Šta investitori treba da znaju o berzi sa najvećim prinosom na svetu u 2025.

Referentni indeks SBITOP, u koji je uključeno devet slovenačkih "blue chip" kompanija, ove godine je sa prinosom od skoro 40 odsto u lokalnoj valuti drugi najbolji berzanski indeks na svetu. Prvo mesto zauzeo je ganski GSE Composite Index sa prinosom od 64 odsto, denominovan u evrima, pokazuju podaci Bloomberga.

Slovenački indeks se, zajedno sa vrlo egzotičnim indeksima kao što je već pomenuti ganski indeks, zatim atinski, korejski, varšavski i izraelski, nalazi na listi vodećih globalnih indeksa. Slovenačko tržište kapitala spada među takozvana granična tržišta (engl. frontier markets). Globalni MSCI je Sloveniju zajedno sa Estonijom, Litvanijom, Letonijom i Rumunijom 28. juna uvrstio u novoosnovanu potkategoriju Napredna granična tržišta (engl. Advanced Frontier Markets).

"Ovo pozicioniranje Slovenije je važan korak ka njenoj većoj međunarodnoj prepoznatljivosti, a ujedno i dokaz zrelosti slovenačkog tržišta kapitala", saopštili su iz ministarstva finansija, na čijem je čelu Klemen Boštjančič. Cilj Slovenije je da postane deo tržišta u razvoju.

Slovenija juri rekord iz 2007. godine

Iako je na nivou od rekordnih 2.340 poena, slovenački indeks je još uvek za 11 odsto ispod istorijski najvišeg nivoa, dostignutog u septembru 2007. godine. Dakle, pre finansijske krize koja ga je uzdrmala. U samo tri meseca indeks je izgubio skoro 68 odsto vrednosti, a na najniži nivo od 520 poena pao je 29. juna 2012. Gledano od rekorda do najnižeg nivoa, vrednost indeksa se smanjila za čak 80 odsto.

Veliki broj Slovenaca je usled toga pretrpeo značajne gubitke, a brojni su zbog obećanja o impresivnim zaradama ulazili na berzu kada je ona bila na vrhuncu. Prinosi su bili ubedljivi, jer je indeks od 2005. do 2007. dobio 220 odsto na vrednosti. Iz tog vremena ostala je važna lekcija koju ne smemo zaboraviti: ono što je bilo uspešno u prošlosti, neće nužno biti i ubuduće.

 

Krka, NLB i Petrol

Struktura indeksa SBITOP pokazuje izuzetnu koncentrisanost samo tri kompanije. Farmaceutska kompanija Krka ima u tom indeksu udeo od skoro 30 odsto, a slede je energetska kompanija Petrol (19,6 odsto) i NLB (19,9 odsto). Ova trojka zajedno čini skoro 70 odsto indeksa SBITOP, što praktično znači da tri kompanije diktiraju kretanje celokupnog tržišta.

 

 

Sličnu strukturu, doduše manje izraženu, možemo pronaći i u nekim svetskim indeksima. Na primer, akcije iz grupe Veličanstvenih sedam (Nvidia, Microsoft, Apple, Amazon, Alphabet, Meta i Tesla) zajedno čine oko 32 odsto tržišne kapitalizacije američkog indeksa S&P 500 i skoro dve trećine tržišne kapitalizacije tehnološkog indeksa Nasdaq 100.

Izražena koncentrisanost prisutna je i u globalnom indeksu MSCI World, u kome američko tržište akcija čini čak 70 odsto indeksa, a "veličanstvenih sedam" skoro petinu tog indeksa.

Visoka koncentrisanost povećava rizik i smanjuje efikasnost diverzifikacije, kojoj posebno teže mali investitori.

Kome nelikvidnost ne predstavlja problem

Često čujemo kao upozorenje i to da Ljubljanska berza nije likvidna. Mesečni promet akcijama ove godine iznosi oko 60 miliona evra, što je za 50 odsto više nego 2023. godine. Meseci sa najvećim prometom ove godine bili su april i februar, kada je on premašio 70 miliona.

