenosti.

· Banka Slovenije objaviće podatke o međunarodnim rezervama.

· Surs će objaviti indeks troškova rada i detaljne podatke o inflaciji.