Najveći rast na berzi u poslednjim godinama zaobilazi obične investitore u Poljskoj, koji su se u prošlosti nekoliko puta opekli usled tržišne nestabilnosti, pa vole da drže štednju u novcu. U prethodne dve decenije, referentni indeks WIG20 u Poljskoj uglavnom je stagnirao, ne uspevajući da se vrati na nivoe iz perioda tržišnog procvata s početka dvehiljaditih.
Zbog toga su se lokalni mali investitori u velikoj meri držali po strani, a ovogodišnji iznenadni rast podigao je vrednost WIG20 za 45 odsto. Ipak, to nije promenilo mišljenje malih poljskih investitora. "Žalosno je, ali većina mojih prijatelja izbegava berzu", kaže Mateusz Juroszek, čiji porodični fond u Varšavi upravlja imovinom od osam milijardi zlota (2,2 milijarde dolara). "Nema poverenja da je to sigurno mesto za ulaganje, pa Poljaci ostaju van igre, iako promenjena percepcija geopolitičkih rizika čini poljsko tržište privlačnijim", dodaje.
Uprkos rastu cena, mali investitori smanjili su izloženost akcijskim fondovima. Gotovo milijarda zlota povučena je iz poljskih akcijskih strategija između januara i jula ove godine, dok je 22 milijarde zlota usmereno u novčane i obvezničke fondove, pokazuju podaci IZFiA.
Vlada pokušava da podstakne ulaganje u akcije, koje smatra za ključ ekonomskog rasta. Ministar finansija Andrzej Domanski, bivši menadžer akcijskih fondova, ovog meseca je predstavio poreske podsticaje po švedskom modelu, želeći da oživi "kulturu ulaganja u akcije".
Bloomberg Mercury
"Plan je blagoslov za individualne investitore", kaže Andrzej Bieniek, direktor investicija u varšavskom fondu Esaliens TFI SA, koji upravlja imovinom od 4,8 milijardi zlota. "Nadamo se da će tržište akcija postati privlačnije i da će postepeno kapital izlaziti iz bankarskih depozita i prelaziti u akcije", dodaje.
Kao i njihovi evropski susedi, zvaničnici u Varšavi pokušavaju da podstaknu ulaganja ohrabrivanjem kupovine akcija. Po nekim merilima, otpor prema akcijama je izraženiji u Poljskoj, gde domaćinstva drže 52 odsto štednje u gotovini i depozitima – najveći udeo u bloku od 27 država posle Kipra. Domanski, ministar finansija koji je nekada upravljao akcijama u lokalnoj jedinici KBC Group NV, očekuje da će čak 100 milijardi zlota biti usmereno u niskoporeske račune u roku od tri godine.
Trenutna apatija je zaokret u odnosu na početak devedesetih godina prošlog veka, kada su Poljaci pohrlili na berzu nakon napuštanja neuspele planske ekonomije. Simbolično, varšavska berza počela je da cveta u starom sedištu ugašene komunističke partije.
Masovna privatizacija i velike prodaje akcija privukle su investitore, a lokalno interesovanje dostiglo je vrhunac pre 15 godina, kada je rekordnih 323.000 ljudi učestvovalo u inicijalnoj javnoj ponudi same berze.
Sentiment se postepeno ugasio nakon toga. Najpre je penzioni sistem izmenjen radi konsolidacije budžeta, na štetu priliva kapitala na lokalnu berzu. Zatim je prethodna administracija primorala niz državnih firmi da izmene statute i prioritizuju političke ciljeve nad korporativnim, što je dovelo do pada standarda u upravljanju, a zatim i do pada dividendi.
Čak ni ovogodišnji rast nije uspeo da promeni sumornu sliku. WIG20 je i dalje 28 odsto ispod maksimuma iz 2007. godine, dok se referentni indeks tržišta u razvoju odavno vratio na nivoe pre globalne finansijske krize.
Varšavske akcije oduvek su imale velike oscilacije. WIG20 je pao 4,6 odsto 22. avgusta nakon što je vlada predložila povećanje poreza za banke, što je pokvarilo raspoloženje posle Domanskijeve najave štednih računa.
Jaroslaw Dominiak, koji predvodi udruženje Individual Investor Association, rekao je da plan ministra finansija može i dalje "raspaliti maštu" investitora, ako bude praćen zanimljivim novim listinzima. Međutim, mali poljski investitori "i dalje izbegavaju akcije", smatra Mateusz Choromanski, šef prodaje i trgovanja u Santander Bank Polska SA. "Izgleda da imamo strukturni problem", dodaje.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...