Tržište je, dakle, vruće, ali plitko. Prodaja većeg paketa akcija može pomeriti cenu pojedinačnih akcija za jedan do dva odsto. U prvih šest meseci ove godine ostvaren je promet akcijama od 367 miliona evra, dok je prošle godine u celoj godini on iznosio 485 miliona evra, a 2023.godine 320 miliona evra. Dakle, ove godine do juna već je premašen promet cele 2023. godine, pokazuje statistika Ljubljanske berze.

"Likvidnost Ljubljanske berze je do određene mere problematična, posebno za veće tržišne učesnike, kao što su finansijske institucije i fondovi", ističe Domen Kregar iz Ilirike.

 

 

Likvidnost je ključna, jer se na nedovoljno likvidnim tržištima mogu javiti problemi kada investitori pokušavaju da ulože ili povuku značajne iznose. "Tada nedostatak likvidnosti najviše dolazi do izražaja, jer cena može snažno oscilirati naviše ili naniže, u zavisnosti od toga da li se radi o kupovini ili prodaji."

Krka ostaje neprikosnoveni lider kada je reč o likvidnosti. Farmaceutska kompanija takođe redovno otkupljuje sopstvene akcije, što obezbeđuje dnevnu likvidnost. Prema podacima Ljubljanske berze, u prvoj polovini godine ostvarila je skoro trećinu ukupnog prometa na berzi. Akcije ima u vlasništvu čak 48 hiljada malih akcionara, što je više od dva odsto stanovništva Slovenije.

U prvom kvartalu 2025. akcija Krke beležila je prosečan dnevni obim trgovanja od 1,4 miliona evra, što je osetno više nego 2024. godine, kada je prosek iznosio 637 hiljada evra, ističe Kregar. Akcija Krke se trenutno trguje po ceni ispod 200 evra, a ove godine je ona već ojačala za 41 odsto.

 

 

NLB i Petrol - ambicija i neizvesnost

Manjim investitorima privlačna je i akcija banke NLB zbog njenog stabilnog rasta vrednosti, kojom se trenutno trguje po ceni od 157 evra i koja je ove godine ojačala za 23 odsto. Privlačna je i zbog dividendne rentabilnosti, koja uz isplatu dve tranše iznosi dobrih osam odsto. Investitore privlači i ambiciozna strategija prvog čoveka Blaža Brodnjaka, koji želi da izgradi najveću banku na Balkanu.

Međutim, izazov još uvek ostaje ulazak na hrvatsko tržište, gde NLB pokušava da uđe preko drugih delatnosti, kao što je  lizing. Banke će u narednom periodu biti izložene sve većem pritisku, jer će morati da pronađu alternativne izvore zarade van Evropske centralne banke, koja im je u poslednje vreme znatno pomogla u ostvarivanju rekordnih rezultata.

Koliko malih akcionara ima NLB, nije poznato, takođe i zbog toga što se globalne depozitarne potvrde kotiraju na Londonskoj berzi.

Petrol broji oko 22 hiljade malih akcionara, što predstavlja 22 odsto u njihovog ukupnom broju. Nakon podele akcija broj akcionara porastao je u odnosu 1 : 20 iz 2022. godine. Marže goriva koje prodaje trenutno su pod regulacijom države. Država poseduje udeo od 32 odsto u Petrolu. Petrol se trenutno kotira na 51 evro, a uprkos ovogodišnjim regulatornim problemima, akcija je ojačala za 63 odsto.

Luka Koper bez održavaoca likvidnosti

Na drugoj strani spektra najmanje likvidnih "blue chip" akcija su, na primer, akcije Telekoma Slovenije i Luke Koper, koje u protekloj godini i u prvom kvartalu ove godine nisu premašile prosek od 100 hiljada evra dnevnog prometa, navodi kao primer Kregar. Luka Koper je, na primer, u prvom kvartalu ove godine zabeležila prosečan dnevni promet od samo 57.000 evra.

"Važno je, takođe, istaći da je Luka Koper jedina akcija u prvoj kotaciji bez održavaoca likvidnosti", ističe Kregar. Nizak promet i odsustvo održavaoca mogu predstavljati ozbiljnu prepreku investiranju sa aspekta likvidnosti. Održavalac likvidnosti je, naime, u obavezi da kupuje i prodaje akcije unutar određenih cenovnih okvira, što obezbeđuje stabilnost i postojanje kupaca odnosno prodavaca tokom većeg dela vremena.

"U slučaju negativnih vesti i želje za brzom prodajom može se desiti da na tržištu jednostavno nema kupaca, što može prouzrokovati to da cena akcije osetno padne ispod njene 'realne' vrednosti", dodatno ističe.

Slovenačke akcije redovno i stabilno isplaćuju dividende

Slovenačka berza privlači male investitore, posebno domaće, takođe zbog stabilnosti dividendi. Na primer, Krka će u četvrtak akcionarima uplatiti bruto dividendu od 8,25 evra, koja donosi rentabilnost od 4,2 odsto. Krka spada među takozvane dividende aristokrate, u poslednjih 26 godina svake godine je povećala isplatu dividendi. Ove godine akcija Krke porasla je za 41 odsto i približila se vrednosti od 200 evra, tržišna kapitalizacija premašuje 6,5 milijardi evra.

S obzirom na trenutnu vrednost akcija na ljubljanskoj berzi, najvišu isplatu mogu očekivati akcionari banke NLB. Dividendu akcionari tradicionalno potvrđuju u dve tranše. Prvu tranšu od 6,43 evra po akciji potvrdili su juna ove godine, o drugoj u istom iznosu će verovatno odlučivati krajem godine, dakle, zajedno bi to značilo 12,86 evra po akciji. Ako uzmemo u obzir obe zajedno, dividendna rentabilnost bi iznosila 8,1 odsto uz isti kurs, a ako uzmemo u obzir samo prvu potvrđenu, ona iznosi okruglih četiri odsto.

Po rentabilnosti dividende, slede društva Cinkarna Celje (5,62 procenta) i Osiguravajuće društvo Triglav (4,9 procenta).

S obzirom na trenutnu vrednost akcije, najnižu dividendnu rentabilnost će ostvariti akcionari Telekoma Slovenije (4,3 odsto), Petrol (4,2), Sava Re (3,9) i Luke Koper (3,4).

 

 

Hrvatski fond koji prati slovenački indeks SBITOP Fond koji se takođe kotira na berzi jeste ICSLO ETF, a on prati indeks SBITOP TR, dakle, uključuje dividende i reinvestira ih. Fondom upravlja hrvatsko društvo InterCapital. Ove godine zabeležio je izraziti porast interesovanja i prometa. Dok je prošle godine prosečan dnevni obim trgovanja bio samo dobre 3.000 evra (sa transakcijama samo u 59 dana), ove godine već iznosi dobre 44.000 evra, sa aktivnim trgovanjem u 106 dana, ističe Domen Kregar iz Ilirike. Ipak, naglasimo da je dnevni obim trgovanja još uvek niži od najmanje likvidnih akcija prve kotacije. Pri tome spomenimo da je trgovanje na Zagrebačkoj berzi sa ICSLO ETF prilično intenzivnije. Ove godine je sa ovim instrumentom ostvaren promet od 21,3 miliona evra, pri čemu je u četiri dana promet premašio milion evra, a rekordni dan bio je 28. februar, kada je dostigao 2,2 miliona evra.  U proseku je dnevni promet sa ovim instrumentom iznosio 132.000 evra, što je tri puta više nego na Ljubljanskoj berzi.

 

Potcenjene, a ne bez rizika

Slovenačko tržište ostaje fundamentalno jeftino, što prikazuje višestruki dobitak SBITOP, koji u proseku iznosi 10. "Slovenačko tržište ostaje relativno potcenjeno u poređenju sa razvijenim tržištima, iako su vrednovanja poslednjih godina prilično porasla", upozorava Kregar.

Pored toga, za male investitore je privlačno i zbog dividendne rentabilnosti, koja u proseku iznosi između četiri i pet odsto godišnje. Ove godine su investitori nagrađeni i rastom vrednosti kursa indeksa od 40 odsto. "Kompanije u prvoj kotaciji po pravilu posluju dobro, što se odražava u rastu vrednovanja", još dodaje sagovornik.

Uprkos lepim brojkama, slovenačko tržište s razlogom ostaje periferno tržište. Najveći problem je niska likvidnost, prisutan je i politički rizik, posebno u kompanijama gde je udeo vlasništva države visok